Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Mar 30, 2013 22:56:01 GMT -5
Колекција чланака: Односи на релацији Русија - Балкан
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Mar 30, 2013 23:27:05 GMT -5
ПЕТАК, 29 МАРТ 2013 20:09 ИН4С
"Русија неће дозволити уништење и даљу дискриминацију српског народа и Српске православне цркве у Црној Гори. За такав став у Русији постоји пуни консензус, иако нашу земљу свјесно држе ван информација о суштинским проблемима са којима су Срби овдје суочени" - поручио је у интервјују за портал ИН4С Модест Алексеевич Колеров, државни савjетник Руске федерације Првог ранга и бивши начелник Управе председника Русије Владимира Путина за међурегионалне и културне везе. Гостујући у нашој редакцији Колеров је рекао да Руска Федерација не може мирно гледати на угрожавање људских и грађанских права српског народа, било да се ради о употреби језика, писма или другим проблемима које имају Срби у Црној Гори. Он је оцијенио да би евентуално учлањење Црне Горе у НАТО савез било аморално, посебно када се има у виду агресија коју је сјеверноатлантска алијанса учинила 1999.године према Савезној Републици Југославији."Чланство у НАТО би могло да значи да народ у Црној Гори жели нову Либију. Због политике ЕУ и НАТО, можемо рећи да се овај простор налази веома близу ситуацији каква је у Авганистану, Египту, Сирији, Либији...Зато не могу да очекујем припајање Црне Горе том офанзивном војном савезу" - казао је Колеров. По његовим ријечима, за Француску и Њемачку је питање чланства у НАТО ствар савеза челика и угледа, док све нове државе које приступају тој алијанси представљају њено топовско месо. Високи руски државни функционер тврди да је неспорно да је Русија главни разлог постојања НАТО-а. "Ако то неко у Руској Федерацији на тренутак и заборави, чланице НАТО-а нас на то подсјете, и то нељудски, званично, јавно. Тако се спремају за рат против Русије, називајући нас главним непријатељима у својим извјештајима" - нагласио је он. Коларев је признао да је Руска Федерација можда пропустила прилику да Црној Гори благовремено укаже на посљедице које су извјесне уколико би евентуално ушла у НАТО, али да свакако званична Москва треба да искаже свој став по том питању. Говорећи о проблему Косова и Метохије, Коларев је казао да званична Србија није позвала Русију да на било који начин помогне српском народу у тој њеној покрајини. "У овом тренутку у Русији постоји веће разумијевање за српске интересе на Косову него што га има тренутна власт у Београду. Заједнички, јавни протест Србије и Русије у вези са Косовом био би много гласнији" - навео је Коларев уз напомену да у Москви и цијелој Руsкој Федерацији добро знају за случајеве уништавање православних храмова и терор над косовским Србима. Он је истовремено замјерио властима у Србији због начина на који су ушли у брислески дијалог о Космету, истичући да је режим у Београду без покушаја да заштити свој народ и територију у покрајини практично већ пристао на капитулацију Пристајање Београда на бандитске стандарде"Ми у Русији ни сањали нисмо бриселске разговоре у којима власти Србије пристају на европске односно бандитске стандарде" - истакао је наш саговорник. Како је додао, епилог разговора у Бриселу ће условити да се та власт дубоко замисли и приупита који је пут одабрала. Јер, како је рекао, "ако тако лако може да се одрекне својих људи и територије, онда је јасно да се може одрећи и других обавеза". Црногорски војници ће ићи у Либију и Сирију"Евентуално чланство у НАТО искључује могућност чланства у ОДКБ, али НАТО је много агресивнији модел. За разлику од Монголије и осталих чланица бившег Варшавског пакта ниједан њихов војник није учествовао у руским мисијама у Афганистану. За њих није било данка у крви. Али ваши војници ићи ће и у Сирију и у Либију и гдје год треба, јер је то агресивнији систем“, нагласио је Колеров. link
------НЕДЕЉА, 31 МАРТ 2013 06:32 НОВОСТИ
У дијалогу о Косову било би корисно учешће још једне стране која нема унутрашњу журбу да се питање реши што пре и по било коју цену, став је историчара Модеста Колерова, државног саветника Руске Федерације првог ранга и бившег начелника Управе председника Русије Владимира Путина за међурегионалне и културне везе, који је протекле недеље држао предавања у Београду, Бањалуци и Подгорици. У разговору за наш лист он каже да је сама хитност решавања косовског чвора - новитет, па у таквим околностима није касно ни да на преговарачки сто стигну и неке друге, нове идеје.
Пре четири године рекли сте да улазак Србије у ЕУ и НАТО нема алтернативу, али и да ступање у ЕУ не гарантује територијалну целовитост Србије. Да ли је политика Београда " и Косово и ЕУ" утопија или има шансу? - Ово је лажна дилема. Зашто? Ватикан се налази усред Рима и не може да нема контакте са Римом. Тако и Србија, која је са свих страна окружена са ЕУ и са НАТО, нема дилеме да ли да ступа у односе са њима. То је географска неизбежност. Ипак, када се говори о томе треба ли супротставити вредности Косова и ЕУ, ту се полази од претпоставке да је Србију неко већ позвао у ЕУ. А ко је то урадио? Турску зову већ 50 година. Да ли сте сигурни да Србија неће да чека ред, не 50, али 49 година? Зашто Косово треба да буде испоручено овог часа, а улазак у ЕУ биће једног дана? Повезивање српске судбине у ЕУ и Косова није питање географског детерминизма, већ питање фигура у власти. Да ли је закаснела прича о подели или кантонизацији Косова, за које кажете да су из руске перспективе најбоље решење? - Да се не лажемо, кантонизација је прелазни корак на путу ка подели. Она је начин да се одреде, стабилизују и ишчисте етнографске границе. Ако се говори о журби, а очигледно се жури и Србији и ЕУ, у таквим околностима нове идеје могу да се изнесу на сто. Сама хитност је већ нова идеја. Зато треба ићи на фер однос. Ако је Косово, као "организовани бандит", потребан ЕУ, онда морају да се обезбеде и права Срба на тој територији. "Организовани бандит" није дискриминаторни назив, већ термин из либерално-социолошке теорије који каже да држава може да се формира у друштву у ком није било реда, условно речено "бандитском", у ком услед суживота долази до организације људи и формирања правних институција. Од руских дипломата последњих дана слушамо да Русију нико није позвао у дијалог са Приштином. Да ли је било начина да се Москва укључи? - У решавању конфликта увек постоје две стране, па и од једне и од друге зависи ко ће бити посредник. У таквим околностима и сама Србија је могла да изнесе идеју о посредовању уз помоћ Русије. Мислим да би за преговоре било корисно учешће још једне стране која нема унутрашњу журбу да се питање реши што пре и по било коју цену. Уколико Србија није имала храбрости да упита: чему толика журба, могла је то питање да постави преко Русије. Има схватања да је за Русију свеједно како ће се решити питање Косова? - Није свеједно, Русији је битно да решавање питања Косова одражава слободну, суверену и независну вољу Србије и да њу нико не крши. Можда ће Србија хтети да да независност Власима у Пожаревцу. Русија ће тада само питати: да ли сте сигурни? Ако желите то, изволите, нека им буде. Каква је позиција Русије према Балкану, који је по неким анализама постао зона утицаја ЕУ? - Не би била толико позитивна вест да је Балкан постао зона интереса неке регије. Својевремено, Либија је постала зона утицаја Француске, Италије и Енглеске и резултат је познат. Највернијег америчког сарадника на Блиском истоку - Израел, америчке државе су са свих страна окружиле арапским револуцијама. Што се тиче Русије, она као држава има спољнополитичке и спољноекономске односе. За њих је Балкан приоритетна транзитна зона. А постоје и интереси руског народа - историјски, друштвени и културни. За руски народ питање историје Југославије и Србије, поготову од 1999, јесте пројекција негативне будућности која може да очекује и саму Русију. Ова чињеница општенародног руског консензуса по питању Србије не своди се само на "Лукоил", "Гаспром" и друге фирме. Зато је за нас битно да се очува историјска целина и независност српског народа, да он сам одлучи треба ли да жури или не? Колико су вести из Србије присутне у руским медијима? - Врло мало. Шта је разлог? - Пасивност српских власти. Претпостављам да је она намерног карактера. Неко ко познаје чињенични консензус руског друштва по питању Србије може хтети да тај консензус држи слепим, како он не би могао да реагује. Када неко пред лицем целе Русије хоће да се позиционира као