Medijske ikone: Uticaj medija na nas..

[Emperor AAdmin]

Medijske ikone

Zavodnici ukusa (3)



Ja sam otvorio svoj duhovni oklop za ove neprijatne istine jedne noci oko ponoci (1972. godine) kad se moj dvogodisnji sin naglo trgnuo iza sna, i, kao iz topa, grunuo: STEDITE KOD LUGOBANKE! Dete je, jos tepajuci, ponovilo na televiziji cesto ponavljanu reklamu: STEDITE KOD JUGOBANKE!
Neobican dozivljaj u mraku osvetlio mi je neke vazne stvari:
a) dete pamti i ono sto ne razume,
b) i nesvesno ponavlja ono sto ne razume,
c) ono uci i kad nije svesno da uci,
d) njegovo ponasanje kontrolisu i nesvesni cinioci,
e) ono usvaja poruke pre nego sto je kadro da ih u iskustvu proveri,
f) ono nema svesti o nesvesnom, g) nesvesno usvojeni sadrzaji izbijaju u odredjenim stanjima (sna) u prvi plan.
Tog trenutka odlucio sam da narednih godina sistematski razmislim o ribarima ljudskih dusa, njihovoj moci i nemoci, metodama bezbolnog ubedjivanja...


Djuro Susnjic
„Ribari ljudskih dusa”
(Predgovor, 1976)

Neprijatna istina

Odrasli opste s decom prilicno karikaturalno. Mi se ne secamo kako su nam se veliki obracali dok smo bili mali, ali kad porastemo, uglavnom ponavljamo obrasce...

Statisticki je zanemarljiv broj onih odraslih koji smatraju da deca imaju vecu otvorenost ka svekolikoj stvarnosti podrazumevajuci tu spremnost za prihvatanje „poznatarija” i za istrazivanje „nepoznatarija”.

Malo je odraslih koji veruju da deca - iako su mala - nisu glupa, pa sa njima na ravnoj nozi razmenjuju stavove i o „teskim temama”.
Najbrojniji su, zapravo, odrasli koji u susretu s decom odjednom postaju natprirodno kreativni i izmisljaju nove jezike (Bu-bu-buuu, ci-ci-ci. Su-su-su? Eeeeeeee...) pozivajuci odmah sve redom da overe kako se oni s bebama - i malo starijim bebama, pa i matorim bebama - savrseno razumeju! Iz istog coska je i ona (dobra???) stara: Gde zeka pije vodu? Poznato? Kako da ne! Cim pocnu da opste s javnoscu, male (po broju meseci „zivog” prisustva na Planeti) odmah priupitaju to (kao jako vazno i osobito pametno): Gde zeka pije vodu? Kad ih mali gledaju zabezeknuto, ovi se booogato hrane svojom odrasloscu (jeste, oni znaju, a mali ne!). Velikodusno im onda otvaraju svoje povlascene prostore znanja i otkrivaju veeeliku tajnu: Tu!Tu!Tu! (kazu, tako je, onim novim jezikom, koji je samo njima i malim sagovornicima razumljiv, ali posto su mali glupi, onda im oni i pokazu Tu!Tu!Tu! podesavajuci svoj veliki prst na njihov mali dlan). Jeeeste - veruje se i vekovima dokazuje - malima treba neko vreme da spoznaju neke stvari. Naucice oni. Uvek ima ko da se pobrine. Tu!Tu!Tu! Gde zeka pije vodu? Tu!Tu!Tu! Veliki prst na mali dlan. Gde zeka pije vodu? Tu!Tu! Tu! Veliki prst na mali dlan. Tu!Tu!Tu! Bravo! Opet, i drugima da pokazes kako ti znas: Gde zeka pije vodu? Tu!Tu! Tu! Moj prst na moj dlan. Bravoo!!! Bravooo!!! Bravooo!!!

Ne daj Boze da dodje neki (basss) veliki, pa da dokazuje kako (basss) njegov zec uopste ne pije vodu! A ima i takvihhh... i medju velikima i medju zecevima. PROBLEM!?! Dok se takvi ne pojave medju nama, mi cemo ove nase Bravooo!!! male da naucimo jos i jos...

Mali rastu, a odrasli prave skole. Tu!Tu!Tu! Slova, cifre, reci, brojke, podaci... Pisci, knjige... Sta je pisac hteo da kaze?

To!To!To! Mali prst na veliko celo. Veliki uvek i sve najbolje znaju. To!To!To! Mali prst na veliko celo. Sta je pisac hteo da kaze? Tvoj prstic na moje celo. Vidis, Luis Kerol je pisao Alisu po uzoru na svoju malu rodjaku koja je imala darove radoznalosti, logike, alternativnog i kreativnog misljenja, prosudjivanja i zakljucivanja na osnovu... To!To!To! Ispocetka, proveri, opet, i drugima da pokazes kako ti znas! Sta je pisac hteo da kaze? Eto, tvoj prstic na tvoje celo... Sta smo naucili? Bravoo!!! Bravooo!!! Bravooo!!!

Ne daj Boze da dodje neki (basss) veliki, pa da dokazuje kako je Luis Kerol za Alisu bio nadahnut svojom maloletnom komsinicom prema kojoj je gajio seksualne sklonosti... To!To!To!

Povratak na pocetak: Slike, znacenja... sta je (bilo koji) autor hteo da kaze? Tu!Tu!Tu!To!To!To! Leonardo da Vinci: Djokonda (ko je model?): Mona Liza (ciji je portret?): Sopocani (otkud srpska Mona Liza pre Leonardove?): Vorhol (vredi li stamparski eksperiment umnozavanja unikata?): Mini Liza (otkud diznijevski „rukopis”?): ...

Sta smo naucili?

Sve je stalo, samo deca rastu? Tu!Tu!Tu!To!To!To! Ucimo, vezbamo, verujemo, izgledamo, zdravo zivimo, umereno uzivamo, moramo, moramo, moramo... Tu!Tu!Tu!To!To!To! Ispocetka, proveri, opet, i drugima da pokazes... Sta smo naucili?.



Postupci bezbolnog ubedjivanja

Ljudi su oduvek jedni drugima nametali svoje. To „svoje” ponekad ima samo znacenje najlicnijeg - da se pokaze, da se potvrdi, da se bude! Interes tu podrazumeva iskljucivo alibi za individualno postojanje. Medjutim, celovit i slozen program mnogo cesce ima za cilj da ubedi mnostvo sagovornika kako je pojedinacno (i/ili grupno) Tu!Tu!Tu! To!To!To! jedino ispravno, najbolje, kao i da vodi sigurnom ostvarenju zelja mnostva.

Srecom po one koji se dobrovoljno bave sistematskim ubedjivanjem u odabrane Tu!Tu!Tu! To!To!To!, postoji tacna novolatinska kovanica za sve njihove akcije. To doslovno znaci da bilo gde u svetu, dakle, u bilo kom jeziku, ovi ucesnici imaju istu zavesu - manipulaciju. Drugim recima, svejedno je da li su im akcije svesne ili nesvesne, povremene ili redovne, slucajne ili namerne, amaterske (diletantske?) ili profesionalne... sve su to manipulanti. Novolatinska kovanica? Jeste, i znaci spretnu obradu i vesto rukovanje.

Cega-cime? Istini za volju, tek od sezdesetih godina prethodnog stoleca ova rec pocinje da se tice ljudi. Manipulacija danas najcesce podrazumeva spretnu obradu i vesto rukovanje ljudima. Medjutim, ona uopste nije samo posebnost naseg doba ili medija. Ispocetka, proveri, opet, i...: ljudi su oduvek jedni drugima nametali svoje - usmeravali i nadgledali tudja ponasanja, odluke i stavove. Uporedo sa nastajanjem istancanih nacina obrade i rukovanja, nestajala je svest o procesu ubedjivanja i ostvarivanju uticaja.

To!To!To! Put nade, bekstva i utehe („I nemoj imati drugog Boga...”)
Tu!Tu!Tu! Nisi svestan moci (ovozemaljskih) autoriteta - to je VERSKA PROPOVED.
To!To!To! Nasa je demokratija humanija od njihove („Budi uz nas...”)
Tu!Tu!Tu! Nisi svestan interesa vlasti - to je PROPAGANDA
To!To!To! Moj udzbenik je tacan („Ne trazi druge izvore...”)
Tu!Tu!Tu! Nisi svestan ideoloske istine - to je INDOKTRINACIJA
To!To!To! Tebi je potreban bas moj konj
Tu!Tu!Tu! Nisi svestan materijalnog interesa - to je REKLAMA
To!To!To! Imas pravo na zabavu i san
Tu!Tu!Tu! Nisi svestan iskoriscavanja ukusa - to je INDUSTRIJA ZABAVE I SNA.



Manipulacija (ni)je prevara?

Masovno je uvrezena predrasuda da manipulacija ima iskljucivo lose znacenje. Istina je na drugoj strani. Oblikovanje, proizvodnja i sirenje poruka za ubedjivanje ne pripada prostoru dezinformisanja. Manipulanti se ne sluze lazima, vec vestim izborom i spretnim redjanjem samo onih delica istine kojima mogu da proizvedu nameravana tumacenja znacenja i ostvare zeljeni uticaj.

Filip Breton u svom delu „Izmanipulisana rec” posebno istice da se ovde „zaista tezi stvaranju slike stvarnosti koja izgleda kao da jeste stvarnost. (...) Od proracunatosti koja karakterise manipulaciju i od strategije koju preduzima, vaznija je cinjenica da se ona skriva od publike. Nacini manipulacije moraju, dakle, biti skriveni.” Sto vise pruzaju, to vise mogu da sakriju!

U svakom slucaju, na fenomen manipulacije dosledno moraju biti primenjena bar dva skupa kriterijuma za vrednovanje. S jedne strane je vrsta - sustina, vrednost, opravdanost - ideje koja se promovise, a s druge je nacin - ko i kako: dizajn - promovisanja. Ukoliko oba dozive pozitivnu ocenu, pitanje Zasto? potpuno je izlisno.

Tu!Tu!Tu!To!To!To! Najuspesnije kampanje ubedjivanja ne ostavljaju prostor za preispitivanje. Jednom usvojene tudje poruke postaju neodvojiv deo naseg licnog ubedjenja. One se, po pravilu, vremenom ucvrscuju, pa ih sve strasnije branimo kao sopstvene stavove.

