Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Feb 28, 2013 20:11:26 GMT -5
Clanci povezani sa ovom temom.
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Feb 28, 2013 20:14:22 GMT -5
ШТА ЈЕ ЕУ ДОНЕЛА МАЂАРСКОЈДејан МИРОВИЋ | 01.03.2013 | 00:02 | |
Мађарска је била међу првим источноевропским земљама које су потписале са ЕЗ Уговор о трговини и сарадњи (1988.). Такође, Мађарска преко две деценије има право да користи бриселске фондове. На пример, године 1989.године Брисел је донео одлука о формирању фонда PHARE, који је био намењен Мађарској и Пољској (PHARE је претходница IPA фондова које данас користи Србија).
Мађарска је једна од првих источноевропских земља која (17 година пре Србије) потписује и Споразум о придруживању са ЕЗ,1991.године (ступа на снагу 1994.). Толико жељен у Србији датум за отпочињање преговора очланству, Будимпешта добија 1997.године,а преговоре почиње 1998. године, они се завршавају 2002. године (Србија поред великих уступака још увек није добила ни датум за почетак преговора).
Коначно, Мађарска 2003. потписује и Уговор о приступању са Бриселом и 1.маја 2004. године постаје чланица ЕУ.
Дакле, Мађарска је скоро две деценије ''испред'' Србије у такозваним европским интеграцијама. Ипак, социјални и економски параметри Мађарске у периоду 1992-2012. су углавном, и поред чланства у ЕУ, негативни.
На пример, примењивање економских одредби из Споразума о придруживањуод 1994. је довело до огромног пада царинских прихода у Мађарској (слично као и у Србијинакон 2009.године услед једностране примене Прелазног трговинског споразума). Тачније, Мађарска је годишње губила неколико стотина милиона евра, а затим и милијарди евра, због смањивања и укидања царина, услед примене Споразума о придруживању са ЕЗ. Следећа табела, која се заснива на подацима из мађарских извора, приказује пад царинских прихода (ако се узме у обзир и обим увоза) у Мађарској након примене Споразума о придруживању са ЕЗ: Пад царинских прихода у Мађарској у периоду 1994-2003. године услед примене Споразума о придруживању са ЕЗ.[1] Година | Пад царинских прихода (милион евра по 2002. год. курсу) | 1995 | 412.3 | 1996 | 760.9 | 1997 | 2090.5 | 1998 | 2835.7 | 1999 | 3404.3 | 2000 | 4084.0 | 2001 | 4675.0 | 2002 | 5190.3 | 2003 | 5614.9 | Укупно | 29067.9 |
Из претходне табеле јасно произилази да је мађарски буџет између 1995. и 2003. године због пада царинских прихода, изгубио скоро невероватних, 29 милијарди евра прихода.
Смањење прихода буџета због укидања царина је неминовно довело и до пораста буџетског дефицита. Следећа табела то показује. Раст буџетског дефицита Мађарске у америчким доларима након потписивања Споразума о придруживању и приступања ЕУ у периоду 1992-2012.[2] Година | У милијардама долара | 1992. | 0, 9 | 2012. | 3, 5 |
Такође, укидање царине због примене Споразума о придруживању је довело и до раста спољнотрговинског дефицита у Мађарској. Раст спољнотрговинског дефицита Мађарске у америчким доларима након потписивања Споразума о придруживању и приступања ЕУ у периоду 1992-2012. Година | У милијардама долара | 1992. | 1, 5 | 2012. | 4 |
Да би анулирали огромне буџетске, спољнотрговинске и пословне губитке настале услед примене Споразума о придруживању са ЕЗ, мађарска влада и приватни сектор су били принуђени да се задужује у иностранству.
Тачније, од 1994.до 2005.спољни дуг Мађарске је порастао за скоро 50 милијарди долара. Године 1994.спољни дуг је износио 27 милијарди долара, а после уласка у ЕУ, дуг је 2005.године достигао неколико пута већу суму од око 76 милијарди долара. Наредна табела то показује. Раст спољног дуга Мађарске у милијардама доларанакон потписивања Споразума о стабилизацији и приступања ЕУ у периоду 1992-2005. Година | У милијардама долара | 1992 | 22 | 2005. | 76 |
Спољни дуг Мађарске је наставио да расте и након ступања ове земље у ЕУ. Тачније, 31. децембра 2006. године је износио 82 милијарде долара. Шест година касније (у децембру 2012.) спољни дуг Мађарске достигао је 170 милијарди долара. Раст спољног дуга Мађарске у милијардама доларанакон уласка у ЕУ у периоду 2006-2012. Година | У милијардама долара | 2006 | 82 | 2012. | 170 |
Придруживање ЕУ је донело и пораст незапослености у Мађарској .У периоду од 2005. године до 2012. године она је порасла са 5, 9 % на 11, 2%. Раст стопе незапослености у Мађарској након ступања у ЕУ
Година | У процентима | 2005. | 5, 9 | 2012. | 11, 2 |
Интересантно, незапосленост у Мађарској је расла иако се смањивао број становника. Следећа табела показује пад броја становника Мађарске у периоду након потписивања Споразума о придруживању са ЕЗ и уласка Мађарске у ту наднационалну организацију. Пад броја становника Мађарске у периоду након потписивања Споразума о придруживању и приступања ЕУ.[3] Година | У милионима | 1993. | 10, 3 | 2012. | 9, 9 |
Коначно, раст спољног дуга (и буџетског и спољнотрговинског дефицита) као и пораст стопе незапослености, довели су до значајног пораста нивоа сиромаштва у Мађарској. Или, подаци из наредне табеле несумњиво и јасно, показују да је у Мађарској било мање сиромашних грађана пре ступања ове државе у ЕУ. Раст сиромаштва/популације испод границе сиромаштва у Мађарској у периоду од 1993-2010. Година | У процентима | 1993. | 8, 6 | 2010. | 13, 9 |
Такође, ни Мађарска пољопривреда није напредовала након уласка у ЕУ. Напротив, квоте и услови из Брисела су уназадили некад напредну извозну грану ове равничарске земље, са дугом пољпривредном традицијом (још из времена Аустро-Угарске). Новим чланицама из источне Европе и Мађарској је 30. децембра 2002. године у Копенхагену забрањено да у периоду од најмање 10 година имају више од 25% субвенција у односу на субвенције које ЕУ даје старим чланицама. Такође, због квота које је наметнуо Брисел у приступним преговорима,након уласка у ЕУ смањена је и обрадива површина у Мађарској.
Тачније, наредна табела и подаци, које су обрадили мађарски експерти, показује квоте на које је Мађарска морала да пристане пре учлањивања у ЕУ (или на колико обрадивог пољопривредног земљишта Мађарска има права за гајење биљака и држање стоке и живине).[4] Пољопривредна површина | Мађарске могућности | Мађарски захтеви | Потписана квота | Постигнут проценат од захтева |
---|
Базна пољопривредна површина (ха) | 4.500.000 | 3.653.353 | 3.487.792 | 77.5 | Регионални принос (т/ха) | | 5.04 | 4.73 | 93.8 | Традиционална дурум пшеница (х) | | 15.000 | 2.500 | 16.7 | Нетрадиционална дурум пшеница (ха) | | 50.000 | 4.305 | 8.6 | Пиринач (ха) | | 18.000 | 3.222 | 17.9 | Сушена храна за стоку (т) | | 200.000 | 49.593 | 24.8 | Шећер А (т) | | 400.000 | 400. 454 | 100.1 | Шећер Б (т) | | 80.000 | 1.230 | 1.5 | Изоглукоза А (т) | | 130.000 | 127.627 | 98.2 | Изоглукоза Б (т) | | 10.000 | 10.000 | 100.0 | Кудеља (т) | | 3.108 | 2.061 | 66.3 | Лан (т) | | 1.461 | ––– | 0.0 | Парадајз (т) | | 321.442 | 130.790 | 40.7 | Бресква (т) | | 1.000 | 1.616 | 161.6 | Крушка (т) | | 1.000 | 1.031 | 103.1 | Дуван (т) | | 15.000 | 12.355 | 82.4 | Млеко произведено (т) | | 2.600.000 | 1.782.650 | 68.6 | Продато млеко (т) | | 200.000 | 164. 630 | 82.3 | Говедина допунска потпора (Еуро) | | 12.000.000 | 2.936.076 | 24.5 | Премија клања (Животиња) | | 480.000 | 235.998 | 49.1 | Месна говедина премија (Животиња) | | 245.000 | 94.620 | 38.6 | Крава | | 300.000 | 117.000 | 39.0 | Овца | | 1.500.000 | 1.146.000 | 73.9 | Коза | | 50.000 | У квоти овце | |
Дакле, горња табела јасно показује шта значи додељена квота Мађарској од стране ЕУ у пракси. Ако је пре уласка у ЕУ 100 пољопривредника гајило традиционалну дурум пшеницу, после уласка у ЕУ само 16.7% може да се нада да ће добити потпору за ту врсту производње. Такође, наведениподаци приказују и да се обрадива земља у Мађарској смањила са 4. 500. 000 хектара на 3. 487. 792 хектара. Или, Мађарској је за 22. 5% (1. 012. 208 хектара) умањена површина пољопривредног земљиште за гајење биљака од када је чланица ЕУ. Такав катастрофалан резултат је постигнут мешавином квота и одређивањем субвенција од стране Брисела.
Претходном треба додати и да су пољопривредну производњу у Мађарској ометали бесмислени стандарди (или административне нецаринске баријере) наметнути од стране Брисела. У том контексту, мађарски премијер Виктор Орбан је огорчено изјавио у јулу 2012. године, да Бриселу важније ''како треба да изгледа кокошињац'' док стотине хиљада људи остаје без посла.[5]
Коначно, и средстава (из толико медијски глорификованог) програма PHARE која су требала да помогну привреди Мађарске и других источноевропских земаља, су углавном одлазила страним фирмама које су радила на територији Мађарске. Али, и за школовање ''проевропских кадрова'' наводи експерт за ЕУ, аустријски професор Хофбауер[6].
И данас Брисел често Мађарској ''замрзава'' или обуставља обећану финансијску помоћ из фондова (или је условљава политичким уступцима). На пример, у марту 2012. године ЕУ је укратила Мађарској 495 милилона евра обећаних средстава. Наводно због буџетског дефицита. Ипак, такву меру Брисел није никада применио према некој старој чланици ЕУ, иако и те државе имају велики буџетски дефицит (на пример Шпанија).
