Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Apr 1, 2013 22:22:16 GMT -5
Колекција чланака: Економска криза (Фокус на запад)
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Apr 1, 2013 22:27:20 GMT -5
N. Babi vrijeme objave: Nedjelja - 31. Ožujak 2013 | 20:30Analiza: Europska Unija u koju ulazimo - nestanak socijalne komponente i eskalacija siromaštva
Sve ovo što se zbog posljedica globalne gospodarske i financijske krize događalo proteklih godina u Europskoj Uniji, bez ikakvog pretjerivanja se može nazvati - humanitarnom katastrofom. Iako su gospodarski pokazatelji i dalje visoki, katastrofu za Europljane predstavlja nestanak svijeta na koji su bili navikli, tj. uništenje socijalnog partnerstva između države i društva, te društva i kapitala. Razina na koju su se socijalni standardi spustili u Europi su odista uznemirujući.
Eurostat navodi kako 27% djece mlađe od 18 godina u Europi živi pod prijetnjom siromaštva i socijalne isključenosti. U Irskoj ta brojka doseže 38%, u Mađarskoj 40, Latviji 44, Bugarskoj 56%. UNESCO izlazi s listom još tužnijih podataka, pa prema njegovim podacima u Rumunjskoj čak 72,6% djece živi u teškom siromaštvu. Prema podacima Eurostata za 2011., 120 milijuna ljudi (24,2% od ukupnog stanovništva Europske Unije) se bori sa siromaštvom, te trpi posljedice zbog rezanja socijalnih prava. Taj trend i dalje nezaustavljivo raste, bez obzira na upozorenja ekonomista iz cijelog svijeta, pa i stručnjaka MMF-a, kako politika koju provode EU, Europska središnja banka i MMF ne daje 'željene rezultate'.
U Litvi skoro 670 000 ljudi živi u siromaštvu, a samo 10% ih je stalno zaposleno na puno radno vrijeme. 22% živi u potpunom siromaštvu. Prema anketi koju je 2010. provela agencija 'Baltijos tyrimai', 10% Litvanaca nema novca za osnovne životne potrebe (hranu i odjeću).
Tijekom proteklih nekoliko godina u Velikoj Britaniji se udvostručio broj ljudi koji dobivaju hranu u pučkim kuhinjama, koje se svakodnevno otvaraju diljem zemlje (oko tri dnevno). U ovom trenutku, 13 milijuna Britanaca živi ispod razine siromaštva.
... » za nastavak čitanja, molimo pretplatite se.
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Apr 1, 2013 22:42:33 GMT -5
Кипарски преседан: ко ће бити следећи | © Фото: Peter Nicou для «Голоса России» |
Завршен је први чин кипарске драме. Његови претходни резултати су следећи: на финансијској карти света ће бити један офшор мање. У еврозони је настало још једно тињајуће жариште кризе. Престижу банкарског система ЕУ је нанета озбиљна штета. Власти Европе су створиле лош преседан, инсистирајући на одузимању средстава приватних улагача ради решења проблема државе. Данас експерти прогнозирају повлачење новца не само са Кипра, већ из свих проблематичних економија Старог Света, јер се не зна ко ће бити следећи.За кредит од 10 милијарди евра од стране ЕУ Никозија је пристала да озбиљно промени структуру највеће банке Bank of Cyprus и фактички банкротира другу по својој величини банку Laiki. Услед тога ће крупни улагачи тих организација изгубити од 35 до 80 одсто свог новца.
Богатим земљама је дојадило да за свој рачун спасавају проблематичне државе, - објашњава услове ЕУ директор департмана за стратешке анализе компаније ФБК Игор Николајев, - власти Немачке и Француске су приморане да узимају у обзир расположење у друштву.
Људи, благо речено, не разумеју, колико је могуће спасавати проблематичне економије, они виде да све те тешкоће почињу да обухватају и њихове економије. Требало је створити преседан. Одлука апсолутно није најбоља. У низу проблематичних економија, које су спасавали, стрпљење се завршило на Кипру. Кипар је испао офшор, зато се чини да је то било малтене главно због чега је то учињено.
Док се Никозија определила у вези са конкретном шемом одузимања новца улагача, био је уведен банкарски распуст, који је трајао скоро 2 недеље. Тако је влада покушавала да спречи бекство капитала. Међутим, према саопштењима медија, у време распуста стотине милиона евра је ипак повучено са острва преко кипарских банака у Великој Британији и Русији.
Протеклог четвртка банке Кипра су биле отворене, али се операције спроводе с озбиљним ограничењима: са рачуна се може узети не више од 300 евра дневно, док је максимални износ, који се може пребацити у другу банку или ван острва, ограничен на 5000 евра. Према изјави министра иностраних послова Јоанеса Касулидиса, та ограничења ће важити око месеца дана. Између осталог, то је озбиљно кршење принципа слободног кретања капитала у оквиру ЕУ. Кипар је прва држава ЕУ, која се одлучила за такву меру.