једина русофилска снага и монополизира сав спектар српског патриотизма пред Русијом, одмах могу да поставим питање: можда овај монопол носи инструменталан карактер како се неко не би замислио шта се у ствари дешава? Ко су "монополисти" о којима говорите? - Свеједно је ко је њихов носилац, то није персонално питање, монопол није добар у принципу. Али, питам, зашто се након сусрета са представником "Гаспрома" представник српске стране захваљује на "политичкој" подршци? "Гаспром" добија, транспортује и испоручује гас, а не политичку подршку! Ако се жели представити да је представник "Гаспрома" дошао да пружи политичку подршку за вашу журбу око Косова, онда је ово непоштена и дупла игра, а државно руководство треба да се моли Богу да Алексеј Милер не схвати како сте га фактички изиграли. Иначе, то би значило да журба у решавању Косова није ништа друго него воља Русије. Довољно је било пуштање гласина да је овде неког поставио Путин. Морамо да будемо одрасли људи и да престанемо да лажемо. Желите да кажете да су руски економски и спољнополитички интереси строго раздвојени? - Азбука савремене руске спољнополитичке историје говори да су руски спољнополитички интереси и економски интереси руских фирми увек сразмерно одвојени. Баш зато, ЕУ која је политички доста хладна према спољној политици Русије остаје њен највећи спољнотрговински партнер. Или, НАТО који себе формулише као главног политичког и војног непријатеља стратешке Русије, главни транзит до Авганистана води преко њене територије. Овакво понашање ЕУ и НАТО, по руској процени, само је симбол трезвеног размишљања. Ја и Србији желим да трезвено и хладно размишља. У Бањалуци сте навели да Република Српска има право на самоопредељење и реинтеграцију са Србијом, што је реално у наредних 10 година? - Када бисмо пошли од стандарда ЕУ, онда се може рећи да је логичније да РС, Каталонија, Шкотска имају више права на независност него, рецимо, Косово. Ако већ сами представници ЕУ кажу да се дошло до плафона и да је даље ширење сумњиво, онда сигурно долазимо до онога што кажу европски аналитичари да ће се ЕУ за десет година поделити на прву, другу и трећу класу. Ова диверификација представља будући концепт који се већ сада остварује и назива "Европа европских регија" и која значи да европске регије добијају статус држава. Правите паралелу између Русије и Србије по великом броју сународника који живе ван њихових граница. Како се руска држава хвата укоштац са овим токовима? - Озбиљно решавање спољнополитичких проблема руских сународника ван земље иде у правцу евроазијских интеграција. Да ли је Евроазијска унија, која ће по некима можда бити најважнији геополитички догађај 21. века, више од економске интеграције? Како гледате на примедбе САД да је реч о "ресовјетизацији"? - Ако једна изјава Хилари Клинтон да је ова Унија ресовјетизација представља мишљење целе Америке, онда ми је жао Америке. Клинтонова је искористила прилику пре одласка са функције државног секретара да каже све што њу брине. У таквим околностима Русија би могла да пита САД зашто Порторико улази у састав САД? Да ли је то покушај стварања новог Совјетског Савеза? Зашто сви прогресивни народи у Европи теже ка ЕУ, да ли и они теже да створе СССР број 3? Да ли афричке државе које се уједињују у Афричку унију праве четврти СССР и да ли је уједињење Босне и РС СССР 5? Евроазијска унија ће 2015. бити створена као економска унија са слободом социјалних и радних права. Да је било референдума о Евроазијској унији као политичкој, сигуран сам да би такав пројекат добио већину гласова. Тај пројекат, међутим, воде локалне националне бирократије које су због очувања позиција заинтересоване да тај савез буде само економски. Па, и у таквој формули можемо да нађемо оно што је главно: поновно уједињавање некадашњих вековних веза које тражи очување националних и социјалних права појединаца. Због тога је одговорност Србије за одбрану Срба у региону и одговорност за одбрану њихових језичких, културних, националних, али и социјалних и економских права. Учење од непријатељаЗбог чега не држите предавања у САД? - Због тога јер њима нисам занимљив ја, већ то како да моју земљу учине лошом. То је снажан и достојан непријатељ од кога ми морамо да учимо сваког дана, али треба да схватимо да је његов основни циљ да ми као држава нестанемо. Зато онај ко овде жури треба да погледа у огледало и поштено каже: њихов циљ је да нас нема као државе, а шта су Срби без државе већ сада можемо да видимо по судбини Срба на Косову. Ми не желимо такву судбину за Србе. Подршка СПЦ у Црној ГориБрига за Србе у региону често се критикује и повезује са великосрпском политиком? - Ко сада спроводи ту политику? Борба за права Срба је садашња борба у Бриселу. Онај ко ће на тај начин да брани права Срба, добиће три похвалнице од ЕУ и сам, у својој пензији, биће члан ЕУ, али Србија у целини неће. Када говоримо о српском народу и СПЦ у Црној Гори, Русија неће дозволити њихово уништење и даљу дискриминацију, за такав став у Русији постоји пуни консензус. Питање нацизмаДа ли је повампирење нацизма у Европи реална опасност? - То је питање вредности. Ако у савременим европским државама једна престоница сваке године организује манифестацију сећања на легионаре немачке СС дивизије, од тога сигурно неће бити мање хлеба, али ће бити мање поштења. То је добар пример дуплих стандарда Запада, па не треба да чуди што се они користе и према Србији.
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Mar 30, 2013 23:30:33 GMT -5
Козаци добровољци долазе на Космет да бране Србе!
ВЛАДИВОСТОК-Неколико хиљада Козака спремно је да на први позив Срба са Косова и Метохије дође на Космет и помогне српском народу да остане на својим вековним огњиштима!
Ово је закључак годишње скупштине Удружења Донских козака одржаног пре неколико дана у Владивостоку а потомци Тараса Буљбе и осталих храбрих руских ратника покренули су и петицију којом позивају све своје истомишљенике широм Руске федерације да се ставе у одбарну Срба на Косову и Метохији. -Ми не позивамо у рат нити било коме претимо оружјем али не можемо ни мирно да гледамо како братски и православни српски народ муче, протерују и убијају за земље која је вековима била њихова а коју су албански терористи и есктремисти отели и прогласили за своју државу помогнути Америком и Европом, каже се између осталог у прогласу Донских Козака. И групе на друштвеним мрежама широм Русије препуне су козачких позива да се свака врста помоћи да Србији а након пуштања Рамуша Харадинаја на слободу те су се групе увећале и за неколико хиљада чланова. Свуда се истиче да Русија и „њени најхрабрији синови“ не смеју да оставе српски народ на милост и немилост „бездушној Европи и свету“. -Морамо помоћи Србима, они су наша браћа а то је више пута јавно истицао и председник Путин. Слава Богу, прошло је време издајника Горбачова и Јељцина који су за шаку америчких долара газили Русију и понижавали се пред Вашингтоном и Бриселом дозвољавајући да на Србе и бомбе бацају 1999. године. Има нас више него довољно да са уаједно са браћом Србима кажемо одлучно НЕ новом поретку који преко стварања још једне албанске државе у срцу Европе жели да убишти дух православља, каже се у једном од коменатара Донских Козака поводом актуелне ситуације на Космету и у Србији. Подсетимо, поред Козака и други Русе широм Руске федерације на друштвеним мрежама и у јавности нуде помоћ Србима на Космету а све су бројнији и јачи гласови који захтевају политички и војни савез Србије и Руске федерације. (Правда)
link
------
Руску војску на Косово
У условима када је осма рунда бриселских преговора са Приштином, по речима из окружења председника Србије, „превазишла сва негативна очекивања“ јер су се „обистиниле црне слутње о исходу преговора“, а државно руководство се спрема „да у наредним данима донесе тешке одлуке“, одборници у четири српске општине на северу Космета на заједничкој седници су донели закључке, у којима се између осталог тражи да се мисија Еулекса замени мисијом Унмика, као и да се преговарачки процес врати у надлежност Савета безбедности Уједињених нација, а захтева се и враћање руског војног контигента у српске средине на Космету.Забринутост Срба за свој положај је утолико већа јер је Немачка уценила Србију да мора прихватити понуду из Брисела, ако жели да настави пут ка чланству у ЕУ, а та понуда подразумева, како се незванично може чути, само привремено другачији статус док Срби у потпуности не прихвате законе самопроглашене косовске државе.