У том контексту, премијер Мађарске Орбан је огорчено изјавио да ЕУ ''флертује са идејом наметања политичких услова'' и поручио је на митингу у марту 2012. да: ''Као европска нација тражимо једанак третман. Нећемо бити другоразредни европски грађани. Наш праведни захтев је да за нас важе исти стандарди, као и за друге чланице ЕУ... Мађарска није ничија колонија''.[7]
Када се претходни подаци имају у виду, онда није изненађење огорчење не само премијера, већ и великог броја обичних грађана. Или, тврдња једног учесника демонстрација против ЕУ, одржаних у Будимпешти 2012., Атиле Ђалога. Он је изјавио за стране медије: ''Од када смо ушли у ЕУ , нисмо имали никаве користи од тога''.[8]
[1] Ласло Заграби: Везе Мађарске и Европске Уније према садашњој вредности, приказане у бројкама, 2003. – приредио и превео Роналд Мајлат.
[4] Извор:Према "Agrárágazat, Mezőgazdasági havilap, 2003. јануар–фебруар, Золтан Сомогyи заменик главног директора одељења ФВМ, на основу Копенхагенског уговора – Табелу превео и приредио: Роналд Мајлат. [5] Сајт РТС 28. 7. 2012. [6] Хофебауер Х.''Проширење ЕУ на исток'', Филип Вишњић, Београд, 2004. [7] Сајт ''Новости''16.март 2012. | |
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Mar 1, 2013 10:29:00 GMT -5
ШТА ЈЕ ЕУ ДОНЕЛА РУМУНИЈИДејан МИРОВИЋ | 05.02.2013 | 00:02 | | Румунија је 1993. године потписала Споразум о придруживању (Европски споразум или Europe Agreement) са ЕУ. Године 1995.је поднела кандидатуру за чланство у ЕУ. Првог јануара 2007.године Румунија је постала чланица ЕУ (навршава се 6 година од када је Румунија постала чланица ЕУ и две деценије од када је отпочела придруживање ЕУ). У том периоду ( 1993-2012.), Румунија није напредовала у већини економских и друштвених показатеља, напротив. Следећа табела показује пад броја становника од око 2 милиона у ''европском'' периоду Румуније од 1993-2011. године.
Пад броја становника Румуније у периоду 1993-2011. године;[1] Година | У милионима | 1993. | 23 | 2011. | 21 |
Да се не ради само о емиграцији становништва у западну Европу, показују и подаци о просечном животном веку мушкарца у Румунији. Тачније, здраствена заштита и услови живота Румуна су очигледно такође погоршани (иако би било логично да се продужава животни век јер медицина напредује) у периоду1993-2012. Животни век је у 1993.години износио 71, а у 2012.години (након скоро 6 година чланства)је опао у односу на 1993.[2]
Такозвани европски пут Румуније је донео и раст спољног дуга након потписивања Споразума опридруживању .Тачније, од 1993.до 2005.спољни дуг ове државе је порастао за неколико пута. Године 1993.спољни дуг је износио само 4 милијарде долара, а две године преуласка у ЕУ дуг је (2005.године) достигао скоро 10 пута већу суму од око 35 милијарди долара. Раст спољног дуга Румуније у милијардама доларанакон потписивања Споразума о стабилизацији и добијања кандидатуре за ЕУ и почетка преговора о чланству, у периоду 1993-2005. Година | У милијардама долара | 1993. | 4 | 2005. | 35 |
Спољни дуг Румуније је наставио да расте и након ступања ове земље у ЕУ. Тачније,уочи ступања у ЕУ, 31.децембра 2006. године је износио 42милијарде долара.Пет година касније (у децембру 2011.) спољни дуг Румуније достигао је 3 пута већу суму, од 127 милијарди долара. Раст спољног дуга Румуније у милијардама долара пре и после уласка у ЕУ у периоду 2006-2011.
Година | У милијардама долара | 2006. | 42 | 2011. | 127 |
Након уласка Румуније у ЕУ порастао је и спољнотрговински дефицит ове земље. Укидање царина у трговини са ЕУ је довело у неоповољан положај румунску привреду. Последица је велико повећање спољнотрговинског дефицита. Раст спољнотрговинског дефицита Румуније у америчким доларима пре и после уласка у ЕУ
Година | У милијардама долара | 2004. | 5 | 2011. | 11 |
Након уласка Румуније у ЕУ порастао је и буџетски дефицит ове државе. Тачније, огромни издаци за отплату спољног дуга директно су се одразили и на буџетски дефицит. Раст буџетског дефицита Румуније у америчким доларима пре и после уласка у ЕУ
Година | У милијардама долара | 2004. | 1 | 2011. | 8 |
Раст буџетског дефицита (изазван, пре свега, отплатом огромног спољног дуга) неминовно је довео и до повећања ПДВод око 5 % (са 19% на 24 %) у 2010.години. Затим и до повећања цена и пада куповне моћи (процењује се да је у том периоду куповна моћ Румуна опала за око 30 %). [3] У Румунији су у јануару 2012.године избили и велики вишедневни потести због ускраћивања права из здраственог осигурања и лоших социјалних услова.
У том (суморном) контексту, чак и немачки медији (наклоњени ЕУ) у својим репортажама из Букурешта не могу да сакрију очајничке изјаве сиромашних грађана Румуније. На пример: ''Влада велико сиромаштво у Румунији. То је ужас. Са мерама штедње Басескуа је постало још горе. Да је остао на власти, помрли би од глади''. Или : ''У Румунији данас обични грађни могу размишљати само о преживљавању. Никакви планови и пројекти нису могући ...Ми више нисмо европска земља, ми смо потпонули на ниво Јужне Америке''.[4]
Док румунски грађани све лошије живе, према подацима Европске централне банке, банкарски сектор (доминантно у рукама странаца) је остварио највеће приходе од камата и провизија у читавој ЕУ.
Такође, просечна каматна стопа у сиромашној Румунији достигла је око 12 % (2011.година) и била је једна од највећих у Европи.[5] Монопол у банкарском сектору у Румунији као и Србији држе банке из западног дела ЕУ.На пример (слично као и у Србији) аустријске банке поседују око 30 % банкарског тржишта.[6]
Како поступају банке из западног дела ЕУ у Румунији најбоље показује изјава румунског председника Трајана Басескуа (после најаве да ће Централна банка Аустрије ограничити позајмице аустријским банкама у Румунији и источној Европи): ''Желели бисмо да подсетимо европске партнере на ком степену су везали чланство Румуније са приватизацијом банкарског система...господо, остварили сте огромне профите у Румунији од 2000. до 2009.године и одлука Централна банка Аустрије била би чист доказ непоштене игре према Румунији''.[7]
Румуни очајнички траже посао и у Србији (иако је њихова земља у формалном смислу годинама ''испред'' наше на такозваном европском путу). Или, шест година након пријема у ЕУ, румунски држављани раде као надничари у Србији (иако наша држава није отпочела чак ни преговоре о чланству о ЕУ). На пример, у селима у околини Вршца за дневнице од 10-15 евра на њивама и воћњацима су (прошлог лета) радили надничари из Румуније. Уселима Стража и Потпорањ о овцама и кравамабрину пастири из Румуније. У банатским селима Ечка и Торак мештани износе и да се међу надничарима налазе и факултетски образовани људи. По њиховим речима, надничари доводе и своје пријатеље из околине Темишвара који су факултетски образовани: ''Питали смо га зашто копа а он је одмахивао руком, није пуно одговарао, углавном је чутао и радио'' говоре мештани о свом разговору са професором из Румуније. Такође,и у околини Суботице раде румунски надничари. Председник Удружења сељака Суботице Павле Кујунџић тим поводом износи да: ''Надничари углавном добијају пиће, а за храну се договарају са газдом. Румуне можете изнајмити и на један дан. Цена је седам и по евра са храном и десет без хране. У зависност од договора, Румун понегде има обавезу да одради седам-осам дневница месечно за смештај, а осталим данима ако газди не треба може у надницу код другог. Румуни нису избирљиви ни по питању смештаја, ни исхране''.[8] Румуни као надничари раде и у околини Чачка.[9] Кладовско бродоградилиште је анагажовало око 100 румунских радника за плату од неколико стотина евра. Радници су свакодневно прелазили Дунав јер у румунским бродоградилиштима није било посла.[10]
Тешку ситуацију у Румунији одсликавају и најновији резултати истраживање Европског статистичког завода (Евростат) објављени 11. октобра 2012. године.[11] (Истраживање Европског статистичког завода је обухватило 280 региона Европе). Према нивоу БДП-а региони јужне Србије и источне Србије су при дну листе са око 23 % европског просека. Али и тако девастирана и сиромашна јужна Србија је пласирана на овој (свеобухватној) европској листи боље од два бугарска, два македонска и једног румунског региона. Или, чак 3 региона у суседним државама чланицама ЕУ (Бугарској и Румунији) су сиромашнија од најсиромашнијих српских региона.
Због незапослености и лошег стандарда, Румуни масовно одлазе из своје земље (и после пријема Румуније у ЕУ 2007).Ипак, као и за Бугаре, за Румуне не важе одредбе Лисабонског уговора које гарантују слободно запошљавање радника. Тачније, Немачка, Француска, Британија, Аустрија, Холандија, Луксембург, Белгија, Ирска и Малта захтевају од румунских радника да имају радне дозволе. Дакле, за Румуне (као и за Бугаре) у овим земљама не важе познате и деценијама глорификоване ''четири велике слободе'' ЕУ.[12] Тачније, за Румуне не важи члан 45. став 1-2, Уговора о функционисању ЕУ (други део Лисабонског уговора) у којем се наводи: ''Слободно кретање радника је осигурано унутар Уније... Оно обухвата укидање сваке дискриминације, засноване на држављанству, између радника држава чланица у погледу запошљавања, награђивања и других услова рада''. [13]
У пракси, оваква дискриминација према Румунима доводи до бруталног израбљивања (које подсећа на почетак XIX века) и кршења загарантованог права на рад. На пример, у Великој Британији радници из Румуније и Бугарске :''Задовољавају потребе Британије за лоше плаћеним и незаштићеним радом... Пошто немају агенцију која би их заступала, радници се окупљају на улици, а једини оглас за услуге које нуде је њихова одећа-изношене тренерке испрскане фарбом и малтером. Када се појави потенцијални клијент, договарају се за надницу и улазе у кола. Ако наиђе полиција беже''.[14] Са друге стране, да би хипокризија Брисела према Букурешту била потпуна, ЕУ је 2012. године замрзнула 3,5 милијарди евра намењених Румунији због ''неправилности'' у пројектима намењених као помоћ угроженим групама и Ромима...