Огромном темпираном бомбом је назвао кипарске преседане шеф оделења Института за светску економију и међународне односе Сергеј Афонцев.
Шта је све до последњег времена било «света животиња»? – очување улога. Протекле године, када су у Грчкој владала паника, становништво није вадило новац из банака, јер су сви знали: депозити се у банкама сигурно чувају, нико их никада неће конфисковати. Зато је банкарски систем у Грчкој издржао. Данас је створен преседан предлога о конфискацији депозита. Хоће ли бити заинтересовани улагачи у земљама, обухваћеним кризом, да држе новац у банкама, када сазнају да их могу блокирати.
Свакако, банкарски систем Кипра неће престати да постоји, али ће, изгледа, изгубити улогу једног од водећих сегмената економије. Тешко да ће то бити од користи за острвску државу.
Поред тога еврочиновници су направили једну озбиљну тактичку грешку. Да је Никозија самостално усвојила ту непопуларну одлуку, Брисел би морао да доказује да је случај Кипра јединствен и да ништа слично не угрожава друге европске банке. Власти ЕУ су иницирале, а затим инсистирале на одузимању дела депозита, тиме су они натерали инвеститоре да посумњају у поузданост банкарског система Старог Света. Сви су видели – под притиском Брисела, новац приватних инвеститора може да буде конфискован. Данас ће се на све могуће начине новац повлачити не само с Кипра, већ и из проблематичних земаља еврозоне. Коментар Игора Николајева из ФБК.
Повлачење новца из проблематичних економија ће изазвати продубљивање кризе у Европи. И то, кризе, када Немачка већ скоро нема раст економије. Криза ће се развијати интензивније. У том смислу је Шпанија земља број 1 са гледишта ризика – проблематична економија, и банкарски сегмент је веома проблематичан. Није тамо сав новац повучен из банкарског сегмента.
Сада улагачи проблематичних земаља могу да погађају ко ће бити следећи. Шта да раде власници кипарских депозита? Имају ли они шансу да врате бар део изгубљених средстава? Експерти истичу да за сада није нађено ниједно стриктно решење кипарског проблема, међутим, оснивач правне компаније РСВ Litigation, стручњак за међународне проневере Стивен Филипсон предлаже две евентуалне шеме, у складу са којима би улагачи кипарских банака могли тражити накнаду.
Једна од њих је билатерални уговор о заштити инвестиција, који омогућује страним инвеститорима да траже накнаде од државе, која прима инвестиције (У овом случају Кипра) због кршења са његове стране међународних обавеза. Главно је да би између земље, где живи тужитељ, и Кипра био закључен такав уговор.
Друга могућа варијанта: Русија или било која друга земља може да тражи накнаду у име својих грађана и покрене предмет у вези са кршењем од стране Кипра међународног јавног права. Онда ће тај предмет бити разматран у Међународном суду УН.
link
-------
Објављено 02.04.2013 у 11:58 Русија заједно са ЕУ учествује у пљачки на Кипру
Руске власти неће помагати својим грађанима – власницима депозита у кипарским банкама, у случају да их изгубе, већ ће размотрити само могућност помоћи државним компанијама, изјавио је први потпредседник руске владе Игор Шувалов. „Што се тиче новца Руса који се тамо налази, има разлике: има оног на који није плаћен порез, и оног на који јесте“ – рекао је прексиноћ Шувалов ТВ каналу Русија. „Ако неко изгуби новац, биће штета, али руска влада у тој ситуацији неће ништа учинити. Ако нека компанија у којој држава има учешће упадне у озбиљне проблеме, то ћемо размотрити овде у Русији“ – рекао је Шувалов. По незваничним подацима који се најчешће појављују у руским медијима, у кипарским банкама лежи око 19 милијарди долара руских грађана и компанија. Један део тог новца ће опљачкати ЕУ која је присилила Кипар да додатно опорезује штене улоге у банкама.