Konacno, na zalost onih koji uvek i u svemu vide samo zloupotrebu, stoje i takvi (sve brojniji!) primeri sistematskog zavodjenja masa u koloseke uvazavanja umetnosti, ocuvanja prirode, borbe protiv bolesti... Ovde je, dakle, u pitanju spretna obrada materijala za ubedjivanje i vesto rukovanje ljudima kako bi prihvatili stilizovane, estetski oblikovane sadrzaje koji opravdano vode njihovom blagostanju...

SMArtsBG

link

[Emperor AAdmin]

Medijske ikone
Zavodnici ukusa (2)

Sa dagerotipijom ce svako biti u stanju da dobije svoj portret - ranije su to mogli samo istaknuti pojedinci. A istovremeno, sve se cini da bismo svi izgledali potpuno isto - tako da ce nam biti potreban samo jedan portret.
Seren Kirkegor (1854)

Danas je vec mnogim Zemljanima, zaista, dovoljan samo jedan portret! Zavodnici ukusa cine da vecina odabira, izgleda, zivi i prikazuje se gotovo istovetno. Osim pomenutih (novitet, slicnost, asocijacije, obicaji, navike i antikviteti - kliknite na prethodni broj „Zabavnika”), ovde su nezaobilazni zavodnici: IMIDz, kao i razliciti oblici manipulacije (kliknite na naredni broj „Zabavnika”). Pre nego sto, s uobicajenim gnusanjem, izgovorimo dezurne reci: Mediji!!! i Globalizacija!!!, pokusajmo da preispitamo SVOJE LICNE krivice koje, i te kako, podlezu srodnim optuzbama.

Podjimo od toga kako se svakodnevno pokazujemo:

Pedigre

Jedan je od sigurnijih nacina da se obezbedi prestiz, pa mnogi naglasavaju ugled porodice iz koje poticu. Stvar je otisla tako daleko da je ovaj podatak sve cesce virtualan - uramljuju se veliki formati pozutelih fotografija, toboze portreta nasih predaka koji su po necemu bili vazni, ali, sticajem (kako sada znamo: potpuno nevaznih) okolnosti, nisu usli u antologije ili istorije...

Uredjenje prostora

Svakako je dokaz da (ne) umemo da uskladimo korisnost i lepotu, sav ukras zivljenja, ucenja, rada i spavanja uvek prikazujemo kao izraz sopstvenih zamisli. Ne, nije to samo odraz naseg dobrog ukusa, vec i retkih vestina - sami smo oslikali, licno uramili, mi tapacirali...

Styling

Najbolja rec za potpuno (kompleksno) ukrasavanje. Izborom odece, obuce, frizure, sminke... istovremeno ukazujemo na svoj polozaj, upucenost i zdusno pracenje svega sto je bas u modi...

Statusni simboli

Odvajkada su bili najupadljiviji pokazatelji moci i uticaja. Nakit je ovu ulogu ocuvao kroz vekove. Kasnije mu se prikljucuje rucni sat, kao deo nakita i cesto unikatna skupocenost. Savremeni covek u program iskazivanja svoje moci stalno i dalje pridodaje: automobil, onda racunar, pa mobilni telefon...

Profesija

Sve cesce nije tek puko sredstvo prezivljavanja, vec i dobra prilika da se ukljucimo u krugove trenutno priznatih i uvazenih. Posebno naglasavamo razlike izmedju onoga sto smo ucili, onoga sto radimo i ONOGA sto nam je, zaboga, pravo zvanje i profesija i buduca (100 odsto!) karijera. Sve redje je uslov sposobnost, obrazovanje ili strucnost - vazno je samo da se bavimo privlacnim poslom...

Koriscenje slobodnog vremena

Prikazuje nas kao (ne)ugledne licnosti. Uzor su oni koji dobro - po najnovijim merilima - izgledaju, a to mogu samo ako se bave svojim zdravljem. Negovanje se prevashodno tice sporta, kao zdrav put do sticanja i ocuvanja kondicije, izdrzljivosti i oslobadjanja od stresa, potom vezbanja, kao uspesan put do pozeljnog tela, zategnute i sveze koze, vajanih misica, i obavezne kozmetike i estetske hirurgije - kao siguran put do lepote. Tu, naravno, spada i sprecavanje bolesti, koje se najbolje ostvaruje pravim izborom staza za trcanje, plivanje i skijanje, a pogotovo izborom preparata za mrsavljenje (kondomi dodju u ucesce/pripadnost kampanjama od globalnog znacaja!). Slobodno vreme je, za fini svet, prostor umetnosti - predstavljamo se posecivanjem premijera, izlozbi, promocija. Od izuzetne je vaznosti da budemo vidjeni i na raznim dogadjajima iz kulture, da nas slikaju uz estradnu zvezdu... Novokomponovani svet-od-finoce dokolicom naziva vreme posveceno medijima, iako u njima halapljivo grabi svaki coskic prostora i ozbiljno prati medijski plasman proizvoda, ideja, ucenja, zabava, umetnosti... Odabirom knjiga, novina, fotografija, filmova, radijskih-TV-digitalnih prezentacija najociglednije je svrstavanje bar u main-stream...

Nacin opstenja

Odredjuje ko smo, bilo da se razmena obavlja neverbalno (govorom tela: izgledom, osmehom, grimasama, gestikulacijom, mirisom, dodirom...), verbalno (obracanjem, pozdravljanjem, ophodjenjem, recnikom, naglaskom...) ili virtualno (izborom pretrazivaca, uspehom u kompjuterskim igrama, ucescem na najpopularnijem forumu, prezentacijom na Mrezi...). S otvorenom namerom da se sto bolje prikazemo, pazljivo namestamo izraz lica i stavljamo parfem, trudimo se da budemo ljubazni i zvucimo podobno, krijemo se iza virtualnog identiteta dok nam egzibicionizam viri iz web-site, web-page ili CV dizajna...

Odabir sagovornika

Svrstava nas u povlascene. Dovoljno je biti vidjen u drustvu mocnih i popularnih, pa se - po dobroj staroj „s kim si, onakav si” - tako ubaciti na glavne „top-liste”. Neretko se sluzimo citiranjem uvazenih licnosti koje su, eto, bas nasi poznanici, prijatelji, kumovi, porodicni miljenici vec generacijama... Ako takvi kazu da je tako, onda sam i JA (uvek) u pravu, moj izbor je najbolji, moj kriterijum je tacan, moj stav se ne dovodi u pitanje...

Prisustvo u javnosti

Ima posebno mesto u zivotu modernog coveka koji se vesto ukljucuje u stvarnost. To je licnost koja je dobro obavestena o svemu i svacemu (uvek zna ko je ko i sta je sta), odlicno poznaje javnu scenu (uvek zna ko je kome sta, i zasto je to dobro, ko gde ili cemu pripada, i zasto je to vazno), uspesno se bavi prognozom (uvek zna ko ce, kada, kako i zasto da pobedi), upucena je u oblikovanje javnog mnenja i u tome ucestvuje...

Leksikon stranih reci i izraza (Milan Vujaklija, 1980)
NE SADRZI OVAJ TERMIN!

Prema Recniku stranih reci i izraza (Ljubo Micunovic, 2002):
imidz (eng. image) osobeni izgled, pa i ugled, koji u javnosti izgradjuju glumci, pevaci i drugi u sou-biznisu, i druge javne licnosti i ustanove

Prema Drvodelicu:
imidz (image)
(imenica) slika, prilika, kip, odraz; slika i prilika; ugled; utisak koji neko (nesto) ostavlja; predstava koju javnost ima o nekome (necemu)
(glagol) slikom prikazati, naslikati; prikazivati; odrazavati; zamisljati

Prema Vebsterovom Recniku sinonima:
effigy, statue, icon, portrait, photograph, mask
sva znacenja se odnose na predstavu vernu originalu; medjutim, pojam se primenjuje i na lik osobe nacinjen u vosku, glini ili kakvoj drugoj plasticnoj materiji (u svrhe izlaganja u muzeju ili, pak, za potrebe vestica: svoje cini bacaju na lik osobe kojoj zele da naude)
effigy obicno podrazumeva kip ili skulpturu, narocito na nadgrobnim spomenicima (kao u srednjovekovnim katedralama); ili ugravirani lik (na novcicima)
statue: skulptura ili modelovana citava figura (za razliku od biste ili samo glave) licnosti
icon izvorno znaci predstavljanje - prevashodno slikom - Hrista, Djeve Marije ili nekog sveca
portrait - likovno predstavljanje figure ili lica osobe; moze nastati crtanjem, fotografisanjem, graviranjem ili - najcesce - slikanjem
photograph je samo portret slikan fotoaparatom ili kamerom
mask se prvenstveno primenjuje na kopiju lica vajanu u vosku ili gipsu

Prema Vebsterovom Recniku engleskog jezika:
image (imenica)
(OFr. image; L. imago) imitacija, kopija,
zamisljena slika: imitacija ili crtezom/slikom predstavljena licnost ili stvar, pogotovo statua; skulptura koja sluzi kao idol
vizuelni utisak (impresija) necega odrazenog u ogledalu
licnost ili predmet koji veoma nalikuje drugome; pandan; nalikovanje
mentalna slika; zamisao; ideja; utisak (impresija); misljenje javnog mnenja - najcesce namerno stvoreno ili oblikovano putem promocije, reklame, popularisanja i slicno - o licnosti, proizvodu, instituciji, itd.
tip; tipicni primer; simbol; otelovljenje (npr. on je slika lenjosti)
ziva predstava; graficki opis (npr. ovaj komad je slika zivota)
stilska figura lepog govorenja, narocito metafora
u psihoanalizi: slika ili predstava licnosti (npr. roditelja) konstruisana u prostoru nesvesnog i tamo sacuvana
real image (stvarna slika)
opticki: predstava nastala iz zrakova koje emituje sam objekat (slikanja)
virtual image (virtualna slika)
opticki: predstava nastala produzenim dejstvom zraka koji proisticu iz objekta (slikanja)
image (glagol)
zamisljen; zamisljajuci, predstaviti ili oblikovati sliku, saciniti lik, dati obris portreta, skicirati;
odraziti, generisati iz odraza u ogledalu;
stvoriti mentalnu sliku, zamisliti;
uokviriti simbol ili tip, tipizirati;
opisati graficki ili verodostojno (zivo), stilske figure lepog govorenja primeriti osobinama licnosti, institucije, predmeta, promocije

SMArtsBG

link

[Emperor AAdmin]

Medijske ikone
Uspon i pad velike domacice (pocetak)

Velika domacica



Iznenadjenje!?! Za mnogo stosta danas, svakako, kriva je domacica. Jeste, bas ta osoba koja se uvek pravi vazna jer njoj najbolje uspevaju specijaliteti, niodcega, i na ovaj nacin. A ume ona to i na jos onoliko nacina.