[11] М.Ристић ''Југ Србије на дну Европе'', ''Привредни преглед'' 26.11.2012. [12] О ''четири велике слободе'' види Ракић Б., ''Четири велике слободе у праву Европске уније'', ''Право Европске уније'', приредили Митровић Д.,Рачић Д., зборник радова са Симпозијума о праву Европске уније, Београд, Службени гласник, Београд 1996, стр. 17-45. [13] Текст Лисабонског уговора према преводу; Јањевић М. ''Консолидовани Уговор о Европској унији; и Уговор о функционисању Европске уније (2008/С 115/01) са Повељом о основним правима Европске уније'', Службени гласник, Београд, 2009. |
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Mar 1, 2013 10:34:15 GMT -5
ШТА ЈЕ ЕУ ДОНЕЛА БУГАРСКОЈДејан МИРОВИЋ | 03.02.2013 | 00:01 | | Бугарска је десетак година ''испред'' Србије на такозваном путу ка ЕУ интеграцијама. Софија је још 1993.године потписла Споразум о придруживању (European Union Association Agreement или уговор еквивалентан ССП-у између Србије и ЕУ од 2008.) са Европском заједницом. Године 2000. Бугарска је добила статус кандидата за ЕУ (Србија тек 2012). Године 2004. Софија почиње преговоре о чланству са ЕУ (Србија још увек нема чак ни датум за отпочињање преговора, који је очигледно условљен статусом Косова и Метохије). Коначно, 2007. године Бугарска постаје чланица ЕУ.
Шта је тих 10 година ''предности'' у односу на Србију донело Бугарској у економском и друштвеном смислу?
Према подацима Националне службе за запошљавање Републике Србије и Уније послодаваца, бугарски држављани у протеклим годинама масовно долазе у Србију да раде као надничари на пољима, конобари и грађевински радници.[1] На пример, један од тих надничара је био и Димитар Маничев, младић од 36 година. Он је 2012. године радио на једној њиви у Мрчајевцима заједно са групом својих сународника. На питање новинара зашто се прихватио тог тешког посла ван своје земље, младић из ЕУ је одговорио: ''Нема везе што смо у Европској унији, нама је исти ђаво. Код куће нема посла. И да има цене су немачке а плате бугарске. Да ми је добро, не бих долазио у Мрчајевце да вадим кромпир''.[2]
Истовремено, иако је Бугарска већ 5 година чланица ЕУ, у Немачкој, Француској, Британији, Аустрији, Холандији. Луксембургу, Белгији, Ирској и Малти, од бугарских радника се захтева да имају радне дозволе. Дакле, за Бугаре у тим земљама не важе познате и деценијама глорификоване ''четри велике слободе'' ЕУ. Или, за Бугаре не важи члан 45. став 1-2, Уговора о функционисању ЕУ (други део Лисабонског уговора) у којем се наводи: ''Слободно кретање радника је осигурано унутар Уније... Оно обухвата укидање сваке дискриминације, засноване на држављанству, између радника држава чланица у погледу запошљавања, награђивања и других услова рада''.
Такође, уместо да након приступања ЕУ опада број сиромашних у Бугарској, дешава се управо супротно . Тачније, у протеклих 10 година значајно расте број сиромашних грађана у Бугарској . Следећа табела то показује. Популација испод границе сиромаштва у Бугарској пре и после ступања у ЕУ. [3] Година | У процентима | 2002. | 13,4 | 2008. | 21 |
Посебно је забрињавајући податак о паду броја становника Бугарске у протеклој деценији. Тачније, у деценији када је Бугарска добила кандидатуру за чланство у ЕУ, затим и отпочела преговоре о чланству и коначно, када је постала чланица ЕУ, изгубила је око 700.000 становника (или око 10 % укупног становништва). Наравно, страховити пад броја становника у периоду од 10 година се може објаснити и емиграцијом Бугара на Запад (где раде слабо плаћене послове, пре свега у Италији и Шпанији). Али, и негативном стопом наталитета и лошим друштвеним и економским условима након уласка Бугарске у ЕУ.
Прецизније, податак о губљењу скоро 10 % становништва само у једној деценији, показују и да би стопа незапослености (која је такође скоро двоцифрена) била још веће да нема исељавања из Бугарске. Тачније, неколико стотина хиљада Бугара ради у Италији, Шпанији и другим земљама ЕУ. (Углавном се ради о грађевинским радницима и болничарима за негу старијих особа признају и извори блиски ЕУ).[4]
Следећа табела показује пад броја становника у Бугарској пре и после ступања у ЕУ [5] Година | У милионима | 2001. | 7,7 | 2012. | 7 |
|
Такође, у тој истој, (''европској'') деценији у периоду од 2001-2011, за неколико пута је порастао спољни дуг Бугарске. Године 2000.он је био приближан дугу Србије. Међутим, већ 2011. године је био већи од спољног дуга Србије.Раст спољног дуга Бугарске пре и после ступања у ЕУ; Година | У милијардама долара | 2000. | 10.4 | 2011. | 46.8 |
|
Овакав вртоглави раст спољног дуга Бугарске (вероватно и дужничка криза у суседној Грчкој и земљама јужне Европе чланицма ЕУ попут Шпаније и Италије) је натерала Софију да одустане од приступања евро зони 2012. године. Са друге стране, у српској политичкој и стручној јавности нема расправе на тему да ли је евро као валута добар за источну Европу и нове чланице. Или, ниједан српски министар или већински део јавности и елите и не помишља да изнесе став сличан ономе који је изнео бугарски министар финасија Симеон Ђанков : ''Променили смо мишљење, као и јавност. Тренутно не видим никакву корист од усласка у евро зону''. [6]
Такође, скоро безусловна оријентација ка тржиту ЕУ и Немачкој као главном спољнотрговинском партнеру (уместо као у ранијем периоду ка Руској Федерацији) је довела и до раста спољнотрговинског дефицита Бугарске. Следећа табела то показује.
Раст спољнотрговинског дефицита Бугарске у америчким доларима пре и после ступања у ЕУ;
Година | У милијардама долара | 2000. | 1,1 | 2011. | 2 |
Такође, порастао је и бугарски буџетски дефицит у периоду 2000-2011. године. Прецизније, у том периоду буџетски дефицит је порасто за преко 15 пута.
Раст буџетског дефицита Бугарске у америчким доларима пре и после ступања у ЕУ; Година | У доларима | 2000. | 70 милиона | 2011. | 1,1 милијарди |
Да би економска ситуација била још тежа у Бугарској, након ступања у ЕУ 2007. године ова земља није добила ни обећана средства од Брисела. Оправдања за такво поступање Брисела су разна. (И мењају се из године у годину). На пример, иако је 2007. године успешно окончала разговоре о ступању у ЕУ (једна од тема преговора о чланству је била и борба против корупције) Бугарској су већ следеће 2008. године, блокирана средства у висини од 500 милиона евра. Оправдањеза такав поступак је била недовољна ''борба'' против корупцијеу Бугарској. Али, како та корупција у бугарском државном апарату није била уоченаод стране Брисела само годину дана раније, када је Бугарска ступила (уз велико славље и обећања) у ЕУ?
У истом (једностраном) контексту, Брисел је и у јуну 2010. године блокирао 106 милиона евра новца намењних за програм ''Рибарство'' који је требало да траје до 2013. године. Оправдање јетада било нађено у ''неажурности чиновника '' у Софији.[7] Коначно, у извештају о Бугарској који је у јулу 2012. године урадила комисија француског Сената за европске послове, износи се (када је реч о европским фондовима), да је Бугарска је искористила само 19 % свих средстава која су јој обећана за период 2007-2013. (Ради се о суми од 6, 9 милијарди евра).[8] Дакле, од обећаних од стране Брисела 6,9 милијарди евра , Бугарска ће након усласка у ЕУда до 2013. године добити само око 1, 3 милијарди евра (ако се настави садашњи тренд у релацијама између Софије и Брисела).
Или, у просеку, уместо обећаних 1,3 милијарде годишње, Бугарска ће моћи да рачуна у пракси, на реалних око 250 милиона евра. Наравно, у ову калкулацију није унет износ средстава који ће бити (фактички) додељени консултатима и фирмама из ЕУ који раде на територији Бугарске . Ако би се урачунала и та средства, онда би тај износ од 250 милиона ''реалних '' средстава из ЕУ био још мањи.
[2]''Политика'' од 8.октобра 2012. према www.balkanmagazin. Дмитар Маничев из земље чланице ЕУ истиче и да поред повољних природних услова за пољпоривреду у Бугарској, он нема никакве шансе као произвођач: ''Село ми је у равници, рађају паприке и парадајз, али немам коме да продам, или немам рачуницу да гајим Кад у пролеће посејем лубенице, на лето довезу из Грчке и Турске у Пловдив и продају за за пет динара''. |
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Mar 1, 2013 10:36:35 GMT -5
ШТА ЈЕ ЕУ ДОНЕЛА ХРВАТСКОЈДејан МИРОВИЋ | 27.09.2012 | 00:01 | | У време летњих годишњих одмора 2012. године хрватска влада је објавила да ће продати највеће осигуравајуће друштво’’Кроација осигурање’’ и једину преосталу банку у државном власништву ’’Хрватску поштанску банку’’.1 У септембру 2012. је постало јасно да хрватска влада намерава да прода и Луку Ријека и део хрватских железница (као и да уступи концесију на већ изграђене аутопутеве). Нешто раније, у марту 2012. године, објављено је да најстарије бродоградилиште на источном Јадрану, ''Краљевици'', основано још 1729. године, одлуком Владе Хрватске отишло у стечај (у овом бродоградилишту је само од 1946. до 2006. године изграђено преко 200 бродова).2
Мање од годину дана пре планираног ступања у ЕУ (1.јул 2013.), или једанест година након потписивња Споразума о стабилизацији и придруживању, Хрватска се суочава са озбиљним економским проблемима који су је натерали да продаје (или да затвара), предузећа и финансијске организације у државном власништву.
На крају такозваног европског пута Хрватске, који је фактички започет још 1999. године када је Европска комисија предложила стварање Процеса за стабилизацију и придруживање земаља југоисточне Европе (и након што је исте године усалаглашен Пакт стабилности који важи за исти регион), Хрватска са озбиљним економским проблемима.
Хрватска је већ 2001.године потписала ССП са ЕУ (следеће године је на снагу ступио Привремени трговински споразум). Године 2003. Хрватска је уручила Бриселу одговоре на Упитник ЕК. Године 2004. године добила је статус кандидата за чланство у ЕУ као и датум за почетак преговора о чланству.3 (Или, може се тврдити да је Хрватска већ пре 8 година добила оно што је Србији данас најважнији државни и политички циљ).
Године 2005. Хрватска је отпочела преговоре са ЕУ у вези са 35 правних области. Истовремено, започет је процес аналитичког усклађивања хрватских закона са правом ЕУ (или screеning, који је завршен 2006. године). Коначно, приступни преговори између ЕУ и Хрватске су завршени 2011. године (задње области о којима су вођени преговори су биле 8 , 23, 33 и 35, или тржишна конукренција, буџетска питања, правосуђе и такозвана остала питања).