link
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Apr 1, 2013 22:43:42 GMT -5
Ambasador Rusije: EU ne može da obezbedi brz razvoj SrbijeВести | 01.04.2013 | 00:40 | | Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin izjavio je danas u Kosovskoj Mitrovici da Srbija treba da se "priključi životnoj snazi Rusije" jer Evropska unija ne može da joj obezbedi brz ekonomski razvoj. - Jedini format koji ja vidim je da se Srbija priključi životnoj snazi Rusije, a format koji će da izabere treba da zadovolji Srbiju u najvišem smislu - rekao je ambasador na tribini povodom 100. godišnjice smrti Grigorija Stepanoviča Ščerbina, konzula Rusije u Otomanskom carstvu, sa sedištem u Mitrovici. Čepurin je rekao da je važno da rešenje kosovskog problema obezbedi siguran i miran život ljudima na Kosovu. - Bez obzira što neko kaže da se situacija promenila, jedini dokument koji može da reguliše situaciju na Kosovu je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i to je jako bitno za Srbiju - rekao je ruski ambasador. - Potrebno je razumevanje Srba na Kosovu i u Beogradu, i to je veoma bitno za pregovore. Treba naći mirno i političko rešenje da bi ljudi živeli bezbedno, a ako bi se stvorili uslovi da se na Kosovu zaposle i Srbi iz centralne Srbije, to bi bi pravo zadovoljstvo - rekao je ruski ambasador. Čepurin je istakao da će Rusija nastaviti da podržava Srbiju u vezi sa Kosovom. - Nepriznavanje Kosova znači suprotstavljanje velikim silama i taj pritisak može da izdrži Rusija, njeni saveznici i još nekoliko zemalja koje su prijatelji Srbije, i Kina - rekao je ambasador Rusije. Na tribini je direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo, Aleksandar Vulin rekao da, “kao što želimo da Srbija bude ovde, želimo i da Rusija bude blizu nas”. - Tamo gde nema Rusije i gde nema njenog uticaja, ni srpski glas se ne čuje - kao da nismo dovoljno glasni i kao da nas ne vide - rekao je Vulin. - Teško nam je, malobrojni smo, oko nas su se okupili moćni i silniji, ali dok god postoji Ruska Federacija, mi nismo sami, kao što ni Srbi sa Kosova i Metohije, i severno i južno, neće biti ostavljeni dok god je njihovog Beograda. Za svakog Srbina na Kosovu i Metohiji se vredi boriti, za Kosovo i Metohiju se vredi boriti - rekao je Vulin. - Ovo je vreme istorijskih iskušenja, ništa bez vaše saglasnosti i saglasnosti naših velikih prijatelja neće biti dogovoreno, ovo je prilika da ma kako mali narod bili pokažemo koliko smo u istoriji veliki - poručio je Vulin velikom broju okupljenih građana. - Srbija može da pristane samo na ono što čuva njen poredak, integritet i narod, i ništa se ne može dogovoriti i potpisati, a da se ne uvaži mišljenje onih o kojima se pregovara, i što ne prođe sud Srba koji žive na Kosovu; i kakav bi to dogovor bio ukoliko Srbi sa Kosova ne bi želeli da žive u skladu s tim dogovorom? - zapitao je Vulin. Direktor Vladine Kancelarije je rekao i da “Srbija, kao suverena i nezavisna, ima pravo da o svakoj odluci koju donese, pita svoj parlament i svoj narod, i to će učiniti pre nego što donese bilo kakvu odluku ovde”.
|
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Apr 1, 2013 22:46:38 GMT -5
Кипарски сценарио за Румунију?До петка, 29. марта, почела су да стижу саопштења да се у румунским банкама дешава нешто попут панике – људи пребацују новац из малих и средњих банака у велике, смањују депозите до суме испод 100 хиљада евра, затварају рачуне.Прорадио је кипарски бумеранг, сматра руководилац економског департмана Института за енергетику и финансије Марсел Салихов:
После првобитне одлуке за Кипар о томе да се од свих депозита до 100 хиљада евра отпише порез од 6,75%, а од депозита изнад 100 хиљада – 9,9%, могла је да се очекује банкарска паника у низу европских земаља. Да, затим су одлуку кориговали, санкцијама су подвргли само две највеће банке. Али европљани су примили сигнал – гаранција непрокосновености улога више не постоји. Може ли да се настави у другим земљама румунско банкарско узбуђење? Може, на пример у Шпанији. Панична расположења су као епидемија. Могуђа су и у Португалији, Словенији, на Малти. Али најчешће се наводи Украјина, која није чланица ЕУ. Брисел је направио огромну грешку наневши ударац поверењу читавог финансијског система Европе.
Зашто су међу првима тако нервозно одреаговали ураво Румуни? По мишљењу шефа одељења за проблеме европске интеграције ИМЕМО РАН Сергеја Уткина:
То је једна од најслабијих карика ЕУ. Политичка и економска ситуација овде је проблематична. Низак је квалитет система управљања. Гласне оптужбе за корупцију које су се појавиле због немогућности да се достојно плати државним службеницима услед економских тешкоћа. Локалну елиту нервира што ЕУ то не схвата. А европски чиновници са своје стране не верују у способност румунских власти да спроведу неопходне реформе. Ситуцију погршава фигура председника Басескуа.
Њиме су незадовољни како у Румунији, тако и ван њених граница. Његов одлазак, избор новог председника, могло би да постане граница, симбол нове румунске политике. Наравно, све то неће заменити важење макроекономских закона. Али ће помоћи да се укине напетост у друштву, да се створи претпоставка за реформе које тако тешко протичу.