U kom grmu lezi zec? E, to zna domacin (ili komsija, svejedno), a znaju i neki snabdevaci retkih prodavnica. Dakle, stigne vec nekako materijal (obicno lovokradica ubije i odere zeca, svojoj decici pokloni rep za talisman) i samo je pitanje obrade i pripreme, posto svi vole da zasednu za trpezu, pogotovo kad ima specijaliteta. Tako je. Nije vazno ni ko je pucao, ni ko je drao, ni ko je uzeo trofej. Vazno je samo kako su gosti bili posluzeni.

Velika domacica

Kad je Vudi Alen resio da oda priznanje filmskoj umetnosti, onda je svojoj glavnoj junakinji - ocajnoj domacici - podario caroliju ulaska u ekran, a filmskom junaku rizik izlaska u stvarnost („Purpurna ruza Kaira”, 1985). Mnogo pre toga, Oskar Vajld naceo je ovaj motiv („Slika Dorijana Greja”, 1891) uspostavljajuci sasvim novu vezu izmedju slike i objekta slikanja. Cudni su putevi slike koja je pobegla iz rama.

I veliki magovi...

EDISON / LIMIJEROVI.

Za otkrice filma se, kao najzasluzniji, navodi Englez Tomas Edison, koji je krajem 19. stoleca (1891) patentirao kinetoskop. Postupak su dalje razradili Francuzi, braca Luj i Ogist Limijer, koji su 28. decembra 1895. godine priredili prvu javnu filmsku predstavu. Oni, medjutim, nikad ne bi postali Veliki magovi da nije bilo fotografije i stripa. Film se sastoji od niza nepomicnih slika - isprva zaista samo od fotografija - koje cine pricu. Film se izrazava i pomocu svetla i senke, kompozicije, ugla snimanja i plana, bas kao i kadriranja, montaze, posebnosti prostora i vremena. Ali, za razliku i od fotografije i od stripa, sustinska priroda filma je u „pokretnim” slikama. Sve sto nazivamo zivim - u pokretu je, sve sto se ne krece - gotovo da i ne pripada ovom fenomenu. Film je celuloidna traka na kojoj je zapisan ogroman broj nepokretnih slicica (kvadrata ili fotograma), koje tek kretanjem trake u projekciji sticu zivot.

Carolija ozivljavanja svoje postojanje duguje nesavrsenosti ljudskog oka - tromosti, zbog koje nije u stanju da primeti kratkotrajne staticne slicice i tamne razmake medju njima. Neprekidnim projektovanjem, odredjenom brzinom (16, 24 i vise slicica u sekundi), vizuelni nizovi opazaju se kao kretanje. Tome posebno doprinose i dubina (iluzija trece dimenzije), osvetljenje, boja, posebni efekti...

Prvi filmovi bili su puki zapisi stvarnosti (staticna kamera samo je belezila zateceni prizor: ulazak voza u stanicu, izlazak radnika iz fabrike...). No, ubrzo su otkrivene stvaralacke mogucnosti novog medija, pa su nastajala kinematografska dela u kojima je stvarnost stilizovana na najrazlicitije nacine.

MARKONI / DE FOREST.

Velikoj domacici konacno je odzvonilo kada je ostvaren prvi bezicni prenos zvucnog signala na daljinu. Kako istrazuje Katarina Radinovic, „ovaj poduhvat (1897) pripisan je Italijanu Guljelmu Markoniju. Medjutim, radio postaje masovni medij tek sa direktnim prenosom (1910) operskog nastupa Enrika Karuza iz Njujorka, gde je Veliki mag bio Amerikanac Li De Forest. Prvi redovan radijski program krenuo je 1920. godine, iz radio-stanice KDKA (Pitsburg), a samo nekoliko godina kasnije vreme emitovanja prodato je oglasivacima, cime su ustanovljene zakonitosti nove medijske industrije. Vec tokom tridesetih godina 20. stoleca radio je doziveo 'zlatno doba' i postao snazno orudje propagande. S pojavom televizije bio je prinudjen da izmeni programske seme, a slikovitost govora i radiofonski efekti ucinili su da se zvuku lakse domisljaju vidljivi prizori.”

Jezik izrazavanja radija prilagodjen je slusanju kao njegovoj sustini. Iako nevidljiv, ovaj medij stalno je prisutan u svakom domu. Iako porodicni, radio se najlicnije obraca pojedincu. Iako apstraktan, ovaj medij podstice mastu i osecanja. Iako jednodimenzionalan, radio poziva na dvosmernost. Iako sveden samo na zvuk, ovaj medij - putem reci (govora), glasa, sumova i radiofonskih efekata, muzike, tisine i montaze - stvara bogatstvo dozivljenih slika.

NIPKOV / ROSING / ZVORIKIN / FARNSVORT / ?

Televizija je Velikoj domacici najveca odbrana. Mnogo pre pojave „sapunica” (soap opera: izraz preuzet iz radijskog programa, gde su popodnevne melodramske serije sponzorisali proizvodjaci sapuna i deterdzenata), svet nije umeo da prepozna rodonacelnika Otkrica, kojim je omogucen bezicni prenos slike i zvuka na daljinu. Jedni navode da je Pol Nipkov otac mehanicke, a Boris Rosing elektronske televizije.

Drugi, pak, tvrde kako je rodonacelnik elektronske televizije Zvorikin. Treci smatraju da je televizija svoju elektronsku prirodu poprimila tek 1926. godine, kada je Veliki mag Amerikanac Filo Farnsvort usavrsio katodnu cev... Naravno, na veliku radost Velike domacice, uvek se nadju i izvori koji, zanemarivanjem podatka te vrste, ovde ukidaju postojanje Velikog maga, bas kao i izvori koji uvek i za sve imaju dezurnog Teslu... Krstenje novog medija obavljeno je na samom otvaranju 20. stoleca (1900) mada je potpuni vrhunac izum doziveo tek cetvrt veka kasnije (katodnom cevi za analizu i sintezu slike), kad televizija postaje elektronski medij masovne komunikacije.

Samo deceniju nakon otkrica u najvecim gradovima otvaraju se TV stanice. Pojava televizije u nas vezuje se za pedesete godine prethodnog stoleca. Savremeni tokovi tehnologije i produkcije uslovili su masovnu pojavu novih TV stanica, pa sada i naselja sa oko 100.000 stanovnika imaju tri do cetiri TV kuce.

Konacno, bez obzira na sve nesporazume oko ove titule Velikog maga, televizija nije stampa (mada preuzima i - ne prepisuje, nego - sebi prilagodjava neke oblike novinarskog izrazavanja), ni film (mada preuzima i - ne prepisuje, nego - sebi prilagodjava neka filmska izrazajna sredstva), ni radio (mada preuzima i - ne prepisuje, nego - sebi prilagodjava neke tehnoloske, programske i elemente radijske komunikacije).

Po recima Zorana Kusovca, „novinar nije predmet televizije. Predmet televizije je dogadjaj, a dogadjaj je slika! Na televiziji je vasih samo prvih trideset sekundi! Make it or break it!!! Ko je sposoban da bilo sta suvislo saopsti u trideset sekundi on ce to moci i u roku od dva sata. Obrnuto ne vazi. To je pozitivan uticaj televizije na svet - tera nas da budemo savrseniji!”

Velike (samo 3???) nedoumice

1. Pojavom novih medija nikad nisu iscezavali oni koji su im prethodili. Planeta se nije odrekla knjige ni u doba udara digitalnih medija, kao ni filma pod sirenjem uticaja televizije (ili ni jednog ni drugog pod naletom video-tehnologije). Da li je Velika domacica prezivela?

2. Jedni teoreticari smatraju da je „globalno selo” nastalo pojavom Gutenberga, a drugi da se Planeta vratila u seoski okvir tek s otkricem elektronskih medija. Ko je ubio Veliku domacicu?

3. Povratak na pocetak: Velika domacica - iz 7. ili 17, pa i iz 27. veka - sve priprema samo po svom receptu. Zenska posla? Ko su Veliki magovi cenzure virtualne stvarnosti?

I vekovima se ljudi cude, svadjaju, RATUJU... - sve isti recept, a razlicita prikazanja...

E, nije isti recept, nego samo isti izvor!
E, jeste isti izvor, ali razliciti tumaci...

SMArtsBG

link

[Emperor AAdmin]

Medijske ikone

Da nema knjige... ostao bih glup i slobodan

Deciji odgovori o MEDIJIMA probrani su iz istrazivanja razlicitih, po mnogo cemu jedinstvenih, ISTRAZIVACA

Sta je knjiga?

• Knjiga je uctiva stvar za poklon.
• Knjiga je kao drugi covecji mozak.
• Knjiga je gde ljudi pokazuju svoju mudrost i dobrotu.
• Knjiga je misao koju je pisac video osetio ili izmislio.
• Knjiga je papir na kome pisac pokazuje svoju umetnost pisanja.
• Knjiga je ispisana masta u igrankama za odrasle i decu kriju se slova koja su magija knjige.
• Knjigom se uci zanat.
• Knjiga je za mene jedna citaca tehnika i racunarka.
• Knjiga je mesto gde saznajemo razne tajne sveta.
• Knjiga je kao ucitelj u razredu samo sto nema usta da govori ni usi da slusa.
• Knjiga je kao avantura i kada sam ja taj glavni lik.
• Knjiga je naucno intelektvalni casopis.

Sta bi bilo kad knjige ne bi bilo?

• Kad knjige nebi bilo ja nebi znala da napisem stabi bilo kad knjiga nebi bilo.
• Sve bi po zaboravljali.
• Pisali po zidovima.
• Covek bi morao prenositi svoje znanje po kucama.
• Tada bi bio lud vek.
• Bila bi strahota jer je to grozota jer niko nista ne bi znao i ne bi se u skole islo.
• Ne bi smo znali da citamo i pisemo jer nas ne bi ni zanimalo.
• Nebi mogli da ucimo, igralibi se i razmisljali.
• Ja bi za ucenje slova oziveo Vuka Karadzica, za ucenje matematike, ja bi kupio robota, da znam prirodu pitao bi lisce i tako dalje. Ali ipak ne bi ucio i ostao glup i slobodan.
• Ja bi bio nestrucni strucnjak.