На крају, године 2011. Хрватска је потписала Уговор о приступању са ЕУ. Дакле, у року од око 10 година Хрватска је прешла читав такозвани ЕУ пут. Од приступања Пакту за стабилност, преко потписивања ССП-а, до закључивања Уговора о приступању са ЕУ. Међутим, такав напредак у ЕУ интеграцијама није пратио и сличан процес у економији. Напротив, бројни економски (али и други) показатељи показују да се у том периоду десило управо супротно.
На пример, следећа табела показују раст сиромаштва у Хрватској након приступања Процесу стабилизације и придуживања ЕУ 1999 године.
Раст сиромаштва/ популација испод границе сиромаштва у Хрватској пре и после приступања Процесу стабилизације и придуживања ЕУ;4
Година | У процентима | 1999. | 4 % | 2009. | 18% |
Дакле, сиромаштво у Хрватској се није смањивало (у деценији у којој је Хрватска забележила формалан напредак у европским интеграцијама). Напротив, што је Хрватска била ближе ЕУ, то је све већи број становника живео испод границе сиромаштва. Такозвани европски пут је Хрватској донео и раст спољног дуга. Посебно је то било очигледно након потписивања ССП-а и примене Прелазног трговинског споразума Тачније, од 2001. године када је Хрватска потписала ССП са ЕУ(ЕЗ) спољни дуг ове државе је порастао за неколико пута (наставио је да расте и након добијања статуса кандидата за чланство у ЕУ 2004. године).
Раст спољног дуга Хрватске у периоду од потписивања ССП до закључивања Уговора о приступању са ЕУ; Година | У милијардама долара | 2001. | 11 | 2011. | 66 |
Укидање (и смањивање) царина у трговини са ЕУ након потписивања ССП-а и примене Прелазног трговинског споразума довело је до великог раста спољнотрговинског дефицита у Хрватској. Раст спољнотрговинског дефицита Хрватске у америчким доларима од потписивања ССП-а до закључивања Уговора о приступању са ЕУ; Година | У милијардама долара | 2001. | 3,9 | 2011. | 8,2 |
Слично томе, у претходно анализираном периоду је порастао и буџетски дефицит Хрватске. Или, са 400 милиона долара у 2001. години, на 3,7 милијарди долара у 2011. години. Дакле, након потписивања ССП-а и добијања статуса кандидата за ЕУ (и примене Прелазног трговинског споразума) хрватски буџетски дефицит се повећао за неколико пута. Следећа табела то показује.
Раст буџетског дефицита Хрватске у америчким доларима од потписивања ССП-а до закључивања Уговора о приступању са ЕУ; Година | У доларима | 2001. | 400 милиона | 2011. | 3,7 милијарди |
2012. године је у хрватским медијима изнета процена аналитичара Хрватске народне банке да ће након уласка у ЕУ доћи до пада царинских прихода од око 70 до 100 милиона евра. Истовремено, за око 100 милиона евра ће бити мањи приходи од хрватског извоза у земље ЦЕФТА. Аналитичари ХНБ процењују и да ће порасти увоз пољопривредних производа у Хрватску у вредности од око 300 милиона евра у 2013. години (и да ће тај раст бити настављен и у 2014. години).
Пре очекиваног ступања у ЕУ Хрватска се суочава са још једним великим проблемом. Европска комисија тражи распродају (или укидање) хрватских бродоградилишта пре 1.јула 2013. Ту чињеницу је потврдила и хрватски министар надлежна за европске интеграције Весна Пусић. Она је приликом своје посете Аустрији 2012. године признала: ''Хрватска планира у идућих неколико мјесеци ријешити проблем државних бродградилишта како би ријешила једну од главних препрека с којим се суочава уочи приступања ЕУ''.5
Испуњавање (очекивано) захтева ЕК ће довести до скоро потпуне пропасти хрватских бродоградилишта. Поред већ поменутог ''Краљевици'' које је отишло у стечај након скоро 300 година рада, Влада Хрватске је 2012. године одлучила да прода и ''Бродосплит'' (продаја се врши под надзором ЕК, иначе ради се о највећем хрватском бродоградилишту ), ''Бродотрогир'' , ријечки '' 3. мај '' (2.500 запослених), чак и пулски ''Уљаник'' који је једини релативно добро пословао од хрватских бродоградилишта. О каквом се великом (економско /социјалном) удару на хрватску привреду ради показује чињеница да је године 2010. је у хрватским бродоградилиштима (и повезаним предузећима) радило око 50.000 запослених.6
Ако хрватска влада не прода бродоградилишта или не испуни на други начин (стечај) захтев ЕУ, тада ће до 1.јула 2013. године сама бродоградилишта морати да врате 10 милијарди куна или око 1,3 милијарде евра (толико су према проценама ЕК наводно добила из буџета од 2006. године). Наравно, то је апсурдан и нереалан захтев ако се зна у каквом су стању хрватска бродоградилишта (управо због испуњавања захтева ЕК).
Распродаја (гашење) хрватских бродоградилишта су основни услов за позитиван извештај ЕК о спремности Хрватске за чланство у ЕУ.
Од тог извештаја ЕК зависи и ратификација Уговора о приступању Хрватске ЕУ: Британија и Холандија неће ратификовати Уговор о приступању Хрватске ЕУ ако ова држава не испуни захтеве у вези са својим бродоградилиштима. Или, европске земље попут Британије или Холандије које су водеће на континенту у бродоградњи, фактички траже да Хрватска угаси своју бродоградњу пре уласка у ЕУ 1. јула 2013. године.
Више него јасно за сваког неутралног и непристрасног посматрача који прати ширење ЕУ на исток. Ради се о већ виђеном постепеном гашењу потенцијалне (и јефтиније) конкуренције. Или о деиндустријализацији која се спроводи (у оквиру такозваних преговора о чланству) под надзором ЕК.
srb.fondsk.ru/news/2012/09/27/shta-ie-eu-donela-hrvatskoi.html
|
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Apr 6, 2013 23:08:54 GMT -5
Дејан Мировић | четвртак, 04. април 2013. |
Република Естонија је 1995. године потписала Споразум о придруживању са ЕЗ. Преговори о чланству са Бриселом су трајали од 1998. године до 2002. Године 2003. Естонија је потписала Уговор о приступању са ЕУ. Коначно, године 2004. Естонија је постала чланица ЕУ. Због овакве брзе трансформације из совјетске републике у чланицу ЕУ, у западној (и нашој) јавности се Естонија представљала као пример који треба безусловно следити. Или, Естонија је била један од ''Балтичких тигрова'' у вокабулару бриселских интеграција. На пример, Ким Холмс из фондације Хертиџ је тврдила (пре само неколико година) да је успех ''балтичких тигрова" показатељ да: ''Економска слобода није само идеја, него права идеја, не само принцип, него одговaрајући комплет принципијелних правила која претварају затворена друштва у живе напредне, слободне државе''. [1] Такође, у једним српским дневним новинама је 2007. године објављена тврдња да ће Естонија убрзо заменити Словенију на првом месту листе најуспешнијих транзиционих земаља.[2]
Међутим, у стварности, ''жива и напредна'' Естонија је у већини економских и друштвених показатеља назадовала (а привреда је доживела слом у задњих неколико година ). На пример, незапосленост у Естонији је порасла у периоду након уласка ове земље у ЕУ. Следећа табела то показује. Стопа незапослености у Естонији након приступања ЕУ у периоду 2004-2011.[3] Година | У процентима | 2004. | 9,6 | 2011. | 12,5 |
Овим упоредним подацима треба додати и да је 1994. године стопа незапослености у Естонији износила око 4%. Дакле, у периоду након потписивања Споразума о придруживању, па све до 2011 године, незапосленост је у Естонији порасла са 4% на 12%. Стопа незапослености би била још већа да није било емиграције из Естоније након ступања ове земље у ЕУ. Према руским експертима, само 2006. године је Естонију напустило око 6% укупног становништва. Естонци су углавном одлазили у Финску, Велику Британију и Ирску. Најчешћа запослења су им била у услужној делатности (конобари у ресторанима, носачи кофера у хотелима) и у грађевинској индустрији. Радили су и као шофери у аутобусима, надничари на сеоским газдинствима. Преко 50% емиграната је било у узрасту од 24-31 г. Скоро 80% емиграната је изјавило да су били принуђени да напусте Естонију због социјалних проблема.[4] Ипак, и поред овакве масовне емиграције, након уласка Естоније у ЕУ дошло је и до пораста сиромаштва. Следећа табела то показује. Раст сиромаштва/ популација испод границе сиромаштва у Естонији пре и после уласка у ЕУ;[5] Година | У процентима | 2003. | 5 | 2010. | 17,5 |
Дакле, број становника који живе испод линије сиромаштва у ''Балтичком тигру'' и ''живој и напредној'' земљи је порастао неколико пута након уласка у ЕУ. Такође, европске интеграције су Естонији (као и осталим новим источноевропским државама чланицама ЕУ) донеле и пораст спољног дуга. Следећа табела то показује. Раст спољног дуга Естоније након потписивања Споразума о придруживању и отпочињања преговора о чланству у периоду 1991-2003.[6] Година | У америчким доларима | 1991. | 650 милиона | 2003. | 5,8 милијарди |
Спољни дуг Естоније је наставио да расте и након ступања ове земље у ЕУ. Тачније, 31. децембра 2004. године је износио око 8 милијарди долара. Осам година година касније (у децембру 2012.) спољни дуг Естоније је достигао скоро 26 милијарди долара. Када се има у виду податак да Естонија има око 1,3 милиона становника, јасно је да се ради о великом дужничком оптерећењу по глави становника. Раст спољног дуга Естоније у милијардама долара након уласка у ЕУ у периоду 2004-2012. Година | У милијардама долара | 2004 | 8,3 | 2012. | 25,9 |
Отплата овако колосалног спољног дуга (за земљу која је по броју становника упоредива са Београдом) је неминовно довела и до појаве буџетског дефицита .Следећа табела то показује. Буџетски салдо Естоније у периоду 2004-2012. Година | У америчким доларима | 2004. | + 20 милиона (суфицит) | 2012. | -524 милиона (дефицит) |
Дакле, Естонија је пре усласка у ЕУ имала буџетски суфицит, а само 8 година касније се суочила са скоро 30 пута већим дефицитом. Али, прави економски слом Естонија доживљава 2008. године. Само у периоду 2008-2009. године БДП је опао за око 19%. Такође, БДП се по глави становника смањио за око 3.000 долара у периоду 2007-2009. Индустријска производња је опала за око 24,3% 2009. (Већи пад индустријске производње се догодио само у Туркменистану.) Извоз је 2009. године опао за око 25%. Такође, године 2009. просечна плата је смањена за 11%. Банкротирала је позната комапнија за производњу машина TMT Group. Године 2008. укупно 632 предузећа су објавила да нису платежно способни. Следеће године 1055 предузећа. У истом периоду су повећани порези и акцизе. Истовремено, 2009. године Естонија је била дужна да уплати око 150 милиона евра у буџет ЕУ. Преко 90% банкарског сектора је те године било у рукама страног капитала, углавном из Скандинавије. Скоро 80% спољнотрговинске размене се обављало са ЕУ.[7] У том контексту, у априлу 2010. године су економисти Л. Григорјев и С. Агибалов изнели тезу да је криза која је наступила у прибалтичким земљама у суштини значила потпуни ''крах развојног модела '' који се до тада примењивао у Естонији, Литванији и Летонији.[8] Ипак, западни експерти и Европска комисија су прогласили 2010. године да је Естонија изашла из кризе (иако, више није помињана парола о ''Балтичком тигру''). Та оптимистичка тврдња је била заснована на минималном расту БДП од 0,9% (према подацима Еуростата). У том контексту, Естонија је чак 2011. године одбацила своју националну валуту и прихватила евро. Председник ЕК Жозе Мануел Барозо је тим поводом изјавио да је прихватање евра од стране Естоније ''снажан сигнал привлачности евра и стабилности коју доноси''.[9] (Такође, 2012. Естонија је постала чланц ОЕCD-а.као прва од постсовјетских држава.) Међутим, обични људи који живе у Естонији нису делили тај оптимизам чиновника Европске комисије који се заснивао само на једном макроекономском показатељу (који укључује и стране фирме које раде на територији Естоније). Они су наставили масовно да беже из своје земље слично као и у периоду 2004-2007. На пример, немачки медији су крајем 2012. године запазили ту контрадикцију између парола ЕК и стања у пракси. Дојче веле, у једној репортажи из Естоније објављеној крајем 2012. године, признаје да ''због малих плата и пензија, а све већих трошкова живота , ова земља доживљава незапамћени егзодус''.[10] Затим се износи да је посебно тешка ситуација у провинцији где ''становништво једва саставља крај са крајем'' али и у јавном сектору (цене ''европске'' а плате мале). Такође, и естонски пензионери живе у беди, наводе немачки медији . У том контексту, велики број је Естонаца након (наводног ''опоравка'' 2010) отишао у Финску и Канаду (само у Хелсинкију живи око 40.000 Естонаца). Покушавајући да објасни contradictio in adjecto (или тезу ЕУ да су рефоме у Естонији успеле док народ бежи из те земље) естонски министар образовања Јирген Лиги је признао да је је Естонија ''узорни ученик ЕУ'', али и да је стандард све гори. Са друге стране, за разлику од министра, обични људи који беже из Естоније немају никавих дилема (и не користе софизме). Младић Demis Voll.је изјавио за немачке медије крајем 2012. да жели да оде у иностранство, јер не види никакву перспективу за себе ако остане у Естонији .