Три месеца има Румунија да у замену за нову траншу од издвојених 20 милијарди евра испуни захтеве кредитора. А то је, као што се зна, смањење плата у државном сектору за 25%, пензија за 15%, увећање ПДВ са 4 одсто до 24 одстро, обустављање низа социјалних програма, што синдикати називају социјалним геноцидом. За плаћање спољног дуга 2013. године, земља треба да нађе 5,2 милијарде евра. При томе, банкарски систем сноси рекордне губитке. Можда се не плаши Румунија узалуд да ће према њој бити примењен кипарски сценарио?
Главни економиста Инвестиционе компаније Тројка дијалог Јевгениј Гариленков саветује:
Треба имати у виду: кипарски проблеми се дешавају зато што активи банкарског сектора отприлике 7 пута премашују обим унутрашњег бруто производа. Што се тиче Румуније, овде је ситуација сасвим другачија. Размере финансијског сектора су битно мање у односу на унутрашњи бруто производ. Макар из тог разлога што као независан, комерцијалан, овај сектор постоји тек 20 година. Проблеми са појединим банкама у Румунији се не могу искључити. Али не очекујем велику системску кризу попут кипарске. Питање је у другом – зашто да се провоцира неповерење и изазива паника у односу на финансијски систем Кипра? Зашто су објавили мере за које су пре само нешто више од десет година осуђивали Аргентину? Тада су њене власти сличним методама покушале да реше проблеме свог банкарског система. Ова непоследност ЕУ и ММФ у најмању руку чуди.
Европске финансије су спојени судеови. Москва разматра ситуацију око ћерке Банке Кипра, руске Јуниаструм банке. Али она се финансира самостално, обим средстава на кореспондентским рачунима је свега 6%. А колико их је код банке Марфин Роменија, чији је основни акционар Народна банка Кипра која подлеже ликвидацији? Директор Националне банке Румуније је уверио да држава гарантује очуваност улога, између осталог и у проблематичној банци Марфин Роменија. При томе је додао: у земљи има највише 12000 људи који поседују улоге веће од сто хиљада евра. Наводно, ако неко и пострада, то није основна маса улагача.
link
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Apr 1, 2013 22:47:39 GMT -5
Маријан Ристичевић: ЕУ дужна ко Грчка Ових дана не можете укључити телевизор а ни отворити новине да из њих не изађе товар параноје, и два товара забринутости због другог априла и преговора, ако се тако могу назвати, у Бриселу о КиМ. Заговорници тезе, да се гаће скину, и по диктату ЕУ- старице на умору мења свест народа, говориће нам како ћемо ето остати без плата и пензија уколико за датум у календару не пристанемо да оставимо део свог народа и петнаест одсто територије! Овде нико, у нашим медијима, нема озбиљну шансу да опонира и да пита да ли неко мисли да ће нам Европска унија тек тако давати новац за исплату плата, пензија, и за нешто што нисмо зарадили или као део имовине државе продали? Европа земља дембелија не постоји сем у машти, илузији, кампањама и предизборним обећањима политичара. Прво да се запитамо хоће ли у Европску унију ући Србија или Београд са околином? Колико ја могу да видим Европска унија под руководством Немачке гарантују нам да ће то бити само најближа околина трамвајских шина или како неки кажу путни појас београдске двојке! Ја знам да су наше власти биле и остале неспособне да организују државу са амбијентом који гарантује привредни развој на бази наших природних ресурса које прерадом треба прилагодити за добробити целог становништва а не само појединаца ближих ватри. Хоће ли неко, од Европске уније жељних, рећи да је спољни дуг Европске уније до краја јуна 2011 године износио 16 080 милијарди долара или око 100 % бруто друштвеног производа (БДП) с тим што је дуг земаља , старих чланица, далеко већи него нових. Да ли ће неко да саопшти да је спољни дуг грлатих : Велике Британије преко 9 800 милијарди долара, Немачке и Француске по 5 600 милијарди долара! Холандије, Шпаније, Италије и Ирске око 2 500 милијарди па чак и малени Луксембург има спољни дуг преко 2 100 милијарди. Белгија 1400, аустрија 900 милијарди све на датум – крај јуна 2011. Извикани Грчки и Португалски дуг је готово истоветан, непрозваном, Финском од преко 550 милијарди долара! Кипарски је на крају 2012 износио 106 а Мађарски 170 милијарди. Румунија 125, Чешка 90 а Словачка око 72 милијарде. Словенија 61 а Бугарска 43 милијарде. Дуг Хрватске је 64 милијарде долара. Спољни дуг Русије је 450 милијарди долара што је четвртина дуга маленог Луксембурга. Из ових података, није тешко закључити да је ширење Европске Уније било, пре свега, за добробит старих чланица а на уштрб нових. Чијим новцем су купована природна и створена добра у новим чланицама, и државама, које то желе да постану, није тешко израчунати. Купују нас оним новцем који дугују и који ће нове чланице, кроз уништавање своје економије и препуштањем свог тржишта, морати да плате. Прво ти својим стандардима онемогуће слободан приступ свом тржишту и спрече слободан проток људи изван ЕУ. Потом другима који желе у ЕУ убаце своје банке, своје трговинске ланце, своје фирме, убаце своју робу скидајући им царине на нулу заузимају им тржиште , а потом им, високим премијама у пољопривреди, али само за старе чланице, униште пољопривреду, или је подреде себи, а самим тим и прехрамбену индустрију учине неконкурентном. Ко мисли да нас Европска Унија зове да реши наше економске и друге проблеме тај се вара. Поредити Србију са Европском Унијом је поређење Ноеве барке и Титаника. Ноеву барку су направили аматери а Титаник професионалци. Улазак, по сваку цену, у Европску унију личи ми на прелазак са Ноеве барке на Титаник. А битка за датум помало ме подсећа на тучу и резервацију за последње карте за улазак на Титаник. Закључак на крају, поштујући све ЕУ стандарде и вредности, хладне главе, без обзира што не спадам у еурофобе, гласио би: где си навро луди Гавро?!
