Post by Bozur on Mar 14, 2013 21:42:16 GMT -5
Глобална политика ГМО и царство контроле хране
ЕКОНОМИЈА | БИЉАНА ЂОРОВИЋ | MART 15, 2013 00:34Да ли се глобалистичко, корпоративно и геостратешко преузимање српске пољопривреде и територија одвија уз заглушујућу пропаганду, спиновање и примену свих техника контроле ума које су иначе практично показане преко недавног дизања буке којом су у нашој земљи одзвањале речи: „корупција“„датум“ и „млеко“?
Дајана Џонстон, америчка новинарка, послала је ових дана мејл у којем није могла да сакрије ужас над оним што се догађа у Румунији. Као значајан коментар о нашем времену и својеврсну парадигму за муке кроз које пролази ових дана и Србија, објављујемо га у целини: „На француској телевизији ‚Senate channel‘, гледала сам документарац о производњи хране у ЕУ. Тема је била производња свиња у Румунији, земљи која не само да је добила датум већ се придружила ЕУ. Традиционално, Румунија је производила свињске производе за локалну потрошњу и извоз. ЕУ је обезбедила средства за развој и модернизацију индустрије и пољопривреде ‚уз поштовање животне средине‘.
Све те субвенције отишле су ‚Смитфилду‘, мултинационалној корпорацији са седиштем у САД-у, које се редовно у САД-у кажњава милионима долара за кршење здравствених стандарда разних врста. ‚Смитфилд‘ је одмах купио највеће фарме свиња у Румунији и постао главни произвођач у земљи. Веровали или не, ‚Смитфилд‘ је добио и субвенције и од румунске владе. Средства ЕУ и субвенције владе, остале су далеко изван домашаја домаћих произвођача. И, ‚Смитфилд‘ је изградио огромну фабричку фарму, кршећи прописе неопходног размака међу животињама, плаћајући новчане казне за такве прекршаје, што је изгледа уобичајена пракса у ‚Смитфилдовом‘ пословању. Такви трошкови се лако надокнаде смањењем цене рада запослених. Већина радника са великих некадашњих комунистичких фарми отпуштено је, иако је производња повећана. Задржан је веома мали број радника на апсурдно ниским платама који опслужују ове огромне свињске затворе. Стиснуте на малом простору, свиње понекад полуде и убијају једне друге.
Посао радника је да ујутру покупи лешеве и спали их. То је све приказано у документарном филму у којем су направљени бројни интервјуи са локалним становништвом. Мали фармери, без икаквих субвенција, наравно, не могу да се такмиче са ‚Смитфилдом‘. Квалитет хране коју производе постао је небитан захваљујући прописима ЕУ. И, што је још горе, загађење које производе ‚Смитфилдова‘ индустријска постројења трују подземне воде и производе неподношљив смрад који људе у околним селима и фармама излуђује. Они су огорчени, али беспомоћни.
Субвенције ЕУ упропастиле су локално сеоско становништво и донеле додатно богатство америчкој мултинационалној корпорацији. ‚Смитфилд‘ извози широм Европе, укључујући и Француску, и не постоји никакав начин да се сазна које месо потиче са фарме у Румунији. Ово је илустрација која показује да Европска унија ради у корист мултинационалних корпорација, које чак нису ни европске, а на рачун локалног становништва. Недавни скандал са коњским месом само је врх огромног леденог брега. Ако бих могла да смислим неки разлог због којег би Србија и могла да се одрекне Косова, онда је то да чак ни по ту цену не улази у ЕУ.“
link