[4] На пример види: ЭТНОГРАФИЯ (Специальность 07.00.07) © 2010 г. О.О. Лукьянова МИГРАЦИЯ В ЭСТОНИИ ПОСЛЕ ВСТУПЛЕНИЯ В ЕВРОПЕЙСКИЙ СОЮЗ:''Так, согласно данным сравнитель ного исследования за 2007 г. [3, с. 5], миграционный поток из Эстонии в 2004 г. увеличился на 2,8 % пункта, составив 5,3 % от всего населения страны, в сравнении с предыдущим 2003 годом, когда он составлял 2,5 % от всего населения. В среднем за 2004-2007 гг. эмиграция из Эстонии составляла 5,3 %, а пик миграционной активности пришелся на 2006 г., когда общее число эмигрантов пересекло отметку в 6 % от общего числа жителей''. www.hses-online.ru/2010/04/07_00_07/3.pdf [10] сајт Б92 среда 24.10.2012. Естонија рањени тигар /Дојче веле
link
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Apr 6, 2013 23:11:07 GMT -5
Дејан Мировић | уторак, 05. март 2013. |
Пољска је још 1989. године потписала са ЕЗ Уговор о трговини и сарадњи. Такође, преко две деценије ова држава од скоро 40 милиона становника има право да користи бриселске фондове (PHARE фонд, који је касније трансформисан у IPA фондове.) Пољска потписује Споразум о придруживању са ЕЗ 1991. године (ступа на снагу 1994). Датум за отпочињање преговора о чланству (толико очекиван у данашњој Србији) Варшава добија већ 1997. године, а преговоре започиње 1998. године. Они се завршавају 2002. године (са друге стране, Србија и поред великих уступака у преговорима са такозваним Косовом још увек није добила ни датум за почетак преговора). Коначно, Пољска 2003. потписује и Уговор о приступању са Бриселом и 1. маја 2004. године постаје чланица ЕУ. Дакле, Пољска је скоро две деценије ''испред'' Србије у такозваним европским интеграцијама. Ипак, социјални и економски параметри Пољске у том ''европском'' периоду 1992-2012. јесу (као и у другим источноевропским земљама) углавном негативни. На пример, стопа незапослености у Пољској је дуплирана у периоду 1992-2012. Следећа табела показује пораст стопе незапослености. Стопа незапослености у Пољској након потписивања Споразума о придруживању и приступања ЕУ у периоду 1992-2012.[1] Година | У процентима | 1992. | 6,1 | 2012. | 12,6 |
Стопа незапослености у Пољској би била и већа да неколико стотина хиљада људи није отишло из те државе након уласка у ЕУ 2004. године (2002. године стопа незапослености у Пољској је достигла 18,1 %) .[2] Тачније, према подацима пољског министарства за рад и социјалну привреду, након 2004. око 660.000 Пољака отишло да ради у друге земље ЕУ. Највише у Немачку, око 322.000, а остатак у Велику Британију, Ирску и Италију.[3] Са друге стране, према подацима угледног пољског листа "Газета виброча" број емиграната је био већи. Према том извору, у периоду од 2004. до јуна 2006. године емигрирало је два милиона Пољака. Пољски лист је тај процес назвао највећим миграционим таласом у новијој европској историји. (Око 90 одсто емиграната је било испод 35 година старости и имали су високо образовање, такође, 2008. године у Пољској је живело око 50.000 деце или младих које су родитељи напустили јер су отишли да раде у ЕУ.)[4] Пољаци су на западу ЕУ углавном раде као слабо плаћене занатлије, учитељи, инжењери, медицинске сестре, водоинсталатери, архитекте, кућне помоћнице и возачи.[5](Према испитивању које је спровела "Газета виброча", око 84 одсто Пољака се стиди што њихови сународници одлазе у свет.[6]) Ипак, и поред тако лошег социјалног статуса у западној Европи, према истраживањима спроведеним међу емигрантима, око 60 посто не жели да се врати у Пољску.[7]На пример, један Пољак из Хорзова на раду у Ирској истиче: "Радећи на линијама високог напона, зарадићу довољно за нормалан живот. Са пољском платом у мојој струци то је незамисливо" . У том контексту, у Пољској је након уласка у ЕУ дошло чак и до дефицита квалификованих кадрова. У извештају Светске банке из 2006. године се констатује да у Пољској постоји мањак радника (и упозорава се да то утиче на развој привреде). Такође, према подацима пољског Министарства привреде, економска миграција Пољака ће у периоду од 2006. до 2025. године проузроковати кумулативни пад БДП од 45 %.[8] Истовремено, док је трајао егзодус (и раст незапослености) Пољска се задуживала скоро невероватном брзином. Следећа табела то показује. Раст спољног дуга Пољске у милијардама долара након потписивања Споразума о стабилизацији и приступања ЕУ у периоду 1992–2005.[9] Година | У милијардама долара | 1992 | 48 | 2005. | 76 |
Спољни дуг Пољске је наставио да расте и након ступања ове земље у ЕУ. Тачније, 31. децембра 2006. године је износио 121 милијарду долара. Шест година касније (у децембру 2012) спољни дуг Пољске је достигао 310 милијарди долара. Раст спољног дуга Пољске у милијардама долара након уласка у ЕУ у периоду 2006-2012. Година | У милијардама долара | 2006. | 121 | 2012. | 310 |
Отплата овако колосалног спољног дуга је неминовно довела и до раста буџетског дефицита.Следећа табела то показује. Раст буџетског дефицита Пољске у америчким доларима након потписивања Споразума о придруживању и приступања ЕУ у периоду 1992-2012.[10] Година | У милијардама долара | 1992. | 2,5 | 2012. | 10 |
Такође, укидање царине због примене Споразума о придруживању је довело и до појаве спољнотрговинског дефицита у Пољској. Године 1992. Пољска је имала суфицит од око 100 милиона долара. Године 2012. забележен је дефицит од око 14 милијарди долара Спољнотрговински салдо у америчким доларима након потписивања Споразума о придруживању и приступања ЕУ у периоду 1992-2012. Година | У америчким доларима | 1992. | + 100 милиона | 2012. | -14 милијарди |
Вероватно је и овакав раст спољнотрговинског дефицита (као и буџетски дефицит и дужничка криза праћена социјалним немирима у јужним земаља еврозоне) довео до негативног става Варшаве у вези са усвајањем евра као званичне валуте. Пољска је одустала од ранијег плана да уведе евро у 2012. години. Пољски министар финансија Јацек Ростовски је чак изјавио да најмање до 2015. године Пољска неће увести евро.[11] Новим чланицама из источне Европе и Пољској је 30. децембра 2002. године у Копенхагену забрањено да у периоду од најмање 10 година имају више од 25% субвенција у односу на субвенције које ЕУ даје старим чланицама. Омиљено оправдање присталица ЕУ је било да је то тежак али неопходан услов за слободну трговину која доводи до нижих цена хране. Али, ни такво ''жртвовање'' сопствене пољопривреде није довело до смањивања цена хране у Пољској. Напротив, по уласку у ЕУ од 1. 5. 2004. године поскупели су готово сви прехрамбени производи: шећер 50 одсто, пилетина 40 одсто, свињско месо 30 одсто, јаја 30 одсто.[12] Процењује се да су трошкови за прехрану четворочлане породице у 2004. години порасли за најмање 20 одсто, са 730 на 880 злота.[13] Истовремено, док се Пољска задуживала и губила радно способно становништво, обећана помоћ из такозваних европских фондова је углавном одлазила страним компанијма. На пример, аустријски професор Хофбауер наводи да је највећи део средстава из PHARE фонда уплаћен пројектима ФИАТ-а у Пољској.[14] Такође, и након уласка у ЕУ, Брисел је волунтаристички блокирао обећана средства. На пример, у јануару 2013. године је блокирано 890 милиона евра намењених Пољској. Одлука је донета због наводног стварања ''картела'' компанија које граде путеве у Пољској .[15] Варшава је протестовала због оваквог поступања Брисела. Министар надлежан за регионални развој Елжбјета Бјенјковска је изјавила да је овакав поступак ЕУ ''неразумљив и чудан, јер у тој афери је оштећена Пољска''. Такође, и обећана помоћ Пољској ће бити све мања ако се узме у обзир чињеница да ЕУ први пут у својој историји смањује буџет (буџет у периоду 2014-2020 ће за 3 % бити мањи од оног 2007-2013). Пољска је била у групи земаља које су се противиле том предлогу. Такав став Варшаве је разумљив ако се зна да већина која је захтевала смањење буџета то образлаже фразом да треба смањити дотације ''сиромашнијим земљама и регионима '' у ЕУ .[16] Лех Валенса Имајући у виду претходне чињенице, није изненађење што расте отпор према ЕУ у Пољској и код оних који су безалтернативно подржавали чланство у тој наднационалној организацији. На пример, један од највећих заговорника "придруживања" Пољске ЕУ, Лех Валенса, признао је јавно да се нису испуниле његове наде: "Ми смо одувек веровали да ће Запад после окончања комунизма донети неку врсту Маршаловог плана, да би се помогло овим земљама овде. Но, то се није десило. Због тога код нас постоји и даље дубока подозривост према ЕУ... У ствари биће нам потребни јаки живци. И ја бих, на пример, данас поново рекао људима: изађите на улице – овога пута нашој земљи лоше иде, зато што нас Унија не схвата озбиљно".[17] Али, више нема ни Валенсиног моћног синдиката који би могао да изађе на улице и протестује против ЕУ. Синдикат ''Солидарност'' је на ''европском путу'' са 10 милиона чланова спао на 0,8 милиона. У том контексту је било могуће гашење познате пољске бродоградње (и отпуштање радника који су некада чинили основу ''Солидарности''). Такође, бродоградилишта у Шећињу и Гдињи су продата управо због захтева ЕУ. Такође, чувено бродоградилиште у Гдањску је због захтева ЕУ било принуђено да отпусти око 4/3 радника.[18] Данас се између осталог, због такве политике ЕУ, у бродоградилишту у Гдањску производе и ветрењаче.