link
-----
EUROSTAT: Rekordna nezaposlenost u eurozoniObjavio/la PCNENVijesti02. Apr. 2013. | 13:17Stopa nezaposlenosti u eurozoni dostigla je rekord od 12 posto, saopštio je EUROSTAT. U februaru se novih 33 hiljade pridružilo vojsci nezaposlenih u 17 država eurozone čime je brojka nezaposlenih premašila 19 miliona, prenosi RSE.
Najviše je ljudi bez posla ostalo u Španiji i Grčkoj, gdje je stopa nezaposlenosti iznad 26 posto. Najmanja stopa nezaposlenih je u Njemačkoj , 5,4 posto. Ukupno je 26 miliona ljudi bez posla u cijeloj EU.
link
-------
Распад еврозоне све извеснији Волфганг Минхау / петак, 29. март 2013.
(Фајненшел тајмс, 25. 3. 2013)
Током претходних осам месеци, пре избијања кризе на Кипру, људи су ме често, и то са презривим осмехом, подсећали на прогнозу коју сам изнео крајем новембра 2011. године. На тим страницама сам изјавио да вође еврозоне имају пред собом свега 10 дана да спасу евро (eurozone leaders had 10 days to save the euro). У крајњој линији, ја сам изнео и сличну, мада мање драматичну прогнозу онда када сам 2006. године написао да влада Романа Продија нуди Италији последњу шансу (Italy’s last chance) да себи оствари одрживу позицију у еврозони.
Али, Продијева влада није успела. Оних 10 дана у 2011. години јесу прошли без дејствовања. Сада је 2013, а евро је још ту, Италија је још у еврозони, а и ја још увек правим прогнозе. Непоколебан, данас ћу удвостручити свој улог: једна оваква еврозона у којој се налазе државе толико различите као што су Немачка и Кипар је упркос налажењу компромиса ЕУ-Кипар у последњем тренутку неодржива. Функционална банковна унија (banking union) која подразумева надгледање, решавање и осигуравање депозита би требало да буде минимални услов за одржавање таквог система под разним околностима. Она би сигурно решила проблеме кипарских банака. Међутим, еврозона нема такву унију, а неће је ни имати за још пет година. Немачка је, на основу тога што би за немачког пореског платишу било прескупо, одлучно одбија. Иронично, и Кипар би је одбио, јер она би убила кипарски пословни модел који је заснован на томе да је Кипар центар офшор пословања за стране депозите. Било која банковна унија која ће се на крају, и после дуго времена појавити, биће за ову кризу ирелевантна. Оно што се на Кипру прошле недеље догодило (happened in Cyprus) није неки суштински узрок било чему. Али то је изванредна илустрација колективне проблематичности за акције еврозоне. Последња ескалација проблема је започела опасним споразумом о спасавању осигураних депозитара. Званичници еврозоне су толико правнички писмени, колико су и економски неписмени. Њихова сјајна идеја је била да не крешу депозите испод 100.000 евра, него да их једноставно опорезују. Нису уопште схватали да, ако уклоне оно обећање неопходно за осигуравање депозита, тиме чине грешку, и долазе у опасност да зачну јуриш улагача на банке и бекство депозита. Одбијајући ово лудачко решење, кипарски парламент је био у праву (Cypriot parliament was right to reject this mad deal). Али кипарска влада је затим узастопно починила три глупе грешке. Прва је била она одлука председника Никоса Анастасиадеса да затражи помоћ Русије. Уместо да ради заједно са еврозоном, он је радио против ње. То су као отворено