Post by Emperor AAdmin on Nov 28, 2019 22:18:03 GMT -5
О ЈЕ БИО ДИМИТРИЈЕ ЉОТИЋ
Издајник до последњег дана
Издајник до последњег дана
Било да узоре у настанку „Збора” виде у нацистичкој Немачкој или фашистичкој Италији,
саговорници „Политике” кажу да је његов оснивач био највернији савезник окупатора у
Другом светском рату
Аутор:
Димитрије Буквићпонедељак,
15.04.2019. у 22:55
Kолико заправо знамо о Димитрију Љотићу (1891–1945) и његовом покрету
„Збор”, односно љотићевцима?
Било да узоре у настанку „Збора” виде у нацистичкој Немачкој (која га је и финансирала),
Било да узоре у настанку „Збора” виде у нацистичкој Немачкој (која га је и финансирала),
фашистичкој Италији или покретима у другим земљама, саговорници „Политике” кажу да је
у току окупације Љотић био квислинг и колаборациониста, чије су паравојне формације
гушиле устанке и учествовале у прогону Јевреја и српских цивила. Тиме је постао највернији
савезник немачког рајха у окупираној Србији.
Овај Смедеревац из угледне грађанске породице, учесник балканских и Првог светског рата,
правник школован у Солуну и Паризу, по стицању факултетске дипломе улази у Народну
радикалну странку 1920. године. Из ње излази 1926, а пет година касније, у јеку
шестојануарске диктатуре, постаје министар правде у влади Петра Живковића. Положај ће
напустити те исте 1931, јер је одбијен његов нацрт устава који, како каже историчар Дејан
Ристић, садржи сва будућа Љотићева становишта: замисао о унитарној, ауторитарној,
недемократској држави без политичких странака, уз поделу друштва на сталеже који би
кандидовали посланике.
„То је било анахроно и антипарламентарно до те мере, да је краљ Александар Карађорђевић,
„То је било анахроно и антипарламентарно до те мере, да је краљ Александар Карађорђевић,
иако није био претерани демократа, то одбио”, истиче Ристић.
Љотић 1935. оснива и предводи Југословенски народни покрет „Збор” (Здружена борбена
Љотић 1935. оснива и предводи Југословенски народни покрет „Збор” (Здружена борбена
организација рада), кроз који ће отворено заговарати савезништво с нацистичком Немачком,
уз антисемитизам и веровање у наводни јеврејски план за владавину светом.
„Љотић је све време био антидемократа и антилибералан, уџбенички пример клерофашисте,
„Љотић је све време био антидемократа и антилибералан, уџбенички пример клерофашисте,
отворени антисемита и ксенофоб, а залагао се за интегрално југословенство. Презирао је
индивидуализам. Сматрао је да је напредак могућ у етничкој, верској и идеолошкој заједници”,
наводи Ристић.
Димитрије Љотић
Истичући да су неке идеје, попут сталешке државе, сродније италијанском фашизму, историчар
Истичући да су неке идеје, попут сталешке државе, сродније италијанском фашизму, историчар
др Миле Бјелајац каже да је Љотић заговарао и отклон према капитализму и бољшевизму,
повратак селу, природи, и традиционалним вредностима, као и религиозност, која је варирала
од традиционалног хришћанства до православног мистицизма.
Хапсили ђакеу Крагујевцу 1941.
„Уз хапшење Јевреја, љотићевци су с Немцима 1941. у Крагујевцу учествовали и у хапшењу
„Уз хапшење Јевреја, љотићевци су с Немцима 1941. у Крагујевцу учествовали и у хапшењу
цивила и ђака који ће бити стрељани”, каже Дејан Ристић.„Када су међу цивилима које су
ухапсили Немци препознали неке од својих присталица, брзо су похапсили ромске дечаке –
чистаче ципела, понудивши их у замену. Немци су пристали, јер им је било битно само да
се квота попуни. О томе сведочи фотографија из Крагујевца, на којој ромски дечак пред
стрељање чисти ципеле немачком војнику”, каже Ристић.
Присталице је имао међу сељаштвом – чему је допринело и Љотићево подржавање сеоских
задруга – и деловима свештенства. Међу главним сарадницима био му је Николај Велимировић,
који ће му 1945. одржати и посмртни говор. Бјелајац подсећа и да је „Збор” био наследник
Југословенске акције, формиране као „пандан врло конзервативној и десничарској француској
акцији”.