[3] "Привредни преглед" 28.8.2006. [4] "НИН" 17.8.2006. "Пресс" 30.4.2008 [5] Демпсеј "Њујорк Тајмс" 19.11.2006, према "Политика" 2.12.2006. [6] Лазаревић М. "Политика" 24.6.2006. [12] "Политика", 10.7.2004. [14] Хофбауер Х., "Проширење ЕУ на Исток", "Филип Вишњић", Београд, 2004. стр. 92. [15] ''Привредни преглед''31.јануар 2013 [16] Радичевић Н.''Политика''8. 2. 2013. link
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Apr 6, 2013 23:14:06 GMT -5
Дејан Мировић | недеља, 02. септембар 2012. |
Крајем августа 2012. године македонски министар иностраних послова Никола Попевски је изјавио да ће Скопље одбацити извештај Европске комисије ако у њему не буде коришћен придев ''македонски''.[1] Овако оштро реaговање македонских званичника показује да нису решени сви проблеми у односима између Бивше Југословенске Републике Македоније и ЕУ. Бивша Југословенска Република Македонија је у априлу 2001. године потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ (''прва од земаља у региону'' како се често истицало од стране званичника у Скопљу). Године 2005, Македонија је добила статус кандидата за чланство у ЕУ (али као и Србија, без отпочињана преговора). Шта је тих 7 година ''предности'' на европском путу донело Македонији у економском и правном смислу? Стопа незапослености у Македонији је још увек већа него у Србији. Године 2011. она је износила скоро невероватних 31.4% [2]. Такође, у периоду након потписивања ССП 2001. и добијања кандидатуре за чланство у ЕУ 2005. повећао се и број људи који живе испод линије сиромаштва у Македонији. Следећа табела то показује. Раст сиромаштва/ популација испод границе сиромаштва у Македонији пре и после добијања статуса кандидата за чланство у ЕУ;[3] Година | У процентима | 2001. | 24 | 2010. | 30,9 |
Такозвани европски пут Македонији је донео и раст спољног дуга након потписивања ССП-а и добијања кандидатуре за ЕУ. Тачније, од 2001. године када је Македонија потписала ССП са ЕУ(ЕЗ) спољни дуг ове државе је порастао за неколико пута (наставио је да расте и након добијања статуса кандидата за чланство у ЕУ 2005 године). Раст спољног дуга Македоније у милијардама долара у пре и после добијања статуса кандидата за чланство у ЕУ; Година | У милијардама долара | 2001. | 1,3 | 2011. | 6,2 |
Индустријска производња у Македонији је још увек на скоро истом нивоу као 2001. године.Такође, чак ни производња струје у Македонији још увек не може да достигне ниво пре потписивања ССП са ЕУ (Ова појава је иначе слична оној која је задесила суседну Бугарску на ЕУ путу) . Производња струје у Македонији пре и после добијања статуса кандидата Година | У милијардама киловат-сати (kWh) | 1999. | 6,3 | 2006. | 5,9 |
Такође, укидање и смањивање царина у трговини са ЕУ након потписивања ССП-а и Прелазног трговинског споразума је довело до пораста спољнотрговинског дефицита Македоније. (Прелазни трговински споразум између ЕЗ и Македоније је ступио на снагу у јуну 2001. године, дакле , није било ''замрзавања'' или једностране примене, као у случају Србије). Примена Прелазног трговинског споразума је довела и до промене на листи водећих спољнотрговинских партнера. Немачка је постала главни спољнотрговински партнер Македоније. Тако је истиснула Србију и Русију које су биле главни партнери у спољној трговини Македоније. На пример, године 2000. на тржиште СРЈ пласирано је 25% македонског извоза. Године 2005. 22, 5 %. Дакле, СРЈ и СЦГ су биле главно извозно тржиште за Македонију пре добијања кандидатуре за чланство у ЕУ и примене Прелазног трговинског споразума. Међутим, већ 2011. године Немачка је на првом месту са 28,5 % као главно извозно тржиште македонске привреде. Сличан процес се дешавао и када се ради о увозу. Године 2005. из Русије је долазило 13,5 % од укупне увезене робе. Али, након добијања кандидатуре и примене Прелазног трговинског споразума, Немачка је преузела прво место на овој листи. Или, већ године 2011. из Немачке је увезено 13,1%. укупног увоза Македоније . Следећа табела показује те тенденције. Или раст спољнотрговинског дефицита који је пратио ''европски пут'' Македоније (и избијање Немачке на прво место спољнотрговинских партнера). Раст спољнотрговинског дефицита Македоније у америчким доларима пре и после добијања кандидатуре за ЕУ и примене Прелазног трговинског споразума Година | У доларима | 2001. | 3оо милиона | 2011. | 2,6 милијарде |
У претходно анализираном периоду је порастао и буџетски дефицит Македоније. Или, са 100 милиона долара у 2001. години, буџетски дефицит достигао је 245 милиона долара у 2011. години. Дакле, након добијања статуса кандидата за ЕУ и примене Прелазног трговинског споразума, македонски буџетски дефицит се повећао за неколико пута . Следећа табела то показује. Раст буџетског дефицита Македоније у америчким доларима пре и после добијања кандидатуре за ЕУ и примене Прелазног трговинског споразума Година | У доларима | 2001. | 100 милиона | 2011. | 245 милиона |
Такође, македонску незавидну економску ситуацију није изменила ни чињеница да је ова земља још од децембра 2000. године укључена у програм /фонд помоћи CARDS. (Македонија се укључила у програм /фонд помоћи CARDS за период 2000-2006). Овај програм /фонд помоћи је био претходница ИПА фонда. ИПА фонду је Македонија приступила 2007. године. Прецизније, Македонији је као земљи кандидату за ЕУ било обећано око 500 милиона евра из ИПА фонда у периоду од 2007-2013. У првој години око 58 милиона евра, затим 70 милиона евра, 2009. године око 80, прошле године 92 милиона, а за 2011. и 2012. годину око 100 милиона евра. Међутим, та укупно обећана (не и реализована у потпуности) сума је још увек мања од једногодишњег спољнотрговинског дефицита Македоније. У правном смислу, Македонија је (слично као и Србија после ње) допустила да процес усвајања права ЕУ у пракси води Европска комисија, иако у ССП-у пише да се ради о процесу заснованом на договору две стране потписнице. Македонски државни експерти за преговарање са ЕУ попут мр Малинке Ристевске-Јорданове, признају ту чињеницу: ''Државама у Процесу стабилизације и придруживања остаје да преко механизма дијалога, успостављеним споразумом, изложе своје аргументе и реше евентуалне спорове. У стварности, оцена Европске комисије се прихвата...'' признаје македонски државни функционер доминантну улогу ЕК .[4] (Такође, македонски екперти за ЕУ право запажају да је такав начин наметања закона од стране ЕК већ уобичајен у источној Европи: ''Такав је био случај и са имплементацијом Еуропа уговора са државама централне и источне Европе''). Или, као што то наводе македонски експерти за право ЕУ Европска комисија је (као и у Србији) скоро сама одређивала законску регулативу пре свега у областима јавних набавки, државне помоћи, права конкуренције. Такође, у правном смислу, Македонија је предала (неколико година пре Србије) у фебруару 2005. године, одговоре на Упитник Европске комисије (треба се сетити еуфорије која је изазвана у Србији поводом тог у суштини,техничко/правног чина). Коначно, крајем 2009. године усвојен је и Национални прогам за примену европског права за 2010. годину. Дакле, Македонија је много пре Србије поступила у складу са захтевима ЕК у области европског права. Ипак, треба истаћи да је чак је и Македонија у процесу примене европског права показала више одлучности и принципјелности од Србије. Она је (формално) одредила да не може бити директне примене ЕУ права у Македонији. Нажалост, ништа слично не постоји у Србији. Такође, у политичком смислу, Македонија је слично као и Србија (долазак мисије ЕУЛЕКС-а) прихватила да на њеној територији од марта 2003. године делује војна мисија ЕУ ''Конкордија''. Војну мисију ЕУ ''Конкордија'' је заменила полицијска мисија ЕУ под називом ''Проксима''. Међутим, ни ти велики политички и правни уступци нису променили лошу економску ситуацију у Македонији. Такође, године 2009. Словенац Зоран Талер је (слично као и његов земљак Јелко Кацин за Србију) именован за известиоца Европског парламента за Македонију. Коначно, Македонија (слично као и Србија) у односима са ЕУ има спољнополитички проблем који јој не дозвољава (већ 7 година) да започне преговоре о чланству. То је спор са једном (једином) чланицом ЕУ (Грчком) око имена државе. Са друге стране, Србија има много већи спољнополитички проблем у односима са 22 земље ЕУ. Оне (што је опште познато) сматрају да је јужна српска покрајина Косово и Метохија самостална држава. У том контексту, није тешко предвидети да ће Србија на такозваном ЕУ путу имати још веће проблеме и изазове него БЈР Македонија. У правно,политичком и у економском смислу.