непријатељску меру нарочито видели Немци. Та одлука је била такође непромишљена, јер су је Руси одбили. Друга грешка је била одлука да се током три критична дана прошле недеље не комуницира са европским министрима финансија и радном групом за евро. Трећа је била онај предлог кипарске владе о формирању државног фонда заснованог на препаду, некој врсти отмице пензијског фонда и друге државне имовине. Ангела Меркел је то одмах одбацила. Оно што се прошле недеље одиграло био је веома прикладан пример како европски политички лидери на најнепрофесионалнији начин следе уске националне интересе, не успевајући да бране заједничко добро. Највећи ризик који желим да нагласим није један, или неки велики несретни случај. До њега, наравно, може и доћи. Али осећам да онај један, највећи ризик на крају крајева потиче од понављаних грешака политике еврозоне. Њихово дејство је споро, али се међусобно надограђује (кумулативно је). Међу њима најштетнија је била политика асиметричних подешавања путем строге штедње. Кипарске банке (Cyprus) пропадају сада због тога што су раније пале грчка држава и грчке банке, и због тога што је еврозона у то принудила и мешање приватног сектора. И у Италији, строга штедња је била та која је рецесију преобратила у депресију, а то је и оно што је преобратило тамошњи анти-евро покрет и покрет против естаблишмента у јединствену, најјачу политичку партију италијанског парламента на прошлим изборима. Постоји чак и шанса да њен лидер Бепе Грило добије и апсолутну већину ако се у Италији одрже поновни избори касније, током ове године. Бар да је строга штедња на југу била компензована фискалном експанзијом[1] на северу онда би целокупно фискално стање еврозоне било макроекеномски неутрално. Али, пошто се и север придружио југу у строгој штедњи, еврозона је, уз примарни фискални вишак[2], доспела у рецесију. Под таквим условима, једноставно не долази до економског опорављања. А без тога, не може бити ни повољног решавања ове кризе. Већ доста времена сматрам да је немогуће да Немачка, Финска и Холандија буду у монетарној унији са Кипром, Грчком и Португалом. Две стране се морају или споразумети да се симетричније политички и економски прилагоде једна другој, или треба завршити са овим експериментом. Прогноза коју сам изнео у новембру 2011. и коју данас понављам је да ће се тај експеримент једног дана и завршити, мада тај дан може да буде и доста далеко. Не могу баш ни искључити могућност да ће разне владе ипак учинити праву ствар, али ове три године њиховог руковања кризом то не обећава. Уз садашњу политику, биће им потребна сила да наставе овако, супротно интересима народа. Није потребно ни да будеш евроскептик, па да дођеш до закључка да је оваква монетарна унија уједно и дубоко аморална. Са енглеског посрбио Василије Клефтакис
[1] (прим.ВК): Фискална експанзија је, у ствари, повећавање економских издатака услед (намерних) владиних активности – нпр. услед повећавања јавних радова, великих набавки опреме, или – с друге стране, нпр. услед смањивања пореза, што све повећава потражњу, запошљавање нове радне снаге и издатке становништва ради куповине робе и добара. [2] (прим. ВК): Стање буџетног (фискалног) вишка које настаје када владини приходи превазилазе њене расходе.