Стога није чудно да је на ванредној седници скупштине четири српске општине формиран Одбор за припрему аката о оснивању скупштине Косова и Метохије, у складу са вољом грађана исказаној на прошлогодишњем референдуму. Атакође,због бојазни да би приштинске власти могле покушати да насилним путем угрозе мир и безбедност на Косову,предложено је и распоређивање снага КФОР-а на линији раздвајања Срба и Албанаца, у чијем саставу би по њима поново требало да се нађу и руске снаге.
Иначе, први пут су руски војници из састава међународних снага дошли на простор Косова и Метохије средином јуна 1999. године, када су заузели приштински аеродром, а затим су у оквиру КФОР-а били распоређени у више зона на територији покрајине.
О њиховој тадашњој ефикасности у одржавању мира и безбедности говори и податак да је у мају 2000.г. у близини села Мушотиште у Сувој Реци, руска јединица из састава КФОР-a зауставила возило са наоружаним терористима, међу којима је био и Рамуш Харадинај, који су брзо савладани, разоружани и предати органима Уједињених нација, а о том догађају су писали и светски медији попут агенције АФП и немачког „Шпигла“.
Међутим, руски контигент се 2003. године повукао са тог простора, јер је по оценама посматрача, Србија у то време била у потпуности окренута НАТО савезу и Европској унији, и зато није видела сврху даљег присуства.
Дмитриј Рогозин, некадашњи амбасадор Русије при НАТО у Бриселу, а данашњи заменик председника владе Русије, пре две године је на постављено питање зашто је руска војска 2003. године отишла са Косова, изјавио следеће:
«После једностраног проглашења независности покрајине, Национални српски савет Косова је замолио Русију да врати војни контигент ради заштите српског становништва, али сама таква молба није довољна да би се било шта урадило око тога», и још је додао, «Русија је спремна да помогне српској браћи, али ми не можемо бити већи Срби него сами Срби. Пре него било шта урадимо, ми хоћемо да схватимо какав је став званичног Београда и постоји ли он? Сада само ви морате да одредите своју судбину. Ми ћемо вас, као и увек, у томе потпуно подржати.»
И управо у томе и јесте највећи проблем, што ни данас нико, па ни сами Срби, живели они на северу Космета, у Београду или негде другде – не знају шта је заправо став званичног Београда и постоји ли он. Познато је само да државни врх сада загонетно најављује «тешке одлуке у наредним данима» и тражи могућност договора са онима који не нуде ништа.
А све док је тако, косметски Срби ће живети у неизвесности и позивати руски контигент да их заштити, али ни Руси, као што рече Рогозин, неће моћи да буду већи Срби од Срба.
link
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Mar 30, 2013 23:33:17 GMT -5
Увоз руског знања би могао да помогне Србији
Саговорник Јоване Вукотић у овонедељним „Пословним разговорима“ је господин Миомир Миша Бркић, новинар и економски аналитичар. Наш гост је својевремено био један од уредника „Економист магазин-а“ и недељника „Време“, а сада је један од уредника часописа „Нови магазин“.Иначе и дописник српске редакције „Гласа Америке“, овог пута за „Глас Русије“, господин Бркић комнтарише стање српске економије као и привредну сарадњу са Руском Федерацијом. За крај чућемо и коментар у вези са кипарском кризом.... Недавно је био одржан Економски форум на Копаонику, који окупља водеће домаће стручњаке из области економије, права, државне управе, али и дипломате и представнике страних компанија у Србији. Колико поруке са оваквих скупова реално могу да помогну и да ли има ко да их чује?
Да, на Копаонику се скупља политичка, дипломатска елита, али и елита економских стручњака и пословних људи. Колико ја памтим и пратим те форуме на Копаонику, а они се одржавају већ 20 година (иако у последњих 5- 6 година у нешто измењеном формату), никад се досад није догађало да то што се разговара и дебатује буде преточено у економску политику државе Србије. Политичари углавном не слушају то што економски стручњаци и људи из пословних кругова мисле да је важно за макроекономску, а у том смислу и фискалну и монетарну политику, коју политичари и држава креирају.
Један од разлога зашто је Србија у економској кризи, је и у томе што политичари нису слушали струку и науку, нису слушали пословне људе, него су се углавном бавили демагогијом и популизмом, купујући гласове бирача на изборима и трошећи за то велике количине државног новца из буџета. Тако је један од разлога економске кризе и то што с једне стране политчари нису слушали пословне људе и науку, а са друге стране што су трошили велике колишине новца на „потплаћивање“ бирача.
Са Русијом имамо уговор о бесцаринском увозу роба из Србије. Да ли по Вашем мишљењу Србија у довољној мери користи предности које простичу из овог уговора?
Споразум са Русијом се углавном у Србији од стране политичара користи у маркетиншке сврхе. То је један много озбиљан споразум, који наши политичари не разумеју довољно. Тај споразум заиста отвара велике могућности српским произвођачима на огромном руском тржишту. Али, већина произвођача и политичара у Србији, и даље живи у уверењу да је руско тржиште оно старо совјетско, на које су могли да извозе све и свашта, а да им то још све буде плаћено нафтом, каменим угљем или челиком. Дакле, људи у Србији, политичари, а и део произођача живе у прошлим временима и не схватају да је руско тржиште отворено, модерно тржиште на коме конкуришу произвођачи из целог света. Такође, не схватају да су руски потрошачи постали пробирљиви, да постоји сегментација на тржишту- између потршача који могу да плате много и оних који могу мање да плате. Хоћу да кажем да Србија и српска привреда имају један фантастичан уговор који им омогућава наступ на великом и потрошачки изазовном тржишту. Проблем Србије је то што нема довољно роба за то руско тржиште. Медији и јавност у Србији се одушевљавају податком да је тамо неки произвођач јабука извезао у Русију толику количину јабука коју Москва може да поједе за пола дана. Србија нема довољних количина и квалитетних роба за руско тржиште. Били смо пре 10-так дана сведоци да су руски инспектори вратили српске јабуке у којима има више пестицида, него што је то дозвољено руским просписима.
Дакле, ми нисмо искористили потенцијал тог споразума који имамо са Русијом, нисмо довољно схватили шта је руско тржиште. Српски произвођачи не раде истраживања руског тржишта да би знали где или у који део Русије би трбало да извозе одређене производе, шта су то потрошачке способности руског купца.... Ми и даље као грлом у јагоде трчимо на руско тржиште рачунајући да ћемо тамо да зарадимо силне новце, не водећи рачуна о квалитету наших роба.
Србија, њена политичка елита, њени пословни кругови, произвођачи немају стратегију извоза на руско тржиште него је све то ad hoc, од сезоне до сезоне. Споразум је, бојим се, премало искоришћен у односу на могућности које пружа српској привреди.
Како коментаришете уопште нашу економску сарадњу са Русијом? Имајући у виду не само НИС (Газпром), долазак Сбербанк, кредит за железнице....
И то су, ја бих рекао, ad hoc примери- и НИС и железнице и Сбербанк. Проблем Србије није само то што нема осмишљену привредну сарадњу са Русијом, као ни са једном другом земљом, ни са једном другом регијом. Ми трчимо у складу са дневним потребама од једног до другог стратешког партнера, не знајући заправо шта су фини детаљи и финесе карактеристичне за те партнере. Не знамо шта је Русија, шта је ЕУ, шта је Кина – као партнер.
Ми не знамо да ли је Русија само добар финансијер- као извозник капитала из Русије у Србију, да ли је добар инвеститор, да ли је то Русија као држава или руске компаније... Ми се овде заиста хвалимо тим добрим примером- дакле, требало је да дође једна руска компанија која се зове Гаспром. Успели су да нам покажу како је за две године могуће од једног државног предузећа, као што је НИС, који је био велики губиташ и трошаџија новца пореских обвезника, да је руски менаџмент и руски партнер као већински партнер, успео за две године да направи успешно предузеће које прави веома велики профит. Дакле, ми ни о томе не размишљамо- да ли је осим руског капитала, руске технологије, можда увоз руског знања, односно менаџмента, нешто што би можда могло да помогне Србији да превазиђе кризу... Али то није проблем само са Русијом.
У ранијих неколико деценија израз „кипарска криза“ је често асоцирао на политичке проблеме између грчке и турске заједнице на овом острву. Данас кипрска криза поприма ново, економско значење...