Sta su novine?

• Novine su obavestajno otstampano objasnjenje necega za izjavnost.
• Novine su ono sto se zovu novinarske lazi a mi te lazi citamo a posebno o pevacima.
• Novina je kad se nesto desi pa stave sliku.
• Novine su hartije koje se stavljaju na glavu kad pada kisa da ne pokisnes, one sa kojima se ciste prljavi prozori, stvarcice s kojima moja baba potpaljuje vatru i zamenjuju toalet papir.
• Novine su obavestajna sluzba za pregled dozivljaja u svetu.
• Stampa je novina preko koje covek prenosi svoje misljenje.
• Novine su ono sto novinari pisu pa zapisu u novine da obaveste ljude sta ih ceka.
• Novina je parce papira u kojima pise sta treba i sta ne treba.
• Novine su nekoliko papira, pise se nesto vazno, na primer ako se pojavio neki novi auto, kad majka rodi puno dece.
• Novina je kao knjiga bez korica. Postoje i zenske novine. Tu se pise o zeljenom cilju.
• Novine su ono gde je moja komsinica Mica dala oglas, a meni je ceo celcijati dan zvonio telefon.

Sta je fotografija?

Novinska...

• Fotografija je kad se osoba namesti da je slikaju, cilj je da ispadne sto lepse.
• Novinska fotografija je smanjeni izgled nekog dogadjaja.
• Novinska fotografija je nesto novo sto je u novinama da bi narodu bilo zanimljivo kada citaju a mozda za dopune reci koje nedostaju da predstavlja stvarnost.
• Tekst je misljenje novinara, a fotografija nam pomaze da izgradimo svoje misljenje.

Paparazzo...

• Slika ljudi tajno za neki casopis.
• To je vise osramocena fotografija kojom je prikazana poznata licnost.
• Paparaco su fotografisali ljudi na kvarno, ali to neke ljude interesuje (blamovi, tajne). Moze biti lazna i istinita i sluzi da napravi frku.
• Paparaco je jako bezobrazan. To ne valja, ja bih bas volela da se to njemu desi pa da vidim da li bi to izlazilo u novinama.
• Mislim da je paparazo mogo da dobije teske batine.

Umetnicka...

• Umetnicka fotografija je slika koja se slika sa dosta ljubavi.
• Umetnicku fotografiju je naslikao umetnicki slikar i ona sluzi da se gleda i da se stavi u muzej da zainteresuje i zadivi ljude.
• Umetnicka fotografija sluzi za objavljivanje necijeg talenta.
• Umetnicka je fotografija na kojoj je nesto zbrljano ili cisto. Ljudi je prave da bi zbunili druge ljude, jer ne znaju sta je na njoj.
• Ja mislim da se osoba tako oseca u tom trenutku, i da je htela da to pamti, jer se to nikada nece ponoviti.

Sta je film?

• Film je opasnost.
• Film je misao slike.
• Film je brza trka veselih slicica.
• Film je prica koja se necita nego se gleda u slikama sa pokretima i tamo se licnosti prvo ubijaju, a posle idu zajedno na kafu.
• Film je tamo gde se pojavljuje u bioskopi i pojavljuje na televizija i njega gledaju bica svih uzrasta.
• Film je nesto kao prica, samo mnogo dugacko gledamo pa se zadivimo.
• Film je nesto kao stvarnost samo sto ima puno ubistava i stalno govore akcija i uz pomoc toga snimaju film a glavni glumac se retko ubija.
• Film je jedna reziserska miso gde rezisira reziser i tu glume glumci i glumice kao dramska sekcija koju cine glumci koji su opusteni u toku celog filma a izvode kerefeke i dokazuju snagu.
• Na filmu imaju razne posledice, strasni dogadjaji, lepih dogadjaja, ima dosta ubijanja, devojke i momci vode ljubav i na kraju se ubija glavna osoba ili se zavrsi sa svadbom.
• Kad mislis da je stvarno a ono nije, u kojoj ima stvarnoscu i u kojoj nema stvarnoscu.
•Film je isto sto i crtani ali se ne crta vec ljudi glume. Neki je film stvaran a neki su ljudi izmisljeni i moze biti akcijeonalan ili poucan i dugacka serija.
• Film je ljucka zabava. Program koji ulepsava dosadne i pokvarene trenutke. Ljudi poput filma zabavljaju ljude.
• Film je da zarade pare.
• Film je ono sto se pamti.
• To je samo film, nesto sto moze da postoji a i ne mora.
• Film je kad neko pobedi, kad je neko srecan i kad se neko voli.

Sta je radio?

• Covek na baterije.
• Radio su trake i zice medju kojima su mali, mali ljudi, pa nam pricaju pricu u 6:30.
• Radio je sprava za slusanje glasina, muzike i malih oglasa.
• Radio je ugradjenje na kome moze da se cuje svasta sem resenja iz matematike.
• Radio je ljude javi kakvo ce biti vreme i drugo.
• Radio je prevoz muzike do ljudi da bi radnici kad rade imali da slusaju pesmu.
• Radio je sprava pomocu koje nasa zemlja dobija signale.
• Radio je kutija iz koje slusamo sta oni pricaju u studiju. Ta kutija moze da se pojacava i smanjuje a pomocu zvucnjaka cujemo iz studija.
• Radio je jedan predmet koji ispusta zvuke a ne ispusta slike i prenosi ono sto niste videli.
• Radio je narodni izjavljac.

Sta je televizija?

• Televizija je masina koja nam prikazuje sliku koju mi mozemo da vidimo u prirodi i onu koju mi ne mozemo da vidimo.
• Televizija je kutija u kojoj su zarobljeni TV spikeri.
• Televizija je elektricni aparat koji se sastoji od elementarnih emisija i na kome gledamo program koji je u modi.
• Televizija je ono sto deca najvise vole a to su ona deca koja nose naocare.
• Televizor je ono sto mi gledamo i gledamo sami sebe, a mozemo da gledamo i crtace i filmove kao mali bioskop sto ljudi gledaju kada je ruzan dan.
• Televizija je nesto sto gledamo na ekranu a to se nama ne desava. To je nesto preko cega saznajemo sta se oko nas desava.
• Televizija je jedna sprava sa koje moze da se gledaju ruzna dogadjanja.
• TV je pogled na ceo svet, razonoda i obavestajac.
• Televizija je prevod dogadjaja.

Sta je kompjuter?

• Kompijuter je naucan i mozemo da saznamo sta zelimo.
• Kompljuter je cudna igracka od struje.
• Kompjuter je sprava za razmisljanje.
• Kompjuter je sive boje i ima cvetove roze boje i zna da odgovara na pitanja.
• Kompiuter je mali robot koj daje podatke ali nehoda!
• Kompjuter je straava i ponekad bezobrazan.

Sta je Internet?

• Internet je za decu koje su roditelji ostavili, specijalni program koji moze da ima svako, ali na odredjeno vreme, znaci ne dozivotno.
• Internet je stvar koja se uglavljuje u konpjuter pa moze da se istrazuje.
• Internet je deo planete gde dolaze ljudi iz raznih zemalja kao sprava u kompljuteru sa kojom mozes da se prikljujes na svet za zvanje sveta preko kompijutera.
• Internet je pravi virus.

Sta je virus?

• Virus je kopljuterska bolest koja kad udje u kopljuter pravi bolest memorije i kopljuter je nemocan.
• Virus je kada kompjuter izgubi sve lazne podatke.
• Virus je da ne mogu da se ucitaju igrice.
• Virus je kad debeli Ranko mora da dodje.

Sta je zracenje?

• Zracenje je kad smo dosta u kuci i onda moramo malo napolje da se izracimo.
• Zracenje je kad se bomba baci pred ljude i od svetlosti se ozrace.
• Zracenje najcesce vrse igrice i to je izmislila moja mama da ne bi igrala kompjuter vise od 5 sati dnevno.
• Zracenje je svetlost koja se oslobadja kad se gleda u kompjuter ona ako se suvise prima moze izazvati negativne posledice za mozak.
• Zracenje je kada dva ekrana biju u jednog coveka.
• Zracenje je kada u nekog zracimo.

SMArtsBG

link

[Emperor AAdmin]

Medijske ikone

Da nema knjige... ostao bih glup i slobodan

Bili jedni mali misici, mali misici. I bili jedni veliki misici, veliki misici. Mali misici imali su male kabanice, veliki misici imali su velike kabanice. Mali misici imali su male suncobrane, veliki misici imali su velike suncobrane. Mali misici imali su male kisobrane s malim rupama, Veliki misici imali su velike kisobrane s velikim rupama. Ko je vise pokis’o?

(odgovor: Nije padala kisa, sijalo je sunce)

Bio jednom jedan misic ucitelj, koji je veoma brinuo o svojim malim misicima. Znao je misic ucitelj da on nije postao od svojih misica, ali je jos bolje znao da je od njih postajao jaci, mocniji i lepsi. Godinama je misic ucitelj negovao svoje male misice, tako sto ih je uvodio u nove igre, uvezbavao ih za drugacija pravila, a onda ih prepustao sebi samima da odaberu trenutke u kojima ce prihvatati izazove. Ucitelj misic verovao je da su u svakom zivoticu (jer se na Planeti bude kratko vreme) najsvet(l)ije: igra, pamet i ljubav, pa su u njegovim velikim pricama glavni junaci uvek bili: Mus Ludens (mis koji se igra), Mus Sapiens (mis koji misli) i Mus Amans (mis koji voli). Misici su od svog ucitelja misica ucili da je istina neuhvatljiva, da samo beli zec poznaje caroliju vremena i da je vazno samo ono sto je plemenito zaduzilo trajanje Planete. I ucitelj misic je, zahvaljujuci svojim misicima, u svakoj novoj igri voleo da bude drugaciji. A misici su, zahvaljujuci svom ucitelju, u svakoj novoj igri voleli da ucestvuju drugacije. I od toga im je rasla hrabrost, a srce bivalo otpornije, pa su ziveli duze.