link
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Apr 2, 2013 8:19:50 GMT -5
Александар Ђурђев | среда, 27. март 2013. |
Античка пословица која каже: "Кога богови желе да униште, прво му одузму памет", опомињала је генерацијама на разборитост и мудрост. Но данас, судећи по размерама економског уништења и пропасти, можемо да закључимо: или су богови веома љути или данашња економија подразумева сиромаштво као обавезан стандард. Творци наше пропасти, људи који су водили Србију од 2000. године, увели су неолиберализам на мала врата, а само декларативно се залагали за социјалну правду и економскe слободe. Да ли су неспособни, инструисани или и једно и друго, сада и није од великог значаја. Пре 13 година петооктобарцима је указано поверење, а онда смо под анестезијом изгубили све виталне гране привреде. Искључиво на нама лежи одговорност због тога што смо тек десетак година касније схватили како су маркетинг и одсуство способности народа да схвати шта заправо "купује" и „гласа“ били једини производи које српски неолиберализам сакривен иза "транзиције и приватизације" имао да понуди, а који се, нажалост, тако сјајно продавао. Стварност је, сасвим очекивано, веома брзо демантовала маркетинг. Током санкција, у јеку рата, 1991. године, Србија је произвела 4,1 милион тона пшенице, да би тачно 20 година касније, у сезони 2011, произвела једва 1,6 милиона тона, наравно уз свесрдну "помоћ и подршку" ЕУ и Вашингтона. Уништење реалне производње значило је да је потребно пронаћи други извор из ког ће се финансирати обећани просперитет. Експерти су и овај пут имали спремно решење у виду задуживања, смањења трошкова за здравсто, школство и социјално осигурање, распродају природних ресурса и наравно још више задуживања. Наркоманска економија у којој се кредити користе као аналгетик за тренутно умањење болова, мада на дуже стазе сигурно убијају пацијента, постала је државна религија, која нема алтернитиве, и за коју ни једна жртва није превелика, уључујући и нашу личну. Када ММФ каже да је у слов за нову траншу кредита смањење трошкова илити нивоа здравствене заштите, онда "експерти" потврде да је то у најбољем интересу наше деце, јер боље и да деца "мало кашљуцају" него да нам се уруши здравстни систем. То што су експерти главни кривци посрнућа економског система, апсолутно их не дисквалификује да нам нуде ремедијум за болести којој су они сами једини узрок. Да погледамо боље ко су ти експерти. Демократска странка, формално социјалдемократска, а у суштини неолибералистичка. У својим владама, демократе су посезале за интервенционизмом у оној мери у којој то одговара њиховим тајкунима. То значи да се помоћу уредби тржиште ишчаши тако да одговара монополистима. А онда се држава повлачи и препушта радника његовом послодавцу, чешће на немилост него на милост. Тако је, рецимо, демократска влада устоличила Мирослава Мишковића, док су радници у Темпу били жртве либералног капитализма у његовом најцрњем облику. Млађан Динкић, апологета “стручности”, такође је често комбиновао либерализам и интервенционизам, по правилу на штету сиромашних и средњих слојева. Његове приватизације су појеле здраве делове привреде. Смењивања његових све погубнијих економских програма била су једнака промени идеологије, од “експертске” Г 17 до утилитаристичког УРС-а, који је преузео улогу некадашњег ЈУЛ-а. Ту је и Чедомир Јовановић, још један “стручњак”, који тек на сваким другим изборима има економски програм. Мада, можда би и било боље да га нема. Либерални капитализам, у свом позитивном делу, подразумева фер правила за све учеснике утакмице, а председнику Либерално-демократске партије то не одговара. У том случају би морао да доказује порекло новца за куповину Фиделинке. И тако, у круг, смењују се “стручњаци”, џелати петооктобарских снова о праведнијем друштву. Последњих 13 година научили смо барем нешто - у концепту неолибералне демократије дозвољене теме су искључиво: Изглед и облик гласачких кутија, o остатку тема, којим грађани не треба да се замарају, одлучиће ММФ, приватне банке, власници велепродајних монопола и остаци остака сада већ приватизоване производње. Крах српске економије је сад већ известан. То неће бити само крах економског система, већ пре свега нестанак света који смо познавли и његова траснформација у реалност чисте и бруталне екомске принуде у којој је голи телесни опстанак једини и највиши циљ. Аутор је један од оснивача Треће Србије link
-------
У Србији сваког дана 150 људи изгуби посаоСтопа незапослености младих се у последње четири године повећала за 16 одсто Иако су економисти предвидели да ће у току ове године без посла остати 8.000 радника, реалност их је демантовала, јер је само у прва два месеца радно место и плату изгубило више од 9.000 грађана Србије. Скоро трећина радно способних грађана у Србији нема посао, а стопанезапослености крајем године могла би да достигне психолошку границу од 30 одсто, предвиђају економски стручњаци који верују да ће незапосленост наставити да расте због неликвидности привреде и вишка запослених у јавном сектору. „У прва два месеца, према подацима Републичког завода за статистику,без посла је остало 9.210 људи, од тога 6.295 у јануару и 2.915 у фебруару. Нисмо рачунали на то и тешко је предвидети какав ће тренд бити до краја године„, прича економиста Мирослав Здравковић. Са друге стране, подаци Националне службе за запошљавање показују да је прошле године више од 170.000 људи остало без посла.