Кипаркса криза је само једна у низу криза које захватају медитеранске земље, чланице ЕУ. Такозване јужне чланице ЕУ- Грчка, Италија, Шпанија, Португалија, ево сада и Кипар су у озбиљним проблемима у вези са јавним финансијама и са економијом уопште. Чини ми се да су се Кипрани исто као и Грци навикли да лагодно живе на туђим новцим. Кипар се већ дуго година искључиво фокусирао на финансијске трансакције, на то што су off shore зона, на велики обрт капитала који се обртао или скривао на Кипру. Чак је и чувени кипарски туризам био запостављен. Готово да нема препознатљивог производног бренда који долази са Кипра. Испоставило се да такав начин лагодног живота не може да траје вечито. Држава је запала у кризу, а срећна околност је да је чланица ЕУ, па су порески обвезници осталих чланица уније решили да помогну Кипру, али су успут тражили и неке услове.
Један од услова је био и да Кипар сам себи помогне. Решење је пронађено у, да тако кажем, новој врсти банкарског пореза. Применом овог пореза су страдали сви они који су улагали новац у кипарске банке, укључујући и стране грађане, рецимо Руси, који су држали велике суме новца на Кипру.На основу информација које су доступне, највећу цену спасавања Кипра, изгледа да су платили грађани Русије који су новац држали у кипарским банкама.
link
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Mar 30, 2013 23:34:36 GMT -5
КОВАЧЕВИЋ: Јужни ток је национални пројекат Републике СрпскеВести | 30.03.2013 | 11:00 | |
ИЗГРАДЊА КРАКА ГАСОВОДА ЗА РС ТРЕБА ДА ПОЧНЕ ДО КРАЈА ГОДИНЕ
Жељко Ковачевић
МИНИСТАР индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Жељко Ковачевић изјавио је да је изградња крака гасовода Јужни ток кроз Републику Српску национални пројекат за РС. Он је најавио да би изградња гасовода требало да почне до краја године. У Бањалуци је данас одржан први састанак Интерресорне радне групе за утврђивање предлога трасе крака гасовода Јужни ток кроз Републику Српску. Министар Ковачевић казао је да су представници Јавног предузећа Србијагас Нови Сад пренели своја искуства у овом пројекту, како би га Република Српска брже и квалитетније реализовала на својој територији. „Добили смо значајне информације и упутства како би могли брже реализовати овај пројекат”, рекао је он новинарима. Саветник председника Владе Србије Петар Шкундрић изјавио је да Србија има потребу и интерес да на плану инфраструктурних пројеката, посебно у области енергетике, све ради заједно са Републиком Српском. „Када је у питању изградња деонице гасовода 'Јужни ток' који иде кроз Србију и Републику Српску, сматрамо да је то један од значајних развојних и стратешких пројеката за Србију и РС”, рекао је Шкундрић. fakti.org/rossiya/juzni-tok/kovacevic-juzni-tok-je-nacionalni-projekat-republike-srpske
link
--------
Паника у Вашингтону: Јужни ток истискује САД са Балкана!Борис АЛЕКСИЋ | 30.03.2013 | 12:56 | |
Иако већ 13 година Сједињене државе имају највећи утицај на власт у Београду, што се најбоље види по спремности републичке владе и председника државе да предају јужну српску покрајину, њихова политика контроле Балкана полако али сигурно, губи битку са стратешким и дугорочним, мегапројектима Руске Федерације. Амерички примат и у овом делу света заснива се на ширењу подела, и специфично на разградњи српске нације и државе, како би њихови сателити и НАТО базе имали што шири безбедносни појас. За вашингтонске стратеге, што су Србија и Срби слабији, то је њихова позиција јача. Супротно тој политици Русија улаже новац у стратешке пројекте који имају потпуно другачији ефекат, а међу њима се посебно истиче Јужни ток.
Почетком децембра 2012. године, на сто метара од Црног мора у граду Анапа, на компресорској станици „Рускаја“, уз присуство председника Русије Владимира Путина, почела је изградња једног од најскупљих пројеката у Европи, пројектованог на најмање 50 година. У Јужни ток ће се слити 16 милијарди евра, а захваљујући овом гасоводу 30 милиона домаћинстава у Европи биће снабдевено гасом и струјом. Поређења ради, по броју породица у нашој земљи, Јужни ток ће загревати 12 Србија![1]Значај овог пројекта за Србију је огроман. Процењено је да ће изградња дела Јужног тока који пролази кроз Србију коштати око 1,7 милијарди евра, док ће поред тога наша земља моћи да привуче још око 1,5 милијарди евра директних инвестиција. При том, изградња гасних електрана у Београду, Новом Саду, Панчеву и Нишу, као део пројекта Јужни ток, подиже вредност укупних инвестиција Гасовода у Србији на вртоглавих 5 милијарди евра, и повећава степен искоришћености електричне енергије са 25 на 80 одсто![2] На овај начин, енергетска ефикасност ће се повећати за више од три пута, што представља огромну уштеду за Србију! За 25 година експлоатације, гасовод би Србији могао да донесе 4 милијарди евра прихода од такси за транспорт гаса, које наша земља годинама плаћа другим државама. Изградња ће отворити између 2.500 и 5.000 нових радних места и упослити посусталу грађевинску оперативу дајући замајац целој привреди. Поред тога, Гаспром је у модернизацију и друге потребе НИС-а већ уложио 1,5 милијарди евра, по чему је рекордер у Србији![3] Такође, Алексеј Милер председник Управног одбора Гаспрома, недавно је најавио средњерочна улагања НИС-а у висини од 3 милијарде евра![4] Ни овде није крај, јер Јужни тог својим стратешким простирањем, чува територијални интегритет Србије и на терен уводи снажан савезнички фактор за нашу земљу – Русију. Овај гасовод ће се гранати према Републици Српској, јачајући ову српску државу,[5] али и према српском КиМ и Македонији,[6] које НАТО третира као своје двориште. Русија ће штитити Јужни ток на начин на који и САД штите своје гасоводе, па и оружаном силом уколико затреба. Безбедносна зона око Јужног тока ће се простирати у ширини од 5 километара са сваке стране гасовода, а професионални и елитни српски и руски кадар учествоваће у његовом обезбеђивању.
Није ни чудо што се овим поводом „дигла коса на глави“ политичкој елити у Вашингтону, као и НАТО генералима. Јужни ток повезује српски етнички простор и српске државе на чијем разбијању они раде већ више од две деценије.Из тих разлога, наређење за напад на Јужни ток добио је амерички медијски бомбардер Б92, чији је сувласник Џорџ Сорош потписник петиције за бомбардовање Србије. Екипа емисије „Инсајдер“ је након медијског напада на преживеле Србе са КиМ[7], најавила нови серијал под насловом „Строго поверљиво – пословање Србијагаса“. За ове новинаре, Јужни ток је „такозвани пројекат века“, који ће Србију коштати 830 милиона евра, док је Душан Бајатовић директор Србијагаса кривац за много тога.[8]
Међутим, стручњаци истичу да је само руска страна већ обезебедила три пута више новца за експропријацију земљишта (75 милиона евра) за српску трасу Јужног тока, за коју је иначе потребно издвојити 24 милиона евра.[9] Поред тога одавно је познато да ће финансирање дела гасовода преко Србије бити пројектно, а партнери („Гаспром“ и „Србијагас“) преко заједничког предузећа 30 одсто радова финансираће сопственим средствима, а 70 одсто кроз зајам банака.[10] Уколико српске и руске банке буду учествовале у финансирању овог пројекта, највећи део тог новца ће се вратити Србији и Русији. Ипак, уместо те стратегије власт у Београду нуди Немцима и чак САД, да учествују у градњи гасовода и остваре значајне приходе, уместо да ангажује српске и руске фирме и банке![11] Поред свега, укупне могуће инвестиције од 5 милијарди евра за део Јужног тока у Србији, дају шансу грађанима да се извуку из дужничког ропства и учине будућност своје деце извеснијом. У сваком случају, трошкови изградње Јужног тока за Србију се мере у милионима, док се профит рачуна у милијардама евра.
