Post by Emperor AAdmin on Dec 27, 2007 17:05:43 GMT -5
Pravo na tisinu
U paklu buke
Profesor Stjuart Sim smatra da je buka jedan od najvaznijih cinilaca rata koji vode snage ekonomskog napretka protiv pojedinca. Zato je napisao knjigu za spas tisine - „Manifest tisine”
Oslusnimo tisinu, oslusnimo sebe: Gvido di Pjetro Trozini, zvani Beato Andjeliko (1395–1455) – Sveti Petar (freska)
Prolaze kola hitne pomoci, slede ih vatrogasci, a za njima idu nervozni vozaci koji nestrpljivo trube pesacima i drugima na putu. Kolona autobusa tutnji, a za njima motocikli... Na obliznjem uglu - pukla cev: busilica za beton gromoglasno resava stvar. Iz okolnih kafica bruji muzika - u svakom neka druga, ali dovoljno glasna da se sagovornici s mukom sporazumevaju. S neba dopire zvuk aviona koji prolecu. Svuda naokolo zvone mobilni telefoni, cesce nego sto nas sluh, ali i nasa dusa to mogu da podnesu. Televizor je ukljucen od jutra do trenutka kad idemo na spavanje... Ne mozete uci u lift, ni u javni toalet, a da vas ne doceka glasna muzika. Da ne govorimo o prefinjenom zujanju elektricnih uredjaja koje se trudimo da ne cujemo.
Nazalost, cujemo ih. ne bas svi, buduci da su mnogi vec pomalo gluvi. Zivot u buci postao je toliko mucan, da bekstvo od svakodnevnih preglasnih sumova pojedini resavaju jos glasnijim zvukovima. Ako ih vec neki zvuk uznemirava, neka to onda bude muzika koja im se svidja!
Bole usi - boli dusa
„Financial Times” objavio je vest da je americka vojska odnedavno snabdevena svojevrsnim zvucnim projektilima: ako bi ispalili taj projektil, zacuo bi se decji plac i vriska jacine 140 decibela, sto je kako pise u pomenutom listu, zaista nepodnosljiva buka. Da bismo imali u vidu o kakvoj buci je rec, treba znati da je jacina zvuka saobracajne guzve oko 70 decibela. osamdeset pet decibela ostecuju nas sluh, a ukoliko smo izlozeni zvuku jacem od 120 decibela oseticemo ostar bol u usima. Mozemo, dakle, samo da zamislimo sta se desava na 140 decibela.
Gluvoca na stranu, kakofonija zvukova koji nas stezu u sve cvrsci obruc lose utice na nase ukupno zdravlje: ljudi postaju razdrazljivi i istovremeno bezvoljni, pate od stresa, javljaju se prvi znaci srcanih oboljenja, visok krvni pritisak... Zastrasujuce zagadjenje bukom ne samo sto ce za kratko vreme unistiti ljudsko zdravlje, vec ce udaljiti coveka od njega samog. Naravno, ukoliko se nesto sto pre ne ucini da bi se spasla tisina.
U Velikoj Britaniji nedavno je objavljena knjiga koja je izazvala veliku paznju - rec je o delu „Manifest za tisinu” („Manifesto For Silence”) koju je napisao Stjuart Sim, profesor na Univerzitetu Sanderlend. On smatra da je buka jedan od najvaznijih cinilaca rata koji vode snage ekonomskog napretka protiv pojedinca. Svet poslovnih ljudi nemilosrdno koristi buku kao mocnu marketinsku strategiju. prema misljenju profesora Sima, vera, filozofija, umetnost, knjizevnost, muzika pokazuju kolika je vaznost tisine, odnosno odabranih zvukova kao sustinsko dobro nase civilizacije. Tisina je reka kojom plovi ljudska misao. ako nastavimo da se drzimo politike buke, ta reka uskoro ce da presusi. prestacemo da razmisljamo, zaboravicemo na sebe i paticemo ako ne stvorimo bar malo mesta za tisinu.
Blagotvornost cutanja i tisine
neprekidna buka kojoj smo sve vise izlozeni postepeno unistava sposobnosti kojima je covek inace obdaren: da razmislja, da se izrazava, naposletku - i da postoji. Cogito, ergo sum - kaze poznata izreka. Ma kakvo razmisljanje! Ko moze da razmislja u toj zastrasujucoj buci? Ona nas opija i od nas pravi obicne upijace glasnih zvukova koje vise nismo u stanju da razaberemo niti razlikujemo. Zato je profesor Sim i napisao „Manifest za tisinu”, neku vrstu upozorenja i poziva da se utisamo i odbranimo blagost i blagotvornost cutanja i tisine.