Ucitelj misic i njegovi mali misici ziveli su u jednoj velikoj kuhinji u kojoj su kuvari, od jutra do sutra, spremali razna jela. Sef kuhinje znao je da nije ni jedini ni najveci na svetu - zato sto je takvih kuhinja bilo mnogo i svuda, kao i zato sto je svaka od njih imala svog sefa. Medjutim, sve ove kuhinje snabdevale su se istim namirnicama i receptima, tako da mali misici uopste ne bi ziveli drugacije - stavise, ne bi primetili razliku - i da su ziveli u nekoj drugoj kuhinji. Pre bi se moglo reci da je glavni kuvar cinio razliku - i to ne zato sto je koristio recepte svoje prabake, vec - zato sto, po navici, nije koristio vestacke boje, ili je iz svakog recepta smanjivao kolicinu luka jer je od njega uvek neutesno plakao. Bilo je i takvih glavnih kuvara koji su, na svoju ruku, nekim jelima dodavali posebne travke (od kojih je sve mirisalo bolje, a i varilo se mnogo lakse). A bilo je, naravno, i takvih koji su, iz neznanja ili iz opijenosti slavom rerne glavnog kuvara, izostavljali plemenite travke. Ipak, najvredniji su bili oni glavni kuvari koji su, na sopstveni rizik, sva jela pretrpavali upravo takvim drangulijama.

Ziveci u velikoj kuhinji, mali misici odmalena su se hranili obilno i svi su bili prilicno debeli. Toliko su bili naviknuti na ogromne kolicine hrane, da nisu ni primecivali kako jedu sve sto omirisu. Da stvar bude strasnija, lako su varili i ono sto njihovim ocima, usima i stomaku uopste ne prija. Isto tako, nisu primecivali da rastu samo u sirinu, a nikako ne sticu moc. I verovali su da im repovi rastu od onih napitaka - kao sto su kafa ili pena od piva - koji su namenjeni samo odraslima posto im niko nije branio da se i njima obilno sluze. Kako bi i mislili drugacije kad misicima, odmalena, svi postavljaju pitanja na koja ne postoje odgovori. Na primer: „Gde zeka pije vodu?” A vecina zeka uopste ne pije vodu. Pa onda misice uporno uce da nauce kako zeka pije vodu usred malog dlana. I sve tako...

I sve tako dok neke od njih nije, igrom slucaja, zadesila sudbina da sretnu ucitelja misica. Mali misici su, u stvari, imali razne ucitelje i ucili mnogo stosta. Medjutim, ucitelj misic imao je tu srecu, ili nesrecu, da se bavi jednom cudnom naukom. A - na srecu ili nesrecu malih misica - to je bila nauka bas o kuhinji u kojoj su svi oni ziveli. Ucitelj misic ucio je male misice o svim receptima, a posebno o onim drangulijama od plemenitih travki. Ucitelj misic posebno se divio piscu Luisu Kerolu jer je verovao da je on plemenito zaduzio trajanje Planete delom „Alisa u zemlji cuda”, pa je svoje omiljene casove posvecivao belom zecu. Za glavnog kuvara pripremanje belog zeca bio je samo uzgredan posao, specijalitet za koji vecina gostiju nikad nije otkrila prave recepte. Medjutim, ucitelj misic je svojim misicima uporno pokusavao da otkrije tajne onih recepata po kojima se beli zec priprema samo za otmene oci, usi, a narocito stomake. Pri tom je posebno naglasavao da, osim urodjene otmenosti - koja moze biti ugrozena losom ishranom - postoji i stecena otmenost, koju je, svim svojim bicem, negovao i kod sebe i kod svojih malih misica. Rezultat kursa, koji je ucitelj misic ovako vodio, bio je, zapravo, specijalitet varenja (belog zeca) kod malih misica.

Ucitelj misic je malim misicima, nadugacko i nasiroko, objasnjavao kako se lovi beli zec, pa onda kako se pripremaju jela od belog zeca. A onda su se svi zajedno prikradali glavnom kuvaru da uzivo posmatraju sta se desava oko rerne. E, na kraju je ucitelj misic od svojih malih misica zahtevao da na razne nacine isprobaju razna pripremljena jela i, posebnim vezbama, iskazu kako su zeca varili. Naravno, koliko je bio vazan nacin degustiranja, toliko i nacin varenja, a najvazniji bio je nacin vezbanja posle varenja.

Mali misici veoma su voleli ovu igru. Obozavali su da se muvaju oko rerne. Vezbe su bile takvi izazovi, da su mali misici sami smisljali nove okrete i ludorije kako bi svaki put drugacije pokazali ono sto su drugacije varili. I na kraju kursa ucitelja misica, mali misici sami su otkrivali tajnu velike kuhinje: sef kuhinje i glavni kuvar spremali su svakojaka jela, sa jednim jedinim ciljem - da se pojede sve, do poslednje mrvice.

U kuhinji je, u to doba, kao i u svako drugo doba, najvaznije bilo potrositi sto vise namirnica i recepata. Onoga trenutka kad gosti prestanu obilno da se hrane u kuhinji, kuhinja ce prestati da radi, sef vise nece imati kome da sefuje, a glavni kuvar vise nece imati slavnu rernu. Ali, nekako bas u to doba, bilo je vazno biti mrsav. Sef kuhinje znao je da ta mrsavost ne potice od siromastva, jer su se u kuhinji svi, bas svi misici (a bilo ih je bas mnogo) besplatno hranili. Mrsavci su bili samo oni misici koji su umeli da odaberu posebna jela i da ih posebno vare. Nazalost, taj isti sef kuhinje glavnom kuvaru nalagao je da i dalje pkoristi iste recepte, dobavljajuci iste kolicine istih namirnica, jer se potajno nadao da jedino tako uvek moze potrositi sve sto je pripremljeno. I, tako je i bilo, jer je bilo veoma malo onih posebnih misica kojima su prijala samo posebna jela. Tako su, zapravo, za sefa kuhinje i glavnog kuvara, neprijatelji bili bas oni misici koji nisu pucali od debljine. A ucitelj misic uvek je uz sebe imao najvece neprijatelje velike kuhinje - prave iskusne sladokusce, koji su ucestvovali u odabiranju, degustiranju i pripremanju specijaliteta, tek da bi misicima otkrili plemenite razloge pustanja zeca na slobodu.

A mali misici - koji su, na kraju kursa ucitelja misica, savladali i najvisi nivo igre - postajali su sladokusci. Oni su, na kraju igre, vec uveliko povracali sve sto je lose spremljeno, pa cak i ona jela koja najvise vole. Isto tako, birali su samo ono sto je dobro spremljeno, pa cak i jela koja bas ne ljube. I takvi novi sladokusci ludo su se zabavljali smisljanjem novih vezbi, u kojima su iskazivali nacine varenja svega sto su pojeli. Ucitelj misic im je govorio da ne treba da objavljuju rat sefu kuhinje i glavnom kuvaru. Sve svoje vestine, rekao je ucitelj misic, treba posvetiti naj-manjim malim misicima kako bi i oni savladali sve nivoe ove viteske igre. A kad bude bilo puno takvih mrsavih vitezova, onda ce se velika kuhinja veoma smanjiti.

I zato je jednoga dana ucitelj misic svojim malim misicima smislio sasvim novu vezbu. Zamolio ih je da povedu mnogo najmanjih malih misica u potragu za belim zecom. Ova vezba licila je na rat protiv belog zeca jer je ucitelj misic rekao da u njoj nece biti pobednika (bas kao sto ih ni u jednom ratu nema). Medjutim, ovaj rat nije ni tekao ni zavrsio kao rat...

Prvo, ucitelj misic tvrdio je da u svakom grmu lezi neki zec, a da su beli veoma retki. Drugo, ucio je ucitelj misic svoje male misice kako da na razne nacine love belog zeca. I, trece, govorio je ucitelj misic da se beli zec moze pripremati na bezbroj razlicitih nacina. I verovatno je bas zato u ovoj vezbi ucestvovalo neverovatno mnogo misica i jos neverovatnije mnogo najmanjih malih misica.

A onda je ucitelj misic zakuvao novu vezbu - trebalo je da mali misici sa svojim najmanjim malim misicima dobro uvezbaju sve nacine degustiranja razlicito pripremljenih jela od belog zeca. I tu nije bio kraj. Onda je trebalo da najmanji mali misici smisle nove recepte za gotova jela od belog zeca. E, ova vezba bila je veoma teska zato sto se u kuhinjskim skolama gotovo nista nije ucilo o kuhinji, a pogotovo o pripremanju specijaliteta od belog zeca.

Verovali ili ne, bilo je mnogo onih najmanjih malih misica koji su, u potrazi za belim zecom, srcem otkrivali grmove, a onda - zbog otmenog varenja - pustali belog zeca na slobodu. I tako je, medju ovim najmanjim malim misicima u kuhinji, uspostavljen novi viteski red. Vitezovima su se mogli nazvati samo oni koji su verovali da je svaki lov na belog zeca besmislen, a o gotovim jelima da i ne govorimo...

Moze biti da je za mnoge male misice ova vezba isprva prilicno licila na bajku zato sto je sve naizgled bilo nestvarno i naizgled imalo srecan kraj. Medjutim, ucitelj misic je tvrdio da se mnoge bajke uopste ne odjavljuju hepiendom. Na primer, Snezani i princu se, mozda, zavrsava srecno jer ih ceka ljubav do kraja zivota; ali, patuljci bi, mozda, bili mnogo srecniji da je Snezana ostala sa njima do kraja zivota... I tako to, na neverovatno mnogo razlicitih nacina otkrivanja, pripremanja, degustiranja i varenja. A o vezbama, da i ne govorimo...

Tako je ucitelj misic mogao da nauci svoje male misice da nema netacnih odgovora, ukoliko se postuju pravila igre i ukoliko se, kao dokazi, uvezbaju valjane akcije. A mali misici su se radovali jer je to znacilo da ih nikad vise niko nece pitati: „Kojoj se istini veruje?” ili: „Sta je pisac hteo da kaze?”

I izgleda da je onda ucitelj misic resio da se pozabavi ikonama iz medijske kuhinje...

A mozda to uopste nije tako, nego je mislio, stvarno, bas na misice, one male misice vrata, ruku, nogu, pogotovo stomaka, a najvise - srca. Ha? I onda, kad se tako procita, mozda sve biva drugacije...
A mozda je mislio, stvarno, bas na prave ucitelje. Ha? I onda, kad se tako procita, mozda sve biva drugacije...