Јужни ток и Србијагас нису само на мети Б92– до недавно, тајног медијског сарадника приватне обавештајне компаније из САД – Стратфор, која је сарађивала са највећим америчким безбедносним службама.[12] Медији и политичари блиски Александру Вучићу су још раније започели са медијским нападима на Србијагас, фокусирајући се на по њима најслабију карику Душана Бајатовића, који је и члан Управног одбора Југоросгаса. Нападе је претрпео и председник Републике Српске[13] као казну за његову подршку Јужном току,[14] а у медијима је помињана и смена Милана Бачевића који је изјавио да реализацију Јужног тока успорава неко други у власти, а не његово министарство.[15]Бајатовића је прво напао „Информер“, наводећи да је под истрагом због корупције и криминала.[16]Ово гласило у народу популарно зову „службени гласник“, због његове блискости с Вучићем. Након тога, министарка енергетике, која је Вучићев кадар, Зорана Михајловић изјављује да је Србијагас под истрагом.[17] У свом маниру, председник СНС и координатор служби безбедности, као и по питању КиМ, у први план гура друге, да обаве прљав посао. Међутим, јасно је да ови напади имају везе са Јужним током и да поједини политичари у Београду, штите интересе САД на Балкану не водећи рачуна о свом народу.
Јасно је и да Јужни ток јача Србију и Републику Српску, због чега је он национални пројекат од прворазредног заначаја. Његова реализација зато, не сме да се доводи у питање.
[7]„Патриотска пљачка“, Инсајдер, Б92. |
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Mar 30, 2013 23:36:43 GMT -5
Из Русије стижу јефтинији гас и милијарде евра, а са Запада уцене и претње
У исто време када Србији са Запада, из Брисела и Вашингтона, интензивно стижу претње и уцене да хитно мора да прихвати срамни договор за Косово и Метохију који у ствари не нуди апсолутно ништа повољно за српску страну, из Русије је стигао први човек Гаспрома и понудио Србији три нове милијарде евра инвестиција, а такође и знатно јефтинији гас, као и друге повољности.
Дакле, буквално истовремено када у Бриселу трају маратонска утеривања Србије у очекивану матрицу понашања, која по замисли тамошњих креатора такозване «реалности на терену» значи фактичко прихватање косовске независности у замену за улазак у вишедеценијску чекаоницу пред неизвесни улазак у Европску унију, из Москве је дошао шеф руског енергетског гиганта да се у пријатељској атмосфери састане са свим српским челницима, а на крају се потписом на уговору, у име своје компаније и државе Русије која је њен власник, обавезао на конкретне повластице Србији.
С обзиром на временску подударност ова два догађаја, при чему и један и други имају своју економску и политичко-стратешку димензију, утолико више упада у очи разлика између источног и западног приступа српским проблемима, потребама и очекивањима.
Наиме, ради се о томе да у исцрпљујућим рундама преговора у седишту европске администрације у Бриселу, пред Србију стижу једино уцене и притисци да без поговора и даљег одуговлачења прихвати косовску сецесију, али и читав низ других услова о којима се у медијима скоро ништа не говори, јер би у том случају српска јавност видела да Србија не мора да прогута само једну велику жабу, већ и читаву колону састављену од мањих или већих жаба, али подједнако непријатног изгледа и укуса. Сетимо се само седам услова које су недавно са собом донели немачки парламентарци, а без којих такође не може бити ни говора о приближавању Србије Европској унији. А међу њима се помињу обавезе Србије да између осталог успостави добросуседске односе са самом собом, то јест са својом јужном покрајином, а такође и да Сребреницу квалификује као геноцид, али ни на томе се не завршава списак немачких услова.
А уколико бриселски преговори не резултирају фактичким одустајањем од Космета, Европа у том случају прети Србији вишегодишњим чекањем до 2015. године чак и на саму могућност добијања датума за почетак преговора са ЕУ.
С друге стране, и у разговорима руског Гаспрома у Београду такође су се помињале године и рокови, али у сасвим другом контексту. Наиме, том приликом је речено да су руска и српска страна потписале договор о испорукама руског гаса до 2021.године, и то под врло повољним условима. Србија ће у складу са потписаним споразумом имати повлашћену цену руског гаса, која ће бити 14 посто нижа од садашње, као и гарантоване испоруке од 1,4 милијарде кубних метара годишње. То конкретно значи да ће просечна годишња цена руског гаса за Србију убудуће бити 370 долара за 1.000 кубних метара, уместо досадашњих 490.
Другим речима, како се могло чути на потписивању српско-руског уговора, руски гас ће за Србију бити још јефтинији, а постојаће стабилност испорука и довољна флексибилност у количинама које ће Србија трошити, при чему неће морати да се плаћају уговорене количине у целости.
Поред тога, шеф Гаспрома је нагласио да су преко компаније Гаспромњефт, која је већински власник НИС-а, већ до сада уложили две милијарде евра у Србију, а у предстојећим годинама инвестираће још три нове милијарде евра. Из свега наведеног се јасно види сва различитост којом Исток и Запад ових дана приступају српским проблемима. Док са Запада стижу претње да ни до 2015. године Србија неће добити чак ни датум о преговорима са Европском унијом, у исто време и са Истока, то јест из Русије, такође се помиње та иста 2015. година, али као година када ће гас преко цевовода „Јужни ток“ стићи до обале Балкана.
Дакле, док Запад нуди Србији само уговор о такорећи безусловној предаји Косова, Русија је понудила Србији уговор о јефтинијем гасу. Да ли онда још код икога постоји сумња који од та два уговора иде у корист, а који на штету Србије и њених интереса?
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Mar 30, 2013 23:40:30 GMT -5
ЧЕПУРИН: Путин Србију воли, Русија ће буџету Србије помоћи са 500 милиона $Вести | 30.03.2013 | 15:53 | | У МОСКВИ ЗА ДВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКА ДЕЛЕГАЦИЈА СРБИЈЕНА ЧЕЛУ СА ПРЕМИЈЕРОМ ДАЧИЋЕМ Александар Чепурин
- Владимир Путин пажљиво прати све што се у Србији догађа и интересује се... Позив за његову посету Србији постоји, председник (Николић) га је недавно одликовао орденом и пре неколико дана сам му пренео Путинову захвалност за одликовање - рекао је Танјугу амбасадор РФ у Београду Александар Васиљевич Чепурин
- Указао је да је ипак још тешко говорити о прецизном датуму Путиновог доласка у Београд. Он може да буде везан за евентуалне догађаје у билатералним односима, реализацију великих пројеката, потписивање важних уговора
- Економској сарадњи Србије и Русије није потребно „ресетовање“ већ да се притисне папучица за гас. Постоји неколико области у којима би та сарадња могла да има добру перспективу - нафта и гас, енергетика, инфраструкутра, банкарство и инвестиције у тај сектор, пољопривреда, туризам, војно-техничка сарадња
- Русија ће Србији одобрити и кредит за подршку буџета од 500 милиона долара, иако такав потез ни за Русију, у тешким временима кризе, није једноствана ствар
- Ако у Београду успеју да одраде све што је потребно, мислим да би било могуће потписивање документа већ током априлске посете. Тај кредит ће за Србију бити добар „сигурносни јастук“ а за Русију је нормалан гест добре воље према пријатељској Србији
- Србија никада не треба да губи наду. Желим да Срби осете да имају наду и блиставу будућност. Ма шта се догађало надам се да ће Србија бити напредна држава коју волимо, рекао је Александар Чепурин, показавши као симбол својих жеља руску лутку „неваљашку“ која се никад не може оборити и увек се враћа у усправан положај