[1] www.24online.mk Пре свега се мисли на језик али и на обележја националног индентитета , спор око изостављања придева ''македонски'' у извештајима ЕК траје већ две године . [4]Ристевска–Јорданова М. ''Хармонизација са правом ЕУ и имплемнатација споразума о стабилизацији и придруживању – искуства Републике Македоније'', зборник ''Хармонизација законодавства Републике Србије са правом Европске уније'', приредили Димитријевић Д., и Миљуш Б., Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2010. стр. 55-93 и 210-215.
link
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Apr 6, 2013 23:15:32 GMT -5
Дејан Мировић | четвртак, 09. август 2012. |
Почетком августа 2012. године бонитетна агенција „Мудис” снизила је кредитни рејтинг Словеније за три степена[1]. Медији из Европске уније тим поводом описали су Словенију као „новог европског болесника”, или „економског пацијента” (попут Грчке), коме треба хитно „лечење”[2]. Словеначки пословни дневни лист Фајенс био је још оштрији: „Словеначки кредитни рејтинг тоне попут камена, животни стандард опада, а људи су приморани да продају имовину како би измирили рачуне.”[3] Неколико дана касније, „Мудис” је снизила и кредитни рејтинг државног оператера „Телеком Словенија”. Седмог августа цене горива у тој земљи порасле су до рекордног нивоа.[4] Такође, после оваквих одлука кредитне агенције „Мудис”, постало је јасно да ће Словенија морати да спасава „Нову љубљанску банку”, Нову кредитну банку „Марибор” и „Абанку”. За то ће јој бити неопходна помоћ из Европске уније, у висини од осам до 12 милијарди евра, слично као у случају Грчке, а и неких других земаља ЕУ. Како је некада најразвијенија југословенска република, са БДП-ом који се, пре уласка у ЕУ, могао упоређивати са средњоевропским земљама (око 70 одсто просека БДП-а из 2004. године) дошла у такву ситуацију? И како је некада „узоран европски ђак” постао „лоша вест” за еврозону, што тврде медији у Немачкој?[5] Одговори су поново повезани са европским интеграцијама Словеније. Наиме, некада моћну словеначку економију у незавидан положај довело је управо испуњавање економских захтева Европске комисије. Република Словенија поднела је захтев за пријем у ЕУ 10. јуна 1996. године. Следећа табела показује раст њеног спољног дуга у раздобљу након подношења тог захтева. Задуживање Републике Словеније пре уласка у ЕУ у периоду 2000–2003. година у милијардама долара[6] Година | Износ задужења | 2000. | 6,2 | 2003. | 11,3 |
Дакле, просечан становник Словеније је већ 2003. (годину дана пре уласка у ЕУ) дуговао око 5.600 долара, док је дуг становника државне заједнице Србије и Црне Горе у том периоду био је неколико пута мањи. Негативни трендови у словеначкој економији настављају се и после уласка земље у ЕУ 2004. Другим речима, они постоје и у такозваним срећним, преткризним годинама. Словенија се све више задужује, скоро несхватљивом брзином, чак и у временском распону од 2004. до 2007. – иако у том тренутку у Европској унији није било рецесије. Следећа табела показује задуживање Словеније након уласка у ЕУ у периоду од 2004. до 2007. године. Задуживање Републике Словеније након уласка у ЕУ (у преткризном периоду) 2004–2007. у милијардама долара Година | Износ задужења | 2004. | 14,6 | 2007. | 40,4 |
Дакле, и у такозваним „срећним” преткризним временима Европске уније словеначки дуг премашио је невероватних 25 милијарди долара! Сличан тренд наставља се и по избијању економске кризе 2008. године. Словенија као чланица ЕУ наставља да се задужује. Задуживање Републике Словеније након уласка у ЕУ (у кризном периоду) 2008–2011. године у милијардама долара Година | Износ задужења | 2008. | 53,3 | 2011. | 61 |
Дакле, чињеница је да спољни дуг Републике Словеније расте непрестано од тренутка када се ова држава определила за „европски пут”, без обзира на то да ли у ЕУ влада рецесија или не. „Европски пут” донео је Словенији и раст незапослености. На пример, годину дана после подношења захтева за чланство у ЕУ 1997, стопа незапослености у Словенији износила је 7,1 одсто. Међутим, седам година након учлањења у ЕУ – 2011. године – стопа незапослености порасла је на 11,8 процената. Дакле, улазак Словеније у ЕУ не доноси јој само раст спољног дуга, већ и раст незапослености – а не пад, како се у Србији тврди. Раст незапослености у Републици Словенији пре и после уласка у ЕУ Година | Стопа незапослености у % | 1997. | 7,1 | 2011. | 11,8 |
Након уласка у Унију, расте и спољнотрговински дефицит Републике Словеније. Године 2002, спољнотрговински дефицит износио је мање од милијарде долара (650 милиона), што је, узгред, био сасвим солидан економски резултат када се упореди с другим источноевропским земљама у том раздобљу. Али посреди је био резултат који је генерисала размена с бившим југословенским републикама. У размени с бившим југословенским републикама суфицит Словеније износио је 2001. године око милијарду долара.[7] (Исте године дефицит Словеније у трговини са земљама ЕУ био је око милијарде долара.) Међутим, по уласку у ЕУ, спољнотрговински дефицит земље убрзано расте и у 2011. години већ достиже две милијарде долара. Спољнотрговински дефицит Словеније пре и после уласка у ЕУ у доларима Година | Спољнотрговински дефицит | 2003. | 650 милиона долара | 2011. | 2 милијарде долара |
У том, претходно наведеном контексту све већег спољнотрговинског дефицита, интересантно је да након уласка у ЕУ 2004. у Републици Словенији расте чак и увоз струје. Следећа табела то показује. Увоз струје у Словенији пре и после уласка у ЕУ Година | у киловат-сатима (kWh) | 1999. | 645 милиона | 2009. | 3 милијарде |
Уз овакве негативне показатеље, распродају се словеначка предузећа. Тачније, Европска комисија отворено, као и у Србији, протежира фирме из богатих чланица ЕУ приликом продаје словеначког капитала. Пример продаје највеће љубљанске пиваре „Унион” то јасно показује. Словеначки произвођач „Лашко” из Цеља хтео је да купи пивару у Љубљани, али је Брисел то осујетио, наводно због спречавања монопола. Нешто касније, Брисел је присилио словеначког премијера да отпусти шефа Фонда за реституцију и на тај начин једној белгијској фирми ослободи пут за инвестирање у пивару „Унион”, којој припада и познати погон за производњу минералне воде „Раденска”. Такође, нама познати француски „Лафарж” 2002. године увећао је број својих акција у цементари Трбовље са 23 на 62 одсто. (Слично томе, у 2000. преузео је 10 словеначких фирми, у 2001. – 15, а само у првој половини 2002. једанаест предузећа.)[8] Интересантно, тај процес задуживања и распродаје у Словенији пратио је, као и у Србији данас, скоро апсолутни политички проевропски консензус. Горазд Древеншек из Нове странке објашњавао је такав проевропски консензус словеначке политичке елите као последицу „обичне корупције”[9] јер је у Бриселу отворено 400-500 радних места за чиновнике који треба да воде процес проширења ЕУ на Словенију. Такође – слично као у Србији данас – процес задуживања и распродаје пратило је и „проевропско” информисање и усвајање „европских” закона. На пример, закон који је у Словенији важио од 1994. до 2001. прописивао је да странци могу поседовати највише трећину медија. Са уласком у ЕУ 2004. године, ова одредба је укинута, наводно због „равноправног положаја” свих на заједничком тржишту Европске уније. У пракси је та примена европских закона значила да су три највеће медијске куће у Словенији „Дело”, „Вечер” и „Дневник” прешле у власништво странаца.[10] Ипак, и тада, пре ступања у Европску унију, у Словенији је било неколико усамљених гласова који су изражавали сумњу у исправност „безалтернативног” пута. На пример, најпознатији словеначки економиста Јоже Менцингер сматрао је да ширење ЕУ не доноси позитивне економске ефекте домаћој привреди: „Проширење на исток доноси огроман процеп између најразвијенијих и мање развијених земаља (...) Општа је претпоставка да нови чланови морају бити доведени на исти ниво, али то ни у ком случају није сигурно. Њихов просечан годишњи раст до сада је мањи од удела њихових буџетских дефицита у бруто производу земље.”[11] Следећа табела показује истинитост ових мудрих упозорења, изречених уочи приступања Словеније Европској унији. Тачније, након приступања ЕУ, словеначки буџетски дефицит увећао се неколико пута. Никаква стопа раста БДП не може сакрити ту чињеницу. [12]Буџетски дефицит Словеније пре и после уласка у ЕУ Година | Буџетски дефицит | 2003. | 600 милиона долара | 2011. | 2,2 милијарде долара |
Да ли ће словеначки пример бити поучан за Србију? Хоће ли Србија успети да избегне негативне тенденције на „европском путу”, које су Словенију у августу 2012. довеле у незавидан положај, скоро на ивицу банкрота? Не знамо. Али једно је сигурно: Србија се данас у економском смислу налази у много тежем положају него Словенија на почетку својих европских интеграција. Зато ће јој бити много теже ако понови словеначки сценарио.