Poznato je da su cutanje i tisina za sve religije jedan oblik ciste svesti. Pitagorejci su postovali zakon cutanja, za gnostike je tisina bila duhovni izvor, jevrejski bog obraca se tamo gde vlada tisina, za hriscane je cutanje znak najdubljeg, posvecenog razmisljanja, a i Kuran priziva sukut odnosno cutanje, dok je u hinduizmu cutanje svojevrsna duhovna vestina. americki filozof Suzan Zontag smatra da je tisina oblik razgovora, a kompozitor Dzon Kejdz je tvrdio da nema tisine koja nije ispunjena zvukom.
Zato, ucinimo dobro delo za svoju okolinu, za svet u kome zivimo. bar na jedan dan lisimo se televizijskog programa. Iskljucimo mobilni telefon kada je to moguce. Pokusajmo da ocistimo zvucni prostor oko nas kako bi nas um mogao da progleda i da poveze nas zivot sa nama samima. Tisina, to je nase pravo.
M. Ognjanovic
link
U paklu buke
Profesor Stjuart Sim smatra da je buka jedan od najvaznijih cinilaca rata koji vode snage ekonomskog napretka protiv pojedinca. Zato je napisao knjigu za spas tisine - „Manifest tisine”
Oslusnimo tisinu, oslusnimo sebe: Gvido di Pjetro Trozini, zvani Beato Andjeliko (1395–1455) – Sveti Petar (freska)
Prolaze kola hitne pomoci, slede ih vatrogasci, a za njima idu nervozni vozaci koji nestrpljivo trube pesacima i drugima na putu. Kolona autobusa tutnji, a za njima motocikli... Na obliznjem uglu - pukla cev: busilica za beton gromoglasno resava stvar. Iz okolnih kafica bruji muzika - u svakom neka druga, ali dovoljno glasna da se sagovornici s mukom sporazumevaju. S neba dopire zvuk aviona koji prolecu. Svuda naokolo zvone mobilni telefoni, cesce nego sto nas sluh, ali i nasa dusa to mogu da podnesu. Televizor je ukljucen od jutra do trenutka kad idemo na spavanje... Ne mozete uci u lift, ni u javni toalet, a da vas ne doceka glasna muzika. Da ne govorimo o prefinjenom zujanju elektricnih uredjaja koje se trudimo da ne cujemo.
Nazalost, cujemo ih. ne bas svi, buduci da su mnogi vec pomalo gluvi. Zivot u buci postao je toliko mucan, da bekstvo od svakodnevnih preglasnih sumova pojedini resavaju jos glasnijim zvukovima. Ako ih vec neki zvuk uznemirava, neka to onda bude muzika koja im se svidja!
Bole usi - boli dusa
„Financial Times” objavio je vest da je americka vojska odnedavno snabdevena svojevrsnim zvucnim projektilima: ako bi ispalili taj projektil, zacuo bi se decji plac i vriska jacine 140 decibela, sto je kako pise u pomenutom listu, zaista nepodnosljiva buka. Da bismo imali u vidu o kakvoj buci je rec, treba znati da je jacina zvuka saobracajne guzve oko 70 decibela. osamdeset pet decibela ostecuju nas sluh, a ukoliko smo izlozeni zvuku jacem od 120 decibela oseticemo ostar bol u usima. Mozemo, dakle, samo da zamislimo sta se desava na 140 decibela.
Gluvoca na stranu, kakofonija zvukova koji nas stezu u sve cvrsci obruc lose utice na nase ukupno zdravlje: ljudi postaju razdrazljivi i istovremeno bezvoljni, pate od stresa, javljaju se prvi znaci srcanih oboljenja, visok krvni pritisak... Zastrasujuce zagadjenje bukom ne samo sto ce za kratko vreme unistiti ljudsko zdravlje, vec ce udaljiti coveka od njega samog. Naravno, ukoliko se nesto sto pre ne ucini da bi se spasla tisina.
Buka u brojkama
45 decibela iznosi jacina zvuka koji nam ne dozvoljava da zaspimo. Na primer, to je kao da peremo zube elektricnom cetkicom.
65 decibela jacina je zvuka koji tokom dana ne bismo trpeli duze od nekoliko minuta, da na to nismo prisiljeni. Rec je o zvuku koji je slican buci sto stvara fen za kosu.
80 decibela jacina je zvonjave telefona. Ako smo izlozeni duze takvom zvuku, nase zdravlje je u opasnosti.
85 decibela jacina je zvuka busilice. To je zvuk koji bez sumnje ostecuje sluh, ali oni koji svakodnevno slusaju muziku preko raznih audio-plejera ne vode racuna o tome.
20 odsto gradjana Evrope izlozeno je neprekidnoj buci koja je jaca od 65 decibela.
500-1000 evra potrebno je da bi se podigao branik za buku dug samo jedan metar.
250.000.000 ljudi izgubilo je sluh i leci se zato sto su bili izlozeni buci.
U Velikoj Britaniji nedavno je objavljena knjiga koja je izazvala veliku paznju - rec je o delu „Manifest za tisinu” („Manifesto For Silence”) koju je napisao Stjuart