A mozda je mislio, stvarno, na Mikija i Mini i misice Pepeljugine kocije, bas na one miseve koji se odazivaju samo na lozinku „Dizni”. Ha? I onda, kad se tako procita, mozda sve biva drugacije...
A mozda je mislio, stvarno, bas na miseve kojima se menjaju kompjuterski ekrani. Ha? I onda, kad se tako procita, mozda sve biva drugacije...

A mozda je mislio, stvarno, bas na medijsku kuhinju, veliku kuhinju u kojoj se pravi knjiga, novine, casopis, karikatura, fotografija, strip, film, radio, televizija, Internet. Ha? I onda, kad se tako procita, mozda sve biva drugacije...

I tako to,
do kraja zivota...

SMArtsBG

link

[Emperor AAdmin]

Medijske ikone
Novine u zemlji bajke



Ovo je prica o velikim predrasudama. U stvari, ovo je prica o malim glavama. Konacno, ovo je tek mala prica o velikima i malima. Zapravo, ovo je sasvim ozbiljna prica o velikim glavama.



Svojevremeno je obavljeno jedno istrazivanje o odnosima izmedju medija i bajke. Boniela Anastasov i Jelena Martinovic prikupile su podatke anketom, kojom je obuhvaceno 204 slucajna prolaznika (109 muskaraca (M) i 95 zena (Z) svih starosnih (18-80) dobi), iz razlicitih delova Beograda. Svakoga od njih ljubazno su zamolile da odgovore na pitanje: Postoji li veza izmedju bajke i medija (posebno za stampu, film, radio, TV)? (DA - U cemu se ona sastoji? NE - Zasto?). Kod obrade podataka raspolagalo se uzorkom u kome je vise od polovine anketiranih zavrsilo samo srednju skolu (SSS), cetvrtina njih diplomirala je na nekom fakultetu (VSS), a najmanje je onih sa zavrsenom visom skolom (VSS) ili samo sa nizom strucnom spremom (NSS).

Postoji li veza izmedju bajke i medija?
• Kakvo glupo pitanje, naravno da nemaju nikakve veze!!! (23, M, SSS)
• Novine pisu bajke. Npr. kad pisu o penzijama. Cista bajka! Kad vidim neciju umrlicu, ja ne verujem. I to nekada izmisle! (68, M, SSS)

O velikim predrasudama

1. Sve bajke imaju srecan kraj

• Novina ima sve karakteristike jedne bajke: Bio jednom jedan... Kraj je srecan, ali ne za nas koji citamo, vec za glavnu licnost u tekstu. (42, M, VSS)
• Bajka ima samo lepu stranu, dok novina poseduje i onu drugu. (37, M, VSS)
• U bajci je sve lepo, dok film moze imati i onu drugu stranu. (58, M, SSS)
• U bajci mozes videti i procitati samo nesto lepo, relaksirajuce, sa srecnim krajem. A filmovi su danas razliciti: mogu biti manje, mnogo manje, vedriji od bajke. (32, Z, VSS)
• U bajci je sve srecno i sve je u nekom redu - uvek sa srecnim krajem - dok na televiziji to ne postoji. (22, M, VSS)

Podsetnik br. 1: U bajkama ima glavnih licnosti za koje kraj nije srecan (npr. devojcica sa sibicama; i bajka ima i ruznu stranu (npr. Pepeljugina maceha svojim rodjenim kcerkama sece prste i pete na nogama ne bi li obule staklenu cipelicu); i bajka moze imati i onu drugu stranu (npr. patuljcima nije lepo sto ih Snezana na kraju ostavlja); i u bajci mozes videti i procitati nesto mnogo manje vedro (npr. „Ole Lukoje”); postoje i televizijska dela u kojima je sve srecno i sve u nekom redu (npr. „Otvorena vrata”).

2. Nema razlike izmedju stvarnosti i istine

• Informacija koja je netacna kod ljudi izaziva sliku o izmenjenoj stvarnosti, sto je - na neki nacin - bajka. (42, Z, VSS)
• Dosta stvari u filmu radjeno je prema bajkama, a isto tako puno stvari je ostvarljivo samo u bajkama. (32, Z, NSS)
• I bajka i novine mogu sadrzati dosta lepog i neistinitog. (38, M, SSS)
• Nema razlike izmedju bajke i novina. Sve je izmisljeno - kako kome odgovara. (26, M, SSS)

Podsetnik br. 2: Novinarsko oblikovanje vesti i podataka moze biti manje i/ili vise verodostojno; medijske slike stvarnosti umesto stvarnosti mogu biti manje i/ili vise verodostojne; slike izmenjene stvarnosti jesu podrazavanje stvarnosti; umetnost je stilizacija stvarnosti; bajka je umetnicko delo. Stvarnost i istina nisu jedno te isto. Lepota jeste istina. Vrednost i izmisljenog i stvarnog nastaje u susretima iz kojih se otvaraju najrazlicitiji dozivljaji.

3. Bajka podstice mastu, a mediji nude gotove slike

• U filmu je sve na izvol'te, a u bajci sam moras da slazes slike u svojoj glavi. (32, M, SSS)
• Bajku dozivljavas sam, a film uvek nudi gotovu verziju. (42, M, VSS)
• Bajku uvek mozes gledati na drugi nacin, a kod filma je to drugacije. (42, Z, SSS)
• Bajku citas sam i stvaras sliku u glavi, dok kod televizije imas vec serviranu sliku. (32, Z, VSS)

Podsetnik br. 3: I u filmu sam moras da slazes slike u svojoj glavi; i film dozivljavas sam - kolektivni san i zajednicko fizicko prisustvo jednoj projekciji nikad ne znaci da smo gledali isti film (iz istog mraka svakoga vreba nesto drugo!!!); i bajka nudi gotovu verziju (uvek je tacno naznaceno kako ko izgleda, u kakvom okruzenju zivi, kako putuje...); bajku najcesce ne citas sam, one se pripovedaju i, bas kao i televizija, najbolje gledaju s onima koje najvise volimo. Svaku (pa i televizijsku) sliku svi dozivljavamo na sebi svojstven nacin.

4. Novine ne mogu biti umetnicko delo

• Bajka moze biti umetnicko delo, a novine to ne mogu. (49, M, SSS)
• Za mene je bajka stvarnost i lepota, a novine su ruzne. (52, Z, SSS)

Podsetnik br. 4: Bajka jeste umetnicko delo; novine su i dnevne novine i casopisi; ima novina koje pripadaju umetnosti; umetnicka tema ne obezbedjuje novinama umetnicku vrednost. Bilo koja tema moze biti umetnicki obradjena.

5. Bajke imaju jasnu poruku

• Bajke imaju jasnu poruku, a radio je - kao i svi ostali mediji - zloupotrebljen! (57, M, SSS)

Podsetnik br. 5: Kako vecina tvrdi da tacno zna sta je pisac hteo da kaze, kad za vecinu bajki niko ne zna ni ko je pisac? Najveca zloupotreba umetnickog dela je svodjenje lepote na poruku, pouku, naravoucenije...

O malim glavama

• Naravno da postoji veza izmedju bajke i filma, zavisi samo da li su bajke krvave ili ne. (38, M, VSS)

Glupost br. 1:

Nemaju nikakve veze jer su nastali u razlicito vreme.
• Film i bajka nemaju ama bas nikakve veze. Film je izmisljen posle bajke i sve ima svoju odredjenu pricu i svoj nastup proizvodnje. (48, Z, SSS)
• Radio je malo savremeniji, bajke sam nekako prevazisao. (28, M, SSS)
• Bajka postoji pre televizije. Stari su pricali bajke, a televizija je proizvod vremena. (48, M, SSS)

Podsetnik br. 1: film je izmisljen posle fotografije, pa imaju i te kakve veze; televizija je izmisljena posle filma, pa imaju i te kakve veze; digitalni mediji su nastali pet vekova posle stampe, a imaju i te kakve veze; Endi Vorhol je slikao pet vekova posle Leonarda da Vincija, a imaju i te kakve veze... nastankom savremenijih pojava, vredna dela nisu prevazidjena. Bajke ne pripadaju proslosti!

Glupost br. 2:

Lazi su sadrzaj i medija i bajke.
• Lazi su sadrzaj i novina i bajke. (57, Z, NSS)
• Bajka i TV? Obe lazu! (50, M, SSS)
• Postoji veza izmedju bajke i filma: sve sto je u filmovima nije istina. (38, M, SSS)
• Sve je to isto nafilovano, neistinito. Ali, postoje i neki istiniti filmovi - bez primetnih lazi. (36, Z, VSS)
• I na radiju su poceli da pricaju bajke. (27, M, SSS)
• TV govori isto sto i bajka - neistinu! (38, M, VSS)
• I bajka i televizija mogu sadrzati dosta neistinitog i izmisljenog. (54, Z, VSS)
• Sve novine u sebi skrivaju bajke u koje verujemo svi mi. (48, M, SSS)

Podsetnik br. 2: medijski manipulanti se ne sluze lazima, vec vestim odabirom i spretnim redjanjem samo onih delica istine kojima mogu da ostvare zeljene uticaje - sto vise pruzaju, to vise mogu da sakriju; bajka je umetnicko delo, a lepota je istina; stvarnost i istina nisu jedno te isto; sto je izmisljeno moze biti istina.

Glupost br. 3:

Mediji prenose istinu, a bajke su izmisljotina.
• Novine su pregled cinjenica, a moze da bude poneka izmisljotina - ali retko. (39, Z, SSS)
• Radio veze nema s bajkom jer prenosi istinu. (40, M, NSS)
• Na radiju cujem vesti kojima vise verujem nego bajkama. (32, M, SSS)
• Na televiziji se moze videti puno realnih, istinitih stvari, dok je u bajci uglavnom sve lepo i neistinito. (44, Z, VSS)
• Radio volim i redovno ga slusam, a bajka je ipak nesto izmisljeno i nepostojece. (38, Z, VSS)

Podsetnik br. 3: Pregled cinjenica ne mora pripadati istini, a bajka nije izmisljotina; radio ne prenosi uvek i samo istinu, a Siler kaze: „Dublja znacenja kriju se u bajkama sto sam ih cuo u detinjstvu, nego u istinama kojima me je naucio zivot”; nestvarno moze biti sadrzaj lepog, a lepo ne moze biti neistinito; sto je izmisljeno moze da postoji.

