Post by Bozur on Mar 13, 2013 10:17:15 GMT -5
Језуити – владари света
Многи од најутицајнијих људи света, државници, војсковође, научници, писци, историчари, па чак и папе, тврде да римокатолички ред Језуита контролише све светске токове.
Џон Адамс (1735-1826) – други председник САД
Моја историја језуита није опширно написана, али иза ње стоје неоспорни ауторитети. Она је веома специфична, али и ужасна. Обнова (Језуитског реда 1814. године, од стране папе Пија VII) заиста представља корак ка мрачњаштву, окрутностима, деспотизму и смрти… Не волим изглед језуита. Ако постоји неко ко заслужује вечно проклетство на земљи и након ње, онда је то ово Друштво (Игњација) Лојоле.
Маркиз Лафајет (1757-1834) – француски државник и генерал, служио у Америчкој континенталној војсци под командом генерала Џ. Вашингтона, током Америчког рата за независност:
Моје мишљење је да ако неко угрози слободу ове земље – Сједињених Америчких Држава – да ће то бити учињено интригама језуитских свештеника Римокатоличке цркве, зато што су они највештији и најопаснији непријатељи свих цивилних и религијских слобода. Они су изазвали ВЕЋИНУ ратова у Европи.
Абрахам Линколн (1809-1865) – 16. председник САД:
Овај рат (тј. Амерички грађански рат 1861-1865) никада не би ни почео да није било великог утицаја језуита.
Самјуел Морс (1791-1872) – амерички изумитељ телеграфа и аутор књиге „Страна завера против слобода САД“:
Језуити… су тајно друштво – попут масонског реда – с тим да су они још гори и још опаснији.
Едмонд Парис – аутор књиге „Тајна историја језуита“:
Јавност је скоро потпуно несвесна улоге Ватикана и његових језуита у започињању два светска рата. Такву ситуацију делимично можемо објаснити гигантском финансијском моћи Ватикана, којом су стекли превласт у многим аспектима, а нарочито од времена последњег рата.
Р. В. Томпсон – бивши државни секретар Америчке морнарице:
(Језуити) су смртни непријатељи грађанске и религијске слободе.
Наполеон Бонапарта (1769-1821) – француски цар:
Језуити су ВОЈНА организација, а не црквени ред. Њихов вођа је генерал једне армије, а не обичан старешина неког манастира. Циљ ове организације јесте да стекне моћ – у правом смислу те речи – апсолутну моћ, универзалну моћ, моћ контроле над целим светом, којим ће владати један човек (тј. Црни папа, Главни генерал језуита). Тај ‘језуитизам’ је најгори од свих деспотизама, и истовремено, највећа превара од свих превара…
Фјодор Достојевски (1821-1881) – руски писац:
Језуити… су просто војска која помаже Риму да стекне власт над целим светом, којим би у будућности владао сам римски папа као цар… То је њихов крајњи циљ… То је једноставно само жудња за моћи, за прљавим земаљским богатствима, и доминацијом; сви би људи требало да постану њихови робови (тј. робови језуита), они се само за то боре. Они чак можда и не верују у Бога.
Роберт Џеферсон Брекинриџ (1800-1871) – политичар и свештеник:
Друштво Исусоваца (тј. Језуитски ред) је непријатељ човечанства. Сви људи света би требало да се уједине у борби против њих… Јер или ће они бити у потпуности уништени, или ће доћи до потпуне искварености и деградације човечанства.
Џејмс Партон – амерички историчар:
Ако пратите масонску хијерархију, кроз све њене редове, све док се не дође до врховног гранд-мастера и највећег масона света, открићете да је та страшна индивидуа, заправо, иста личност као и вођа Друштва Исусоваца (тј. генерал Језуитског реда).
Ф. Тупер Соси – Аутор књиге „Владари зла“:
…Римску инквизицију… предводили су језуити још од 1572. године.
Папа Климент XIV – папа који је „заувек“ укинуо Језуитски ред 1773. године:
Авај, знао сам да ће ме они (језуити) отровати, али нисам очекивао да ће то учинити на тако спор и окрутан начин. (1774)
М. Ф. Кузак – бивша калуђерица, аутор књиге „Црни папа“:
У круговима Римске цркве поуздано се зна да се израз ‘Црни папа’ одувек користио за језуитског генерала, пошто он носи црну одећу, за разлику од папе, који носи белу. Они римокатолици који не смипатишу језуите, а њихов број није мали, сматрају да тај Црни папа контролише ‘Белог папу’… чак и упркос томе што је овај први (Црни папа) у обавези да бар искаже послушност овом другом. Језуитски ред је једини ред Римске цркве… који делује под заставом (‘Белог’) папе, и једини који је протериван из разних земаља због мешања у политику. Стога је логично очекивати да је главни циљ Друштва (Исусоваца, тј. Реда језуита) управо стицање политичке моћи. (1896)
Јеремија Џ. Краули – бивши свештеник Римокатоличке цркве у Ирској и аутор књиге „Романизам: Претња народу“:
(Језуитски) генерал је главни човек ове мрачне и неме армије, која мисли, чини, ради и слуша, као пасивни инструмент његових замисли. Цео њихов живот је посвећен само једном циљу – напретку (Језуитског) Реда за који су везани. (1912)
Фридрих фон Харденберг – немачки филозоф:
Никада у светској историји није постојало такво Друштво (тј. Језуитски ред). Чак ни древни римски Сенат није имао тако јасан план за владање над светом. (1800)
Бригадни генерал Томас М. Харис:
Организацијска хијерархија (Римске цркве) представља потпуни милитарни деспотизам, којим привидно влада папа, а у ствари Црни папа (језуитски генерал) је стварни вођа. Црни папа је дакле вођа Језуитског реда. Зову га генералом. Он не само да предводи тај ред, већ контролише и општу политику (Римске) цркве. Он стоји на престолу, налази се на врху хијерархије. Читава та машинерија је под строгим правилима војне дисциплине, и све што она мисли, чини, планира и извршава, долази са врха. Ту нема појединачних мишљења или акција, сви су подређени том врху. Најважнија дужност сваког свештеника је подразумевана и беспоговорна послушност надређенима…
Адолф Хитлер (1889-1945)
Највише сам научио од језуита, исто као и Лењин, колико ми је познато. Свет никада није спознао нешто тако величанствено попут хијерхијске структуре Католичке цркве. Постоје и ствари које сам просто преузео од Језуитског реда и унео их у своју (нацистичку) партију.“
…(Хајнриха) Химлера (вођу нацистичког СС-реда) видим као нашег Игњација Лојолу (оснивача Језуитског реда).“
Лорд Палмерстон (1784 – 1865) – британски премијер:
„Присуство језуита у некој земљи, било да је иста католичка или протестантска, повећава ризик од настанка друштвених немира“.
link