„Оба покрета ће окончати судбину у сарадњи с Немцима под окупацијом”, каже он.
У Љотићевом случају, додаје он, та сарадња датира од 1937, када „Збор” запада за око Алфреду
„Оба покрета ће окончати судбину у сарадњи с Немцима под окупацијом”, каже он.
У Љотићевом случају, додаје он, та сарадња датира од 1937, када „Збор” запада за око Алфреду
Розенбергу, који је у нацистичком руководству био задужен за сарадњу са сличним покретима у
Европи. Иако политички маргиналан – на изборима 1935. и 1938. освојио је по један одсто гласова
– „Збор” је био познат по јавно испољаваном физичком насиљу.
„Од Португалије до Румуније тога доба, да не помињемо Немачку или Италију, одлика таквих
„Од Португалије до Румуније тога доба, да не помињемо Немачку или Италију, одлика таквих
покрета је било и формирање партијских дивизија, под фирмом обезбеђивања страначких
активности и простора. Али, то су често били батинашки одреди који су прогонили политичке
противнике, па и новинаре. Омладина ’Збора’ се на универзитетима сукобљавала са демократски
или левичарски оријентисаним студентима, при чему је било и фаталних случајева”, напомиње
Бјелајац.
После једног таквог сукоба 1940. године, влада ће забранити „Збор”, који ће се реактивирати
После једног таквог сукоба 1940. године, влада ће забранити „Збор”, који ће се реактивирати
већ идуће године, с почетком немачке окупације. Те исте 1941, Љотић покреће новине „Наша
борба”, предлаже Милана Недића, иначе свог рођака, за председника квислиншке владе и оснива
Српски добровољачки корпус. Под фактичком командом Немаца, СДК делује до краја рата, без
Љотићевог непосредног учешћа у дејствима.
„Љотић је био квислинг и колаборациониста првог реда, идеолошки лојалан сарадник, па и
„Љотић је био квислинг и колаборациониста првог реда, идеолошки лојалан сарадник, па и
верник тог ’новог поретка’ до последњег дана. И Недић никад није имао такав углед, статус и
поверење код Немаца”, наводи Бјелајац.
О томе сведоче наводи немачке команде у Србији из 1943. године о „уској сарадњи СДК с
О томе сведоче наводи немачке команде у Србији из 1943. године о „уској сарадњи СДК с
дивизијама Вермахта”, при чему се „Збор” описује као „националсоцијалистичка партија”. С делом
СДК, Љотић 1944. бежи у Словенију да би ујединио остатке поражених снага, али гине у
саобраћајној несрећи у априлу 1945. године код Ајдовшчине, после чега је сахрањен у Горици.
Због свега овога, Дејан Ристић сматра да је употреба појмова из тридесетих година прошлог века
Због свега овога, Дејан Ристић сматра да је употреба појмова из тридесетих година прошлог века
и Другог светског рата у савременом политичком контексту ругање жртвама нацизма и фашизма
уз злоупотребу појмова.
„Историју не треба злоупотребљавати, јер је та учитељица живота посебно строга према
„Историју не треба злоупотребљавати, јер је та учитељица живота посебно строга према
понављачима”, закључује Ристић.
Komentari:
vukпре 3 месеца
trebalo bi imati na umu da smo predstavu o ljoticu dobili i usvojili, kako ko, uceci istoriju
trebalo bi imati na umu da smo predstavu o ljoticu dobili i usvojili, kako ko, uceci istoriju
pobednika u drugom svetskom ratu i gradjanskom ratu u jugoslaviji. Kakvo je stvarno stanje
stvari, saznacemo u sledecim godinama, kada ce se pokazati istine na koje je ljotic ukazivao.
Naravno, pravio je greske, jugoslovenstvo npr. ...
Владимирпре 7 месеци
"Међу главним сарадницима био му је Николај Велимировић, који ће му 1945. одржати
"Међу главним сарадницима био му је Николај Велимировић, који ће му 1945. одржати
и посмртни говор." Да је извршио опело над њим, јесте, али то се чини сваком ко је
крштен и припада Цркви. Није свети владика њему био никакав сарадник, зато што је
био затворен з немачком логору Дахау заједно са патријархом Гарвилом Дожићем.