Промет у трговини за трећину је мањи у односу на 2008. годину, а отпуштања су логична последица тешког стања у коме се налази наша привреда, јер и пад куповне моћи доводи до мањег обима производње, а она до мање запослених у производном сектору. Посебно неповољна одлика незапослености у Србији јесте њена дуготрајност јер чак две петине незапослених не ради дуже од пет година, а само четвртина краће од годину дана. Државни секретар у Министарству рада Зоран Мартиновић објашњава да стопа незапослености младих у Србији износи 51,2 одсто, што значи да у Србији око 207.000 младих до 30 година не ради, од чега је више од 20 одсто неквалификовано, а око 58 одсто има средње образовање, док је 63,3 одсто без радног искуства. Стопа незапослености младих се у последње четири године повећала за 16 одсто. Извор: Блиц
link
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Apr 5, 2013 21:16:03 GMT -5
Putin: Finansije EU na staklenim nogama, zadovoljan sam zbog toga
Ruski predsednik optužio Evropsku uniju da je odgovorna za krizu na Kipru i ocenio da je ta kriza pokazala "nestabilnost" zapadnih finansijskih institucijaNek komšiji crkne krava: Vladimir Putin MOSKVA - Ruski predsednik Vladimir Putin optužio je Evropsku uniju da je odgovorna za krizu na Kipru i ocenio da je ta kriza pokazala "nestabilnost" zapadnih finansijskih institucija. Donekle sam zadovoljan, pošto je kriza na Kipru pokazala neefikasnost i nestabilnost zapadnih finansijskih institucija, rekao je Putin u intervjuu nemačkoj televiziji ARD, uoči posete Nemačkoj i Holandiji, 7. i 8. aprila. "Da li smo mi napravili tu "of šor" zonu? EU ju je napravila. Zapravo, napravile su je vlasti Kipra, a EU je to dozvolila", rekao je Putin. Pošto su zbog povoljnog poreskog sistama brojna ruska preduzeća registrovana na Kipru, zbog čega mnogi građani Rusije sada rizikuju da izgube velike sume novca, Putin je Ruse pozvao da ulažu u svoju zemlju. "Svi koji su pogođeni (krizom na Kipru) treba da se okrenu našim finansijskim institucijama. I sačuvaće novac u našim banakama", rekao je ruski predsednik. Vlasti Rusije su kao jedan od prioriteta odredile borbu protiv odliva ruskog kapitala. Prema zvaničnim podacima, na Kipru se nalazi 31 milijarda dolara, koja potiče iz Rusije.
link
<aside class="vote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; padding-top: 0px; padding-right: 0px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; display: block; float: left; line-height: normal; font-size: medium; "></aside>
|
|
Bozur
Amicus
Posts: 5,515
|
Post by Bozur on Apr 7, 2013 9:38:46 GMT -5
Kojim evropskim zemljama prijeti siromaštvo?Objavio/la PCNENVijesti07. Apr. 2013. | 11:33 Da bismo se borili protiv siromaštva u Evropi, moramo prvo da ga upoznamo, a za to je potrebno više od golih brojki, piše Dojče vele.
Siromaštvo najviše prijeti Bugarskoj, Rumuniji, Španiji i Grčkoj, ako je vjerovati statistici. U tim državama je i velika razlika između ljudi sa visokim i niskim dohotkom. Prve tri zemlje po nejednakosti su Španija, Letonija i Bugarska. Ukupno gledano, siromaštvo u EU ugrožava 16,9 odsto stanovništva. A ljudi sa najvećim prihodima – gornjih 20 odsto, imaju u prosjeku pet puta veću platu od onih u donjih 20 odsto. Njemačka je po ovom kriterijumu blizu prosjeka. Istovremeno, jedna zemlja ima odlične pokazatelje. Češka Republika je na prvom mjestu u obje kategorije. Razlika između visokih i niskih prihoda je za polovinu manja od Španije, koja se po tom kriterijumu nalazi na dnu. Pored toga, u Češkoj je najmanje ljudi ugroženo od siromaštva, prenosi portal Capital.ba. Osoba koja raspolaže sa manje od 60 odsto prosječnog prihoda, smatra se ugroženom. U Češkoj to izgleda ovako: manje od 4.500 evra godišnje znači rizik od siromaštva. U Luksemburgu je ugrožen onaj ko godišnje potroši manje od 19.500 evra. Stručnjaci kažu da za pravu sliku o uslovima života nedostaje još puno stvari. Institut njemačke privrede uzima u obzir i druge statistike. Na primjer, šta kažu ljudi? Da li se smatraju siromašnim? Gotovo trećina Grka na ovo pitanje odgovara potvrdno. Pored toga, ljudima se postavljaju i konkretna pitanja: imaju li za kiriju, grijanje, kola, odmor? Kako sastavljaju kraj sa krajem? Istovremeno, istraživač siromaštva Kristof Butervege sumnja i u brojke koje prezentuje Institut njemačke privrede. Na primjer, kaže ovaj stručnjak, zakonski minimalac je “crni đavo” za Institut njemačke privrede, iako on postoji u 20 zemalja EU. U načelu, najvažnije je pravilno tumačenje statističkih podataka, kaže Butervege. Na primjer, posljednjih decenija bogati su dobili mnoge poreske olakšice u Njemačkoj. Statistike njemačkog Zavoda pokazuju da siromaštvo u Njemačkoj raste, kaže Butervege: „Ne možemo da se zaista borimo protiv siromaštva, a da ne dovedemo u pitanje povlastice bogatih“. Ali, za to nema političke volje, prenose agencije.
link
|
|