БИЛАТЕРАЛНИ односи Србије и Русије су на прагу успона који одговара пријатељском духу између два народа, политички дијалог је интензивиран, а економску сарадњу треба максимално убрзати, поручио је данас амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин. Чепурин је подсетио да су се председници Србије и Русије до сада састали већ два пута и да су њихови односи добри и испуњени поверењем, и најавио да ће ускоро у Москви боравити више српских званичника. „Почетком месеца у главни град Русије долази министар рударства Милан Бачевић, који је на челу Међувладине комисије за економску сарадњу, а за две недеље и велика делегација на челу са премијером Дачићем“, рекао је руски дипломата у интервјуу Танјугу. Упитан када се може очекивати посета председника Русије Владимира Путина Србији, Чепурин каже: „Путин Србију воли, пажљиво прати све што се у Србији догађа и интересује се...Позив за његову посету Србији постоји, председник (Николић) га је недавно одликовао орденом и пре неколико дана сам му пренео захвалност Путина за одликовање, али за сада о прецизном датуму тешко је рећи. Он може да буде везан за евентуалне догађаје у билатералним односима, реализацију великих пројеката, потписивање важних уговора.„ Када је реч о економској сарадњи двеју држава, Чепурин наглашава да би она могла да буде кудикамо већа. „Економској сарадњи није потребно „ресетовање“ већ да се притисне папучица за гас. Постоји неколико области у којима би та сарадња могла да има добру перспективу - нафта и гас, енергетика, инфраструкутра, банкарство и инвестиције у тај сектор, пољопривреда, туризам, војно-техничка сарадња“, сматра Чепурин. У свим поменутим областима сарадња ће се развијати било да је реч о инвестицијама или извозу: „Русија је већ инвестирала 2,5 милијарде евра а постоје и пројекти захваљујући којима ће у наредне две, три године инвестирати још милијарду и по“, рекао је руски амбасадор, приметивши да је то мало и да би „уз обострану жељу то би могло да буде и много више“. Кад је реч о гасоводу Јужни ток, који ће пролазити и преко територије Србије, Чепурин је рекао да ће ове године почети његова изградња, а да је план да на крају 2015. године први гас потече и кроз Србију и даље кроз друге земље. „То је веома користан и интересантан пројекат за Србију и надам се да ће сва питања која нормално искрсавају када је реч о тако крупним пројектима бити решена и да ће он бити изграђен брзо, на време и квалитетно“, додао је руски дипломата. Према његовом мишљењу, посебну пажњу треба поклонити сарадњи у области пољопривреде и туризма. „Русија је заинтересована за увоз многих пољопривредних производа из Србије. Уз мудро поступање уверен сам да је извоз може знатно повећати а то би било корисно и за Србију и за Русију“, оценио је Чепурин, напомињући да сада тај извоз достиже 100 милиона долара. Чепурин, такође, верује да Србија има много тога што би могло да привуче туристе. „Потребно је мудро осмислити приступ, а Руси су добри туристи и радо троше новац“, рекао је он. На питање када ће Србија моћи да повуче преостала средства из кредита који јој је одобрила Русија, Чепурин каже да се ту ради о новцу за обнову српске железнице и да је сада важно да српска страна представи прецизне пројекте. „То питање ће такође бити на дневном реду током предстојеће посете високе српске делегације, очекујем да ће бити вођени и разговори са једном од највечих руских железничких предузећа. Руска страна је спремна, средства су издвојена и потребно је брже се опредељивати где ће се тачно вршити реконструкција и почети са радовима“, рекао је Чепурин. Он је рекао и да ће Русија Србији одобрити и кредит за подршку буџета од 500 милиона долара, иако такав потез ни за Русију, у тешким временима кризе, није једноствана ствар. Ако у Београду успеју да одраде све што је потребно, мислим да би било могуће потписивање документа већ током априлске посете, сматра Чепурин, додајући да ће то за Србију бити добар „сигурносни јастук“ а за Русију нормалан гест добре воље према пријатељској Србији. „Много тога нас везује, прошли смо кроз различите периоде... Србија никада не треба да губи наду. Желим да Срби осете да имају наду и блиставу будућност. Ма шта се догађало надам се да ће Србија бити напредна држава коју волимо“, рекао је Чепурин, показавши као симбол својих жеља руску лутку „неваљашку“ која се никад не може оборити и увек се враћа у исправан положај. Извоз „фијата“ у Русију да размотре стручњаци Услове за бесцарински извоз на руско тржиште аутомобила ФИАТ-а који се производе у Србији треба пажљиво да размотре стручњаци, рекао је Чепурин, одговарајући на питање о могућностима за такав извоз. „Планирати било шта без тога било би неодговорно“, рекао је Чепурин за Танјуг. Не искључујући могућност да оно буде на дневном реду предстојеће посете високе српске делегације челу са премијером Ивицом Дачићем Москви, Чепурин је указао на чињеницу да сама Русија данас производи три милиона аутомобила, као и да постоје договори са инвеститорима - немачким, јапанским, корејским компанијама које су уложиле новац у Русији, па чак и са изворно руским аутомобилским компанијама. „Они производе те аутомобиле и рачунају на то тржиште. Руско тржиште је огромно - Русија је прва и по производњи и по броју купљених аутомобила на европском континенту“, рекао је руски амбасадор додао да је руски став да се договори морају поштовати. „У решавању овог питања постоје одређени принципи - један је да се помогне Србији а други је да то буде узајамно корисно. Експерти треба да виде да ли то може да се уради или не сме, да ли ће договори бити нарушени ли не. Такође, ради се и о царинском савезу Русије, Белорусије и Казахстана и то питање мора и са њима да се усклади, све три треба да се са тим сложе. Потребан је узајамни интерес. Привреда је осетљива ствар“, закључио је он. fakti.org/rossiya/mid/cepurin-putin-srbiju-voli-rusija-ce-budzetu-srbije-pomoci-sa-500-miliona
link
|
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Mar 30, 2013 23:42:50 GMT -5
Да ли Србија стварно нема на кога да се ослони или само то не жели?
| © Flickr.com/m.a.r.c./cc-by-sa 3.0 |
Иако је председник владе Србије Ивица Дачић пре неколико дана између осталог изјавио да Србија нема правог стратешког пријатеља на Западу, и да се разговори са Приштином воде у неравноправним условима, врло је приметно да Србија и поред тога не упућује свој позив за учешће у преговорима оним земљама које сматра истинским пријатељима, а то је у првом реду Русија.Подсетимо, премијер је том приликом изјавио буквално следеће: „Ми у разговорима немамо на кога да се ослонимо. Немамо кога да консултујемо и замолимо да направи неку добру услугу за нас. Геостратешки, Србија је у веома неповољној ситуацији.“ И још је додао да на Западу Србија нема ниједног моћног пријатеља.
И председник скупштинског одбора за Косово и Метохију је посведочио да су Американци све време били укључени у бриселске разговоре, а по његовим речима, познато је да су они покровитељи Приштине, те стога не желе да уваже ни један проценат интереса Србије. Као једино могуће решење Дрецун је поменуо евентуално укључивање Русије како би се напокон остварила равнотежа, јер ако све остане као и до сада, тешко да ће бити постигнут компромис, зато што, како се изразио – и Брисел и Вашингтон дувају у једра Приштине.
То примећују и руски званичници, па је тако руски амбасадор у Србији Александар Чепурин јуче оценио да Брисел, као посредник у дијалогу о Космету, није испунио очекивања везана за неутралност и притом је рекао да он није осетио позитивну жељу Европске уније да се реши проблем уз узимање у обзир интереса Србије. А руски представник при Европској унији Чижов је са своје стране изјавио да се Москва у таквим околностима „ограничава на што пажљивије праћење тока“ разговора, јер никада нико није ни поменуо учешће Русије у преговорима.
Један од ретких српских званичника, који су јавно истакли значај и потребу да се и Руска Федерација укључи у даљи ток разговора о Космету је амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић. Наиме, он је пре неколико дана децидно изјавио да у преговоре Београда и Приштине треба да се укључи и велика сила попут Русије, која је спремна да подржи оно што Србији одговара. Међутим, он је истовремено нагласио за сада нико од српских челника није на то спреман – ни влада Србије, нити њен председник.
А управо то је оно што представља највећу контрадикторност. Дакле, ако је на пример, још недавно премијер Дачић у тренуцима искрености пред камерама јавно изнео своје мишљење у коме је дословно рекао „да се Србија не бори са Приштином, него са НАТО-м, па чак и са Европском унијом“, и да „Србија не може сама против великог дела међународне заједнице“, онда је утолико несхватљивије зашто у том случају нема позива упућеног онима који би једино могли да помогну Србији у преговорима. Дачић је то донекле оправдао речима да су, како је рекао, „пријатељи далеко да би нам помогли у сукобима који се овде догађају“.
Међутим, са тим се баш и не слажу бројни посматрачи, који говоре да се Русија једноставно не може укључити у целу причу, ако јој званична Србија не упути такав позив, јер по њима, Москви су везане руке и непозвана не може ништа да предузме у српску корист.