[1] Новости 3. август 2012. [2] Дојче веле/Танјуг 4-5. август 2012. Бонитетска кућа „Мудис” поново је смањила оцену кредитног рејтинга Словеније за три степена, са А2 на БАА2. Такође, Дојче веле подсећа да је кућа „Мудис” Словенији најавила могућност даљег смањења оцене. Као главни разлог, наведени су проблематични кредити словеначких банака у милијардском износу, за које су сада одговорни порески обвезници. [3] „Словенија ван контроле”, према Танјугу/Привредни преглед, 7. август 2012. У тексту се наводи да Словенију чека тешка јесен. [4] Привредни преглед, 8. август 2012. [5] Види на пример: //www.b92.net/biz/vesti/region, 22. април 2012. [7] Х. Хофбауер, Проширење ЕУ на исток, „Филип Вишњић”, Београд, 2004. стр. 157. [8] Исто, стр. 160 и Е. Вукадин, Економска политика, „Досије”, Београд, 2007. стр. 241. [9] Х. Хофбауер, Проширење ЕУ на исток, „Филип Вишњић”, Београд, 2004. стр. 153. [10] Привредни преглед, 8. март 2005. [11] НИН, 6. мај 2004. – Ђ. Димитријевић. [12] Посебна је тема шта показује макроеконoмски податак као што је онај о бруто друштвеном производу – ако се зна да у БДП улази и пословање страних фирми и банaка на домаћој територији. |
link
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Apr 6, 2013 23:22:31 GMT -5
Дејан Мировић | понедељак, 23. јул 2012. |
Главни уредник часописа ''Изазови европских интеграција'' Никола Јовановић изјавио је да ће Србија преговарати о чланству у ЕУ ''најмање шест година''.[1] Овој (превише оптимистичној) процени треба додати чињеницу да Србија још увек није добила датум за отпочињање преговора. Такође, након завршетка преговора следи потписивање (и ратификација) Уговора о приступању. Међутим, ако се узме у обзир трајање ратификације ССП-а са Србијом од 27 држава чланица (4 године) јасно је да ће Србија (најраније) тек за 10 година постати чланица ЕУ. Након тога ће пред Србијом бити постављена и важна економска дилема. Да ли треба приступити новом Уговору о стабилности, координацији и управљању у економској и монетарној унији (Тreaty on Stability, Coordination and Governance in the Economic and Monetary Union, потписан од 25 земаља ЕУ 2. марта 2012). Тачније, до сада у српској политичкој елити (и проевропској јавности и медијима) није било ни назнаке о ставу који би Србија требало да заузме поводом овог важног уговора. To је нелогично поступање ако се зна да би према члану 3 Уговора о стабилности Србија била у обавези да у оквиру економске и буџетске политике усваја ''корективне мере" које пропише ЕК. Дакле, ЕК би могла и формално (не као до сада неформално и делимично) да одређује величину буџета, субвенција, издвајања за здравство, социјалу и просвету, као и стопе пореза у Србији. Такође, према Уговору о стабилности, 25 држава чланица се обавезало да ће платити казну од 0,1% БДП у случају да прекораче буџетски дефицит од 3% БДП. Или, у случају Србије (при висини БДП из 2011. године) казна би износила најмање неколико десетина милиона евра годишње. Са друге стране, Уговор је и услов за приступање Европском стабилизационом механизму (ЕМС) са седиштем у Луксембургу (тако се наводи у преамбули Уговора). Или, фонду који ће располагати великим антикризним средствима (око 500 милијарди евра кредита и гаранција). Међутим, као што се наводи у преамбули Уговора о стабилности, Србија ће морати да поштује и чланове 121, 126 и 131 Уговора о функционисању ЕУ (други део Лисабонског уговора) и да ''депонује без камате одређени износ средстава'',[2] ако по мишљењу Савета министара ЕУ није кориговала буџетски дефицит. Или, Србија би морала да депонује средства управо у антикризни фонд. Такође, Србија би морала и да усагласи рад НБС са Европском централном банком. Али и да допусти ''мултилателатерни надзор“ ЕК над економском политиком у целини. Слично томе, Србија би морала (ако би потписала Уговор) у складу са чланом 273 Уговора о функционисању ЕУ, да прихвати и надлежност Суда правде ЕУ у економском спору између држава чланица. На пример, ако Хрватска (или можда такозвано Косово као нова чланица ЕУ за 10 година) буде тужила Србију због буџетског дефицита, у складу са чланом 8 Уговора о стабилности, Србија ће (поново) бити у обавези да плати новчану казну. Такође, Србија би морала у складу са чланом 20 Уговора о ЕУ (први део Лисабонског уговора на који се такође позива преамбула Уговора о стабилности) да пристане и на постојање ЕУ у ''неколико брзина'' (такозвана ''ближа сарадња''). Или, на постојање прворазредних, другоразредних и трећеразредних чланица ЕУ у економском (и сваком другом) смислу. У члану 3 Уговора се наводе и ''изузетне околности'' које ће дозвољавати изузетак од овог (грубог) мешања ЕУ у економску и буџетску политику држава потписница. Међутим, није тешко предвидети да ове изузетне (благо речено недовољно дефинисане) околности неће важити у пракси за Србију. Са друге стране вероватно хоће као једна врста оправдања за непоштовање буџетских правила за Немачку или Француску (слично као 2003. године када су ове државе нарушиле првобитни Пакт стабилности). На то указује и чињеница да Уставни суд СР Немачке још увек није разматрао ратификацију Уговора о стабилности од стране Бундестага и да се то очекује тек у септембру 2012. године (нема сумње да ће одлука СУС СР Немачке бити условна и повољна за немачку привреду и буџетску политику, као што је то била у случају ''Лисабон'' када је европско право дефинисано као другоразредно у односу на немачко). Такође, у члану 5 Уговора о стабилности се наводи да ће државе потписнице бити обавезне да свој предлог економских мера доставе Савету ЕУ и ЕК на усвајање. Државе потписнице ће такође морати да пристану на оштру контролу примене тих одобрених мера од стране ЕУ. У члану 12 Уговора се наводи да ће заједничке економске смернице одређивати Европски савет (два пута годишње). Дакле, не Европски парламент или национални парламенти или владе, већ институција која ће се састајати једном у 6 месеци (коју чине шефови држава и влада ЕУ). Коначно, према члану 14, Уговор ступа на снагу 1. јануара 2013. године уз услов да га ратификује 12 чланица еврозоне. Такође, у складу са чланом 15 тек након пет година ће овај уговор постати део Лисабонског уговора као највишег правног акта ЕУ. Дакле, јасно је да се ради о Уговору о стабилности иза којег стоји намера Немачке да брзо (и на квазиправан начин и уз велики демократски дефицит) преузме кораке који ће омогућити даљу економску, али и политичку интеграцију ЕУ под њеним вођством (све то у условима велике економске кризе која је погодила јужни део еврозоне). Уосталом, ту намеру и не крије немачки канцелар Ангела Меркел. Она је почетком јула 2012. након састанка са британским премијером, позвала на брже стварање ''политичке уније'', а након састанка са француским председником крајем јуна исте године, и ''на продубљивање економске и политичке уније". Коначно, у недавном интервјуу за телевизију ZDF, она је јасно поручила да свако додељивање немачке помоћи (кредита) из ЕСМ, значи даље пребацивање суверенитета на Брисел (или Берлин) и јачу контролу на ''новом нивоу'' за земље дужнике. Свако оспоравање овог принципа деловања (економски суверенитет за новац?) „не пролази код мене нити код Немачке'', поручила је канцелар[3]. Такву економску (и политичку) позицију додатно ојачава чињеница да ће Немачка имати највећи удео у Европском стабилизационом механизму. Али и чињеница да од немачког (рекордног извоза) од 1.006 милијарди евра у 2011. години (за 11,4 % више него у 2010) јесте око 627 милијарди отишло у земље ЕУ (дакле сума која је већа од читавог антикризног фонда ЕМС). Такође, општепозната је чињеница и да је немачки извоз све већи док се истовремено продубљује криза у осталим државама чланицама ЕУ и зоне евра.[4] У том контексту, јединствена европска валута је Немачкој доносила сваке године уштеду од око 500 милиона евра[5](само на трошковима трансакција). Али је и Немачкој омогућила и повољно тржиште на југу еврозоне јер је каматна стопа годинама била мала у јужним деловима ЕУ (због ниске јединствене каматне стопе Европске централне банке). Тако је (у суштини) у јужним деловима еврозоне, подстицано узимање кредита који су користили у великој мери за увоз немачких производа. Уосталом и сама Меркелова је изјавила крајем 2011: ''Немачка је као извозна нација, имала посебну корист од евра. То је истина не само за велике компаније већ и за мале и средње''. [6] Са друге стране, Чешка Република је 2012. године заузела супротан став од Немачке поводом Уговора о стабилности. Тачније, Чешка је одбила да приступи Уговору о стабилности. Тачније, чешки председник Вацлав Клаус је поводом Уговора о стабилности изјавио да је одлука Чешке да га не прихвати била ''разумна'' јер је: ''Евровалута катастрофа... Идеја да се одговорност за буџет пренесе негде у Брисел и да се буџет не усваја у земљи, већ да се одлука о њему препусти технократама и бирократама, то је за нас недопустиво''.[7] Такође, Клаус је истакао: ''Тај пакт је неразуман јер је заснован на претпоставци да су људи неразумни а да неко у Бриселу има више разума него они. То није истина... То уосталом наговештавају и изјаве неких немачких политичара, које су на чудан начин процуреле, то јест, то да су предлагали да Грчка потпадне под некакав протекторат ЕУ''. [8] Такође, Клаус је Уговор описао и као оштар корак од монетарне ка фискалној унији, иако је сама монетарна унија очигледно ''неуспешна''. Дакле, када се претходно има у виду, пред Србијом је важан избор (на такозваном европском путу). Или ће прихватити доминантно немачки концепт Уговора о стабилности, који ће довести до тога да се у Бриселу (Берлину) одређује буџет Србије (и висина пореза). Или ће се Србија определити за реалнији и кориснији став за једну малу и сиромашну увозничку земљу, као што је то урадила Чешка Република.
[1] Према сајту ''Блица'', 17. 7. 2012. [2] Јањевић М. , ''Консолидовани уговор о Европској унији'', Службени гласник, Београд, 2009. [3] ''Привредни преглед'', 17. 7. 2012. [4] Исто, 9. 2. 2012. Немачки суфицит је у 2011. години износио 158 милијарди евра. [5] Исто 27. 12. 2011. процена немачких аналитичара [7] Изјава за Франс 24 април 2012 [8] Интервју за лист Право у фебруару 2012 |
link
|
|
|
Post by Вилијам on Jun 23, 2013 2:00:48 GMT -5
Требате година хитан кредит да плати своје рачуне или започети нови бизнис, онда тражи ништа више, моје име је господин Андрес Вилијам смо овлашћени кредита компанија које нуде никакву финансијску помоћ за људе којима је то, и то је наша пошта не Молимо оклевајте да нам пошаљете поруку користећи: {} andreloanfirm07@yahoo.ca
дужник информације}; Име и презиме: Пол: .... Брачно стање: Контакт Адреса: Град / Зип: Земља: Датум рођења: Потребан као зајам: Рок: Приходи: Занимање: Намена кредита: Телефон: Факс: Пре него што сте аплицирати за кредит на мрежи? Најбољи у вези Господин Андрес Вилијам,
|
|
Госпођа Елизабет Патрик
Guest
|
Post by Госпођа Елизабет Патрик on Jul 13, 2013 1:31:27 GMT -5
Да ли сте у потрази за кредит? Или си одбио кредит од банке или финансијске институције за једног или више разлога? Имате право место за ваш кредит решењима овде! Елизабет Глобал Финанце Лимитед дају кредите предузећима и појединцима на ниским и приступачним каматном стопом од 2%. Молимо Вас да нас контактирате путем е-маила данас преко бертглобалфинанцелтд@гмаил.цом
Подносилац захтева ПОДАЦИ:
1) Име и презиме: 2) Земља: 3) Адреса: 4) Држава: 5) пол: 6) Брачни статус: 7) Занимање: 8) Број телефона: 9) Тренутно положај у место рада: 10) Месечни приход: 11) Износ кредита Потребно: 12) Зајам Трајање: 13) Намена кредита: 14) Религија: 15) Да ли сте се пријавили раније; 16) Датум рођења; хвала, Госпођа Елизабет Патрик
|
|