Glupost br. 4:

Bajke ne pisu o jucerasnjim dogadjajima i sportu.

• Citam samo sportsku stranu, a bajke ne pisu o jucerasnjim dogadjajima i sportu. (29, M, SSS)
• U novinama svaki covek moze procitati ono sto ga zanima i ono sto mu se dopada. (46, M, VSS)
• Radio? Tu covek moze da nadje sebe, svoj duh, svoj ego jer upravo trazi ono sto ga zanima. (38, Z, VSS)

Podsetnik br. 4: Bajke se bave razlicitim temama; umetnost nije namenjena coveku koji cita samo sportsku stranu; i u bajci covek nalazi ono sto ga zanima; vrednosni sud je nedostizan za coveka koji se zadovoljava samo onim sto mu se dopada; u bajkama covek nalazi sebe, svoj duh, svoj ego (covek mora da procita knjigu Bruna Betelhajma „Znacenje bajki”, bar tumacenje „Tri praseta”).

Glupost br. 5:

Bajka se ne menja.

• Bajka se ne menja, za razliku od novina. (43, M, SSS)

Podsetnik br. 5: Izvorna bajka isprva se menjala od pripovedaca do pripovedaca; zabelezena ili autorizovana bajka menjala se od izdavaca do izdavaca (a bogami i od izdanja do izdanja); pakovanje u globalnom selu ucinilo je da se bajka menja od medija do medija (slikovnice, bojanice, strip, film, televizija, interaktivne igre, digitalni mediji...); promena je svojstvena bajci.

Glupost br. 6:

I kad ima razlike, opet sluze za zabavu.

• Bajka je bajka. Radio je nesto drugo. Da li ti cujes nesto kad citas bajku? (24, M, SSS)
• Bajka i novine su jedno te isto jer se cita i cuje. (72, M, SSS)
• Na radiju ima vise pesama. (28, M, SSS)
• I bajka i film sluze za zabavu. (36, M, SSS)

O velikima i malima
• Ne volim bajke. Zao mi dece. (20, Z, student)

Omalovazavanje br. 1:

Bajke su gluposti.

• Novine su davno postale bajka - prica za malu decu. (26, M, SSS)
Podsetnik br. 1: Bajka je umetnicko delo; samo retki pisu price za malu decu - najmanji je broj velikih pisaca knjizevnosti za decu; umetnost se ne vrednuje prema uzrastu publike.

Omalovazavanje br. 2:

Deca su glupa, a odrasli su pametni!

• Mislim da u bajke veruju samo deca, a u radio vise odrasli. (24, M, VSS)
• U televiziju veruju stariji, a u bajku samo deca. (25, M, VSS)
Podsetnik br. 2: Deca veruju u istinu, a vodi ih iskreno osecanje; odrasli veruju u ono sto pripada njihovom stereotipu, licnom kriterijumu i - najcesce na predrasudama - izgradjenom pogledu na svet; deca prepoznaju lepotu, a odrasli se rukovode interesima.

Omalovazavanje br. 3:

Neke bajke su za odrasle, a neki mediji nisu za decu.

• Mnogi filmovi su bajke, ali za odrasle. (25, M, SSS)
• Bajke su za decu, a televizija za odrasle. (62, Z, NSS)
Podsetnik br. 3: Bajka je umetnicko delo; medijsko kodiranje bajke ne mora biti umetnicko delo; umetnost je ravnopravno namenjena i deci i odraslima; umetnost medija ravnopravno pripada i deci i odraslima.

O velikim glavama

• I bajka i mediji su slicni snu. U oba slucaja najjaci i najprisutniji je licni dozivljaj. (24, Z, VSS)

Otmenost (i mudrost i ucenost) br. 1:

Stvarnost je prolazna, a istina nije!

• Bajka je, za mene umetnost, a novine su ono sto dodje i ode. Iako su bajke nestvarne, opet, za mene, imaju vise istine nego danasnje novine. (42, M, SSS)
• Novinu dozivljavam kao vid izvestaja (bez obzira na tacnost izvestavanja), a bajku kao umetnicko delo. (47, M, VSS)
• Na filmu je kombinacija stvarnog i nestvarnog. Ceo zivot je bajka. (63, Z, SSS)
• I bajka i TV nude fantaziju (elemente fantazije) i - ako je u svakoj fantaziji pola istine - svako, prema svojim potrebama, odredjuje koja je to polovina. (39, Z, VSS)

Otmenost (i mudrost i ucenost) br. 2:

Lepota je istina.

• I bajka i film su samo lepa rec i lepa slika. (32, Z, SSS)
• Puno se lepih stvari moze videti na filmu. Isti je slucaj i sa bajkom koja je uvek carobna, lepa, sa divnim sadrzajem. (49, Z, VSS)
• Ljudi sanjajuci gledaju film, to je kao i u bajci. (33, Z, VSS)
• Postoji razlika samo u nacinu primanja poruke: bajka je vizuelni medij dok kod televizije postoji i auditivni aspekt. (29, Z, VSS)

Otmenost (i mudrost i ucenost) br. 3:

Bogatstvo lepote je u raznolikosti dozivljaja koji se otvaraju
prilikom svakog novog susreta s njom.

• Bajka i radio? Oba medija dozivljavas culima: samo slusas odredjenu materiju i stvaras sliku u svojoj glavi. (24, Z, VSS)
• Uvek se moze imati nova slika bajke. Razlicito je mozes gledati. Film, takodje, u razlicitim trenucima mozes razlicito doziveti. (42, M, VSS)

Podsetnik br. 0: Cesterton kaze: „Svoju prvu i poslednju filozofiju, onu u koju verujem s nenarusivom izvesnoscu, naucio sam u decijoj sobi... Ono u sta sam tada najvise verovao, jesu stvari koje se zovu bajke.”

A kuda idu (divlji) mediji?

Bice jednom jedna planeta Zemlja u kojoj svemocno vlada Umiljati Ekran. Bivsi ljudi, iz vremena sadasnjeg, duhovito su verovali da ce se u doba Umiljatog Ekrana globalno selo smanjiti u monopol jednog kanala iz koga se izlivaju svi tokovi duha. Medjutim, usledilo je razdoblje u kome svako ima svoj ekrancic - da pozove sve potrebne podatke i sva zeljena bica. Svako ima i svoj ekran - da se ukljuci u planetarni poduhvat otkrivanja, saznavanja, borbe, uzivanja, uzimanja ili davanja. I svako ima svoju sopstvenu ekrancinu kroz koju stizu ljudi, masine, slikarska platna, stripovi, fotografije... - ali, sve to u prirodnoj velicini. U doba Umiljatog Ekrana bioskopi imaju sve manju i manju publiku, a platno je svakim danom sve vece da bi namirilo sve ambicioznije zahteve digitalnih i onih novih efekata.

Sve se zapravo zbilo kao u klasicnoj kobajagi bajci. Umiljati Ekran srecno cuva svoj presto zahvaljujuci carobnom napitku od koga svako cita novine i knjige koje sam stvara, slusa radio-program koji sam priprema, gleda televiziju koju sam slika i uziva u filmu koji sam pakuje poput uredjaja za instant kafu. Na planeti Zemlji zivot zivi svoju virtuelnu stvarnost upravo i samo zato sto je u medjuvremenu nastao i virtuelni covek. A da li je umiljatost ekranolikosti ucinila da svi takvi zive dugo i srecno - otkrice samo oni koji umeju da otvore neke nove ekrane...

I, stvarno, sta je pisac hteo da kaze?

Podsetnik br. 1: Nije hteo da kaze nista, osim da isprica sto je upravo ispricano; i, evo, naslucuje da neko pita: Postoji li veza izmedju svega ovoga i medijskih ikona?; i uopste ne sumnja da masa vice: Istini za volju, prici o malim glavama, stvarno, nema kraja!!!

SMArtsBG

link

[Emperor AAdmin]

Medijske ikone

Bajka u zemlji medija

„Pitamo se nije li Luis Kerol iskarikirao celu situaciju u 'Alisi u zemlji cuda'? Martovski Zec je Sekspir, Ludi Sesirdzija Marlo, a Puh Bejkon; ili je Bejkon Sesirdzija, a Marlo Martovski Zec; ili je pak Kerol Bejkon a Puh Marlo; a mozda je Alisa Sekspir, ili Bejkon; ili je Kerol Ludi Sesirdzija. Steta sto Kerol vise nije ziv da ovo razjasni. Ili Bejkon. Ili Marlo. Ili Sekspir. Poenta je u tome da ako se selite, morate obavestiti postansku sluzbu. Izuzev u slucaju da ne dajete ni pet para za buduca pokolenja.”
Vudi Alen

Svojevremeno je sprovedeno jedno istrazivanje o medijskom sadrzaju bajke. Ono je zasnovano na istini da je bajci prirodjena promena.

Poznavaoci tvrde da je ovo poseban vid knjizevnosti: bajke se ne citaju - pripovedanje znaci zajednicko putovanje. Zaista, bajka je umetnicka forma koja pripada predanju i ima onoliko verzija koliko je i pripovedaca na planeti. Medjutim, stampa je otvorila epohu planetarnog spajanja ljudi oko iste price, pa je bajka u „globalnom selu” prevazisla i prostorne i „lokale” pola, uzrasta, ucenosti, kulture, vere, obicaja... Zahvaljujuci medijima, dakle, bajka je bas postala - sto bi rek'o Umberto Eko - otvoreno delo.

Poznavaoci tvrde jos i da se bajke ne tumace - one se gledaju! Zaista, bajka je jedna od najcarobnijih istina o zivotu koji, pored sarolikosti i bogatstva znacenja, ima mnogo verzija i jos vise odstupanja. Ko se odvazi da zaviri u to mnostvo, otvoreno ucestvuje u rusenju mita o jednoznacnosti.

Pomenuto istrazivanje otislo je jos dalje - ucinjen je pokusaj stvaranja novih medijskih prikazanja bajki... U toj igri odvazno je ucestvovalo gotovo 500 (buducih) ucitelja Srbije. Pravila su nalagala da svi prvo moraju ozbiljno da savladaju teorijska polazista o medijskom citanju bajke, potom i da ucestvuju u istrazivanju kojim su proucavani deciji stavovi o medijima i njihov stvaralacki stav prema bajci, a tek onda su najavljena merila za samostalne autorske priloge.

Kako mediji pripovedaju i gledaju bajke?