Али то је већ изгледа питање које треба упутити српској влади и председнику државе, да одговоре зашто је то тако, ако по Дачићу – „Србија у разговорима нема на кога да се ослони“. Односно, можда је најбоље формулисати питање овако – зашто Србија не жели ни на кога да се ослони? Поготово ако се такав ослонац такорећи сам нуди.
link
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Mar 31, 2013 10:20:58 GMT -5
СУБОТА, 30 МАРТ 2013 08:07 СРБИН.ИНФO
Приступањем војно – политичкој Организацији договора о колективној безбедности и сарадњи – ОДКБ, чији је лидер Русија, Србија би у будућности имала некога ко би штитио њен тетироријални интегритет, оценио је војни коментатор Мирослав Лазански.Слање парламентарне делегације у ОДКБ је веома добра ствар за Србију, којом би она заслужила поштовање Запада и остварила практичну корист, рекао је Лазански."Колективна безбедност у Европи не може да постоји без Русије. Будући да је ОЕБС, као организација која је гарантовала безбезност, одавно постао гомила бирократа који само узимају паре, треба да постоји нека организација која ће заиста гарантовати интегритет својим чланицама. Зато је сарадња са ОДКБ веома добра, ОДКБ је организација која гарантује територијални интегритет својим чланицама и ми, слањем парламентарне делегације, што је пут ка чланству, стварамо услове за такву подршку – објаснио је Лазански. Он сматра и да би у економском смислу чланство у ОДКБ било веома добро за Србију јер би нашој земљи тада био отворен пут за пласирање војне опреме на тржиште свих земаља чланица. Србија признаје Косово у фазамаКоментаришући актуелну ситуацију у преговорима Београда и Приштине, Лазански је оценио да је главна грешка власти у Србији што се о тим стварима не расправља у скупштини. "Ова влада понавља грешке претходне – ни питање прелаза, ни царине нити било чега везаног за Косово није било предмет расправе у скупштини. Затим, уколико се, како политичари тврде, ништа неће променити, зашто се онда уопште преговара о било чему. И та идеја о официрима за везу мислим да неће проћи.Делује ми као се независност Косова остварује у фазама- рекао је Лазански. "Досадашња сарадња са Русијом била је никаква, имали смо само сарадњу са НАТО- ом, која би се могла окарактерисати и као претерана јер смо ми били спремни да урадимо и више него државе које су његове чланице, а да заузврат не добијемо ништа. Сарадња са ОДКБ је одлична прилика да се све то избалансира – закључио је Лазански. Слање парламентарне делегације Србије у ОДКБ најавио је председник Србије Томислав Николић, након састанка са замеником руског премијера Дмитријем Рогозином. Иначе, оснивање ове организације иницирала је Москва, која у последње време инсистира на њеном јачању. Управо са тим циљем формиране су колективне оружане снаге за оперативно деловање, које би могле да делују на територији било које земље чланице, а чију окосницу чине руске трупе. Организацију чине Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија, Таџикистан и Узбекистан, а у сличном статусу би са Србијом била и Украјина. Хрватски генерали и Харадинај ослобођени под притиском САДСАД имале су велику улогу у ослобађајућим пресудама хрватским генералима Младену Маркачу и Анте Готовини, као и некадашњем лидеру ОВК Рамушу Харадинају. - Америка је била принуђена да, под притиском Хрватске, ургира за ослобађање генерала како се не би обелоданила јавна тајна о учешћу америчких генерала у операцији "Олуја". Сви знамо да Хрватска војска није самостално извела ту акцију, већ да су велику улогу у томе свему имали и Американци – рекао је Лазански. Према његовим речима, слична ситуација била је и са Харадинајем, који је ослобођен јер је то такође било у интересу Америке. -Ослобађањем Харадинаја, Американци су планирали да купе политичку стабилност на овом подручју. Харадинај ће бити премијер, Хашим Тачи председник и тиме они сматрају да су обезбедили политички мир што се тиче Албанаца – рекао је Лазански. Према оснивачким и званичним актима ОДКБ има за циљеве одржавање мира, међународне и регионалне безбедности и стабилности, заштиту на колективној основи независности, територијалну целовитост и суверенитет земаља чланица, а приоритет је у примени опште прихваћених политичких средстава. ОДКБ делује, на очувању демократског поретка, основаног на оплтепризнатим принципима мерународног права.
link
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Mar 31, 2013 10:42:19 GMT -5
ПОНЕДЕЉАК, 25 МАРТ 2013 11:19 ДР ДРАГАН ПЕТРОВИЋ, СРБИН ИНФО
(Виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду у Београду)Савремени свет све убрзаније улази у поредак мултиполаризма, где паралелно егзистира више великих светских сила, где су САД појединачно посматрано и даље водећа међу њима, али са далеко мање израженом супермацијом него у протекле две деценије. Нарочито је светска економска криза погодила пре свега САД и на тај начин убрзала процес преласка светског поретка од монополарног ка мултиполарном.Русија са својим елементима тврде моћи по науци о међународним односима (величина и квалитет територије, број и састав становника, природни ресурси, економска снага и војна моћ) представља светску силу која је већ петнаестак година у узлету и има посебну перспективу да постепено повећава свој утицај у свету. Што је посебно важно Русија је традиционално наклоњена и сродна Србима, што би паралелно са постепеним смањивањем утицаја САД, могло да створи повољнији амбијент за реализацију у перспективи српских националних интереса на Балкану. Уколико би српски фактор јачао своју укупну снагу (економија, сређивање демографских прилика, изградња одбрамбене моћи, сарадња са пријатељским земљама у региону и повезивање српског народа на културном и привредном плану у региону – Србија, Република Српска, Црна Гора) могао би да временом у савезништву са Русијом и већим ослонцем на оне силе које су нам више наклоњене као што су Кина и уопште земље БРИК, Француска, Италија и др.да ради на реализацији својих још увек нерешених националних и државних питања. Када су водеће западне силе фебруара 2008. признале независност Косова тадашња (тзв. друга Коштуничина влада, прва је била од 2004. до 2007. са ДСС као највећом партијом у њој – СРС као највећа странка тада није ушла у владу; Друга Коштуничина влада од 2007 до пролећа 2008. имала је ДС као највећу странку у њој, а СРС поново као највећа партија у земљи није ушла у владу) Коштуничина влада, и пре свега он као премијер, су имали тежак задатак, да у још увек монополарном свету, са доминацијом САД, покушају да онемогуће да што више земаља призна независност де јуре Косова и одупру се другим притисцима Вашингтона, Лондона и њихових савезника. Јануара 2008. прогурани су уочи самог признавања Косова од стране западних сила као независне државе, председнички избори у Србији, где је у другом кругу, од Запада и медијски фаворизован Борис Тадић претекао за нијансу (сумњиву ?) Тому Николића, и постао председник земље. Тадић ће у следеће четири године много тога учинити да земљу веже превасходно за западне силе, и то управо оне (САД, Британија па и Немачка), које су највише радиле на косовској независности и које су у исто време најмање накллоњене (заправо ненаклоњене) елементарним српским државним и националним интересима у читавом региону. Како се управо у ове четири године свет заправо судбоносно преокренуо ка мултиполаризму, што је сада већ одмакао процес, остаје са аспекта елементарних националних српских интереса нејасно због чега су демократе и њихови коалициони партнери у периоду 2008-2012. и даље форсирали ослонац ка САД и западним силама, када се пружала лепа могућност да се Србија равномерније ослони на светске центре моћи, рачунајући и оне који су нам далеко више наклоњени, попут Русије, Кине и других земаља БРИК, чији је утицај у стреловитом порасту и који ће у переспективи преузети светски примат. То је било утолико чудније и са аспекта српских интереса неприхватљивије, када се има у обзир да је управо у овом четворогодишњем периоду настављен несмањен притисак од стране САД, Британије и Немачке ка отимању Косова и Метохије од Србије, покушају умањења надлежности Репбулике Српске, путем доношења антиуставног статута подржављење северне покрајине Војводине, крађа и фалсификовање на српску штету пописа становништва у Црној Гори и покушај културног геноцида над Србима у њој од стране криминализованог Ђукановићевог режима и тд. Овде не би требало напомињати да је од стране САД и западних сила Србији наметан погубан неолибералан привредни модел који се управо септембра 2008. срушио у самој Америци и западу. То је модел од кога су штете годинама имале управо земље транзиције и оне из Трећег света а добитке остваривала Америка и западне силе, али је због погубности и неутемељености у стварној економији неолибералног модела и саме САД доживеле колапс овог система и привредни и социјални пожар у сопственој кући, који заправо убрзава процес преласка светског поретка ка мултиполарном, имајући у обзир да земље БРИК нису светском кризом структурално и директно погођене, у сваком случају ни изблиза као Америка и Запад. Америка није показала ни занимање за какву такву слободу медија у Србији, напротив, она и подржава у пракси њихову затвореност и недемократичност, чак на различите начине контролише њихов највећи део. Америка није показала ни интерсовање за борбу против криминала у том периоду, која је путем челника власти добила и системски карактер. Русија је напротив, у читавом овом периоду заступала сасвим друге ставове према српским интересима, од подршке одбрани територијалног интегритета Србије, заштити ингеренција Републике Српске по Дејтону, спремности на финансијска улагања и позајмице, паралелно са чињеницом да је појединачно посматрано, Руска Федерација најважнији спољнотрговински партнер Србије (ако се замеље ЕУ посматрају појединачно, а не збирно). Власти у Београду су у том периоду прогласиле у спољној политици ослонац на четири стуба – ЕУ, Русија, САД и Кина, што само по себи није спорно, већ је била спорна пракса вођења те политике која је префаворизовала САД и ЕУ, посебно у оквиру ЕУ оних земаља које су нам мање наклоњене попут Британије и Немачке.