Да му је био сарадник, свакако не би био ухапшен и претворен у логораша.
Шта све овде човек неће прочитати...
.
@Леон Давидович Није то био никакав ватрени говор, нити је свети владика величао
Љотића... То је био практично ламент над раскомаданом и подељеном, завађеном Србијом
... Не познајете дела, личност светог владике, а камоли његов сензибилитет, зато тако
и говорите - острашћено и помућеног разума. Узмите на пример, његово дело "
Српски народ као Теодул" и прочитајте. Изненадићете се колико не знате о свом народу.
Леон Давидовичпре 7 месеци
Није одржао само верски обред - опело већ је одржао и ватрени говор у којем је
Није одржао само верски обред - опело већ је одржао и ватрени говор у којем је
величао Љотића . Зар то није грех величати сарадника Хитлера?
Tasaпре 7 месеци
Umesto da mirno trpimo okupaciju i saucestvujemo u zlocinackom poduhvatu, pa bi
Umesto da mirno trpimo okupaciju i saucestvujemo u zlocinackom poduhvatu, pa bi
nas vec Nemci pomilovali, mazili i pazili, mi ubijamo okupacione vojnike. Lepo su nam
Nemci objasnili. ZA JEDNOG UBIJENOG NEMCA, STO SRBA. Ali, zlocesti partizani-komunisti
hoce vlast, dizu ustanak i eto ti srpske tragedije. Neotudjivo i legitimno pravo naroda da se
brani kad je napadnut ovde ne vazi. Mi ga sami sebi uskracujemo. Inace: uzimanje talaca
(civila) i streljanje zabranjeno je medjunarodnim ratnim pravom–to oficiri svih vojski uce na
svim vojnim akademijama! To je ucio i nemacki komnadant Kragujevca! Naglasavam da su
to streljanje izvrsile jedinice Werhrmachta (regularne vojske) a ne SS-a. Ali eto, izgleda da
smo mi jedini koji zlocine okupatora pravdaju borbom onih, koji su se protiv okupatora borili,
a njihove sluge proglasavaju se za neshvacene dobrotvore, pravdaju i slave. Sramno!
KRAGUJEVČANIN
пре 8 месеци
Koliko neistina u jednom tekstu. Ja sam Kragujevčanin pa da pojasnim. Mog oca kao i mnoge
Kragujevčane, uključujući i Miju Aleksića, Marisav je spasio tako što ih je izvukao iz Topovskih
šupa. Naime, streljanje 2500 civila, na žalost, bila je odmazda za 20ak pobijenih i ranjenih
Nemaca od strane partizana i TU ODMAZDU NIKO NIJE MOGAO DA SPREČI ILI DA UMANJI.
Nemci su pokupili oko 5000 ljudi, u slucaju ako jos neki Nemac nastrada, da izvedu jos 100
ljudi (ili puta 100) pred streljacki vod. A da bi sprečio da tragedija bude veća, Marisav je sa
svojim vojnicima samo sprečavao nesrećne Kragujevčane koji su krenuli da se obračunaju sa
Nemcima, zato što su njihovi najbliži išli na streljanje (vodili du ih i streljali isključivo Nemci)
ne znajući da svaki mrtav Nemac povlači još sto civila. Dakle, KG tragedija na žalost, nije se
mogla izbeći, ali mogla je biti daleko, daleko veća. Marisav je sprečio da bude daleko daleko
veća. Prenesite ovu istinu ovim nazovi istoričarima.
Nazovi istoričarпре 7 месеци
Ovo je tačno što ste napisali ako gledate srpske žrtve... Marisav je TRAMPIO Rome za Srbe,
Ovo je tačno što ste napisali ako gledate srpske žrtve... Marisav je TRAMPIO Rome za Srbe,
izvlačeći trgovce, bogatije ljude, njihovu decu... Ovo je istina koju, ako ste Kragujevčanin,
morate da znate. Poslednji čovek koji je preživeo streljanje preminuo je pre nepunu godinu
i jako ''dobro'' je govorio o Marisavu, ljotićevcima i njihovoj ulozi...
Čuveni Dragoljub Ljube Jovanović...