Knjiga je otvorila bajci nove puteve kroz slikovnice, bojanice, strip... Tako je ucesce u istoj prici dogradjeno i slikovnim prikazivanjem. Izdavaci obicno imaju svoje ilustratore, a ponekad za nekoliko izdanja iste bajke uposle nekoliko ilustratora. Svaki od njih drugacije vidi isti tekst, pa svoje vidjenje drugacije likovno izrazava. Tako se i nase slike (junaka, prizora...) bajki razlikuju od izdavaca do izdavaca i od izdanja do izdanja.

Kod bojanica nekad imamo potpunu slobodu u izboru boja, a nekad nam je ona delimicno uskracena time sto je udarna ilustracija na naslovnoj strani vec zadata - obojena. U svakom slucaju bojanice, uvek sami stvaramo svoj jedinstven primerak knjige, pri cemu je onoliko razlicitih junaka ili prizora koliko je bilo i crtaca.

Price u slikama i bajci su donele nova odela. Strip je uneo privid pokreta, ali je bajka ovde podlozna cak dvostrukoj promeni - u jednom stripu najcesce postoje dva autora. Pisac teksta i crtac stripa uskladjuju svoje dozivljaje bajke i jedinstveno je prikazuju kao pricu u (pokretnim) slikama. I, naravno, opet ce sve biti izmenjeno u novom izdanju ili kod novog izdavaca...

Nadalje, kada je zvucni film oduvao deset svecica na svojoj rodjendanskoj torti, u proizvodnji Volta Diznija nastao je prvi dugometrazni crtani film „Snezana i sedam patuljaka” (1937). Drevna bajka dozivela je svoj novi zivot u pokretnim slikama velikog ekrana.

Pobornici knjige nikad nisu odustali od bitke protiv ekranizacije knjizevnog dela. Valjalo bi ih, za pocetak, podsetiti da se babe i zabe ne porede, to jest, da se radi o dva potpuno samosvojna jezika izrazavanja (tu, svakako, dodje i napad na stav: Nikad iz velikog knjizevnog dela nije nastao veliki film!, najociglednijom cinjenicom: Nikad iz velikog filma nije nastalo veliko knjizevno delo!).

Novi jezici komunikacije uspostavljeni su i elektronskim i digitalnim medijima.

Radijski izraz uprilicio je bajci novo zvucno slikanje. Bajka je, zauzvrat, radiju priustila svu toplinu porodicnog kruga. I, opet, ista bajka u istoj porodici imace onoliko razlicitih gledanja koliko je i zvukom slikanih pripovedanja.

A onda je televizija ucinila da se sva prethodna citanja bajke zaodenu gotovo opipljivom, a ipak tako nestvarnom odecom. Na njoj ce krojaci u virtualnom okruzenju i te kako imati posla.



Igre i njima bliski susreti interaktivne vrste

„Bajkino novo odelo” ima razne savove, a osnovni mu je interaktivnost.

Diznijevo izdanje „Izaberi svoju pustolovinu” (1987, prevod Lada Loug), za svaki naslov postavlja ista pravila citanja: „Knjige imaju svoje junake. Ova knjiga pomalo je neobicna. To je knjiga o tebi i Alisi (Pinokiju, Uspavanoj lepotici itd.). I ti si junak ove knjige.

Sve ono sto se desava u ovoj knjizi zavisi samo od tebe. Ova knjiga ne cita se od prve do poslednje strane. Doduse, cita se od pocetka, ali samo do mesta gde prvi put moras sam da odlucis kako ces dalje. Tada okreni stranu koju si izabrao, pa ces videti sta se dalje zbiva. Svaki tvoj izbor odvesce te u novu pustolovinu.”

Slicno je i u video-igrama gde je sve zadato u okviru pravila aplikacije - ako junak ne postupi prema kodu bajke, onda nece ostvariti zadatak koji je nametnut originalnom verzijom. Ovde je bajka, zapravo, samo izgovor, a prvo pravilo je: ako ne igras kako valja, nikad neces saznati kraj price. Video-igrom ne mogu se razbiti opsta znacenja bajke, vec samo posebna, kojima se upravlja u zavisnosti od ponudjenih mogucnosti, a iskazuje preuzimanjem rizika, izbegavanjem pogresnih pokusaja, izborom pravih ishoda... U zadatoj strategiji, sloboda izbora taktike nikad nije svedena na jednokratnu upotrebu - u bajci video-igre uvek imamo vise (doduse, ogranicen broj) „zivota”, uslovljenih nasom vestinom, brzinom ili memorijom.

Novije interaktivne igre (CD nosi po jednu pricu/igru/bajku) zasnivaju se na vise ponudjenih izbora kroz koje igrac usmerava razvoj dogadjaja tako da u pricu ulazi vise puta, a da se njen kraj ne ponovi. Izmena toka i ovde je moguca, a interakcija se prevodi u slobodu maste i dozivljaj potpunog ulaska u bajku.

Za pametna coveka i komarac je muzika!

1. Bruno Betelhajm, ZNACENjE BAJKI (1979, prevod: Branko Vucicevic): „Bajka je umetnicko delo (...) u kome je demistifikovano sve pod plastom jednoznacnosti. (...) Motivi bajke nisu neuroticni simptomi, nesto sto je coveku bolje da racionalno shvati, kako bi ih se mogao osloboditi. (...) Ako (primalac) bude podstaknut da na svoj nacin zadje iza povrsine, izvlacice sve raznolikije znacenje iz ovih prica...”

„Tesko je poverovati da autor moze improvizovati do savrsenstva, ali on je to ucinio.”
Hans Kristijan Andersen

2. Irving Fecer, KO JE TRNOVU RUZICU POLjUPCEM PROBUDIO? (1984, prevod: Olivera Petrovic i Gordana Jovanovic): „Ne samo da je rec o sistemu obrta koji se primenjuje u samom pricanju bajke, vec je rec i o parodijskom pregledu mogucih knjizevno-kritickih metoda koji svakako nisu vezani samo za bajke” n

„Potukli smo se da bismo odlucili ko ce ih prvi citati.”
Braca Grim

3. Dzejms Fin Garner, POLITICKI ISPRAVNE BAJKE ZA LAKU NOC (1994, prevod: Vesna Podgorac): „Cuvene bajke, kao sto su 'Carevo novo odelo', 'Tri praseta', 'Pepeljuga', 'Snezana i sedam patuljaka' i ostale, ovde su vrlo duhovito i aktuelno 'osavremenjene' i ironicno prilagodjene danasnjim vremenima, na nacin koji ce vas zabaviti, preneti vam njihov duh mudrosti, ali i naterati da se pomalo zamislite nad nasim zivotima i stvarnoscu”. Evo sta neke poznate licnosti kazu o ovim bajkama:

„Ove price su bajke naseg vremena.”
Ezop

4. Izdanje KOBAJAGI BAJKE (1992, u origi-nalima su ravnopravno navedena imena autora prica i ilustracija, prevod Svetlana Bezdanov Gostimir) nudi nove „istine” za stare bajke (najcesce prostom zamenom dobrih i losih junaka) - Vuk prica „Crvenkapu” (Dela Roland i Majkl Montgomeri); Vestica „Ivicu i Maricu” (Sila Blek i Arlin Klemusin); (polu)Sestra „Pepeljugu” (Rasel Sorto i T. Luis): „Svi vi dobro znate pricu o dve zle polusestre i Pepeljugi koja se na kraju udala za princa. A kladim se da vam niko nije otkrio pravu istinu. Elem, Pepeljuga je bila lepa i pametna, ali je imala i jednu veoma losu naviku - uzivala je u izmisljanju prica. (...) Kad se proneo glas o princevom balu, Pepeljuga je odmah smislila pricu: 'Ja sam samo sirota devojka u ritama.' (...) Leteci niz stepeniste, izgubi jednu cipelicu.

Mislite li da se vratila po nju? Naravno da nije - eto kako je brinula o svojim stvarima! (...)” Udala se za debelog i smesnog princevog daljeg rodjaka. „Bili su idealan par. Preselili su se u skromnu kucicu, koju su zvali nebeskim dvorcem, i provodili vreme pricajuci jedno drugom cudesne price. Ljudi kazu da su bili tako daroviti da su deci sirom carstva poklanjali najlepse bajke. Tako su postali najpoznatiji bajkotvorci na svetu...”

5. „Bile dve dino-bebe (TV serial of animated cartoon DINO BABIES in the episode Crumby Trails To You, written by Ken Koonce and Michael Merton), po imenu Ivica i Marica. Jednog dana podju u setnju sumom. (...) Uskoro ugledaju kucicu od slatkisa. (...) Vestica ih je tako namecala da nisu mogli da udju u pecnicu (koja neodoljivo podseca na televizijski ekran). Posto ih je bacila na strogu dijetu, vestica skonca u pecnici, a dino-bebe nadju put do kuce prateci duboke tragove ptice, nagojene od mrvica njihovog hleba. Onda odluce da do kraja svog dugog dino-zivota nece jesti slatkise. A trag od mrvica? To uopste nije vazno”.

6. Ili: kako bi bilo da je motiv iz bajke „Lepotica i zver” prepisan u filmu „Do poslednjeg daha” (Zan-Lik Godar, 1959, rimejk: Dzim Makbrajd, 1983), ili mozda u filmu „Nepristojna ponuda” (Edrijan Lajn, 1993)? Da li biste radje usli u bajku ili u pomenute filmove? Ucinite to na sopstveni rizik...

7. A sta ako je Zver - televizija? Po Kremanskom prorocan-stvu, jednoga dana „covek ce vise verovati svome sokocalu nego svome komsiji”. Sugestivnost televizije sracunata je na slabosti lepotice publike. Svi mi, kako kaze Vojislav Zanetic, „funk-cionisemo po mentalnim sematima koje nam je standardizovala televizija: lepa zena je ona iz TV spota Dzordza Majkla, jurnjava je prepisana iz filmova Voltera Hila, policajac je onaj koji ima dozvolu za ubijanje... TV guta sve medije”.

8. Svojevremeno su ovdasnji „Vampiri” imali muzicki spot za numeru „Necu” - kao kombinaciju zivih ucesnika i animacije plastelina - ozivotvoren u prici o Maratoncima (jeste, onih koji trce pocasni krug): Elvisu, Prinsu, Madoni i tako redom...
I, naravno, nastavice se...

(SMArtsBG)

link