Незадовољство широких народним маса у Србији претходном владајућом гарнитуром у највећем је омогућило победу опозиционе СНС и избор председника Николића уместо Тадића. Рачунало се са озбиљним дисконтинуитетом у односу на претходну политику, подразумевајући и однос према Русији. Нова влада је макар начелно, указивала да ће равномерније да се ослони на четири стуба спољне политике који су прокламовани, а то значи и већу сарадњу са Русијом и Кином. Судећи по серији међудржавних посета највиших руководилаца Србије након формирања влада, чинило се да ће доста тога бити остварено у пракси. Нарочито је за Русију, али и Србију значајна реализација концепта Јужни ток, који поред економске има и геополитичку димензију. По питању Косова и Метохије Русија наставља да подржава сваки напор Београда да сачува свој територијални интегритет, без обзира на велике пропусте претходне власти по овом питању, од чега су свакако најтежи били повлачење резолуције у ОУН септембра 2010. од стране Бориса Тадића и потписани интегрисани прелази са Приштином од стране Борка Стефановића, а што је све у супротности са постојећим Уставом Србије. Међутим, нова влада је признала континуитет са претходном по питању признавања постигнутих споразума Стефановића око интегрисаних граница иако нису прошли тада ни законску процедуру, а у исто време се косе са постојећим Уставом земље. Не само то, даљим преговорима који су следили и то директно са Тачијем, остварењем низа споразума које је постигао Дачић, а који су опет у противречности са постојећим Уставом Србије, инсистирањем на даљем придруживању ка ЕУ, без обзира на реалне околности и цену која се при том испоставља, а при свему томе слабо ослањање на Русију и њену подршку око косовског питања, званични Београд сигурно није могао да наиђе на одушевљење Москве. Са друге стране, ни Руси по питању Косова, у оваквим околностима нису могли да буду већи Срби од српског руководства, већ су остали на платформи да „ће подржати оно што за Србију буде прихватљиво“. По питању Јужног тока постигнут је споразум о почетку радова који су требали да почну децембра 2012, али они заправо касне. Министар за рударство Милан Бачевић је подвукао у недавном интервјуу, да је његово министарство у том правцу урадило све што треба, и да оно није то које је одговорно за кашњење почетка радова, за које неки тврде да ће почети тек крајем ове 2013. дакле са око годину дана закашњења. У том правцу између редова се може предпоставити да највећу одговорност сноси Министарство за енергетику, чија је министарка др Зорана Михајловић, претходно годинама била активна у НВО Исак центар, који је америчког залеђа, и који је директно радио против изградње Јужног тока. Интересантно је да је и Милан Пајевић који је добио у новој власти функцију директора канцеларије за придруживање ЕУ, (такође бивши кадар Г 17, као и Зорана Михајловић, која је у међувремену постала високи функционер СНС) био директор Исак фонда. Што се тиче самог чланства и гласача СНС оно је итекако наклоњено ка Русији, па је при свим масовнијим скуповима ове странке протеклих година представник Русије добијао од присутних овације, а углавном се звиждало политичарима и представницима из САД. Слично је расположење и код чланства и бирача СПС и тзв. леве коалиције. Сасвим је друга ситуација кад су у питању геополитичка опредељења Г 17, па тако Млађан Динкић све до недавно није практично ни одржавао комуникацију са руском страном, а идеолошки ова странка заступа у свету пропали курс неолибералне економије, који је и овде протеклих година направио праву пустош у српској привреди. Да промене у односу на Русију нових власти у односу на претходну гарнитуру постоје показује и податак да је прошла власт увела санкције Белорусији, а да је Председник Николић недавно посетио службено Белорусију и Минск. Министар одбране и подпредседник владе Вучић, иако је начелно нешто више окренут западним земљама, имао је путовања и преговоре са руском страном око сарадње у области одбране, што рецимо у време Шутановца није био случај.Сложићете се и да је др Славенко Терзић далеко боље решење за нашег амбасадора у Москви од његове претходнице. Посебну трговинско-привредну повластицу коју има Србија са Русијом, требало би више и стратешки користити, нарочито по питању наших пољопривредних производа, где на огромном руском тржишту постоји потреба за њима, због климатских и других погодности. Пољопривредне површине би стога требало да што рационалније користимо, за масовну наменску производњу култура са којима је Русија дефицитарна и које су тражене на руском тржишту, попут више врста воћа, поврћа, винове лозе и др. Срљање ка ЕУ, где би ту повластицу у старту изгубили, и где високо субвенционирана пољопривреда Француске и других западних развијених земаља својим дампишким ценама и квалитетом, може збрисати нашу пољопривреду, по примеру Бугарске и Румуније, није свакако нешто због чега би требало идолопоклонички да се односимо према Бриселу. И посебно не да због даљих уцена из Брисела доводимо у питање сопствени територијални интегритет, нарочито када је у питању северно Косово, кога стварно контролишемо. Закључак би био, да Србија и те како може да се ослони и додатно развије сарадњу са Русијом, једином од великих сила која има у континуитету пријатељске односе према нашем народу. Нова власт је у том правцу показала неке помаке у односу на претходну владу и председника, али је то још увек далеко од реалних могућности и државних и националних интереса које можемо остварити у том правцу. За почетак је неопходно макар одшкринути у затвореним и запарложеним медијима у Србији (да ли их уопште можемо назвати „српским медијима“), једну што слободнију дебату у правцу даљег спољнополитичког и унутрашњег пута, укључујући и сва витална питања која имамо, где би свакако питање односа према Русији било једно од фундаменталних. Због предпостављеног исхода једне такве стручне и јавне расправе, посебно кад је у питању шира јавност, атлантистичке снаге у Србији ће све учинити да до таквог јавног дијалога и расправе, баш као и код било какве смислене и аргументоване дебате око било ког од виталних друштвених и државних питања уопште не дође. Видећемо временом да ли ће, и колико ће, још дуго моћи да држе Србију и читаво друштво у медијском мраку, где и кад дође понекад до симулираног јавног дијалога у важним медијима, то представља поделу атлантистичких кадрова на „плаве“ и „црвене“. У том правцу треба пратити и покушај законске иницијативе да држава Србија, за разлику од већине других европских земаља, посебно оних на западу, не може да буде власник медија, што би значило да и оно мало локалних тв и новина у локалној самоуправи треба временом да присвоје замаскирани власници – странци. Слични су пројекти о продаји нашег земљишта од следеће године странцима као већинским власницима, преосталих природних ресурса и др. Заправо, сва важнија питања у Србији су повезана и отворена, и готово да није могуће да поставите питање због чега постоји ово или ово решење наметнутно негде са врха, као што је рецимо питање пангеричког и некритичког односа према даљим уступцима и путу ка ЕУ по сваку цену, или односа (недовољне и неискоришћене) сарадње са Русијом, Кином и другим пријатељским земљама, а да не дирнете у клупко и сплет низа питања од положаја Косова и Метохије, питања употребе ГМО, до слободе медија, или даљњег привредног модела. Једно је сигурно: више разнолике сарадње са пријатељском Русијом, свакако ће нам помоћи да макар покушамо да нађемо излаз из тунела у којем се налазимо, али нам само по себи и одмах неће решити све проблеме. Проблеме ћемо у Србији морати да решавамо заједнички и јавно, стрпљивим и аргументованим разговором и међусобним уважавањем чињеница, а не као што је то често било до сада, испод стола и са спакованим „решењима“ негде далеко одавде (и преко океана), која су наметнута већини, и за шта су задужени контролисани медији и аналитичари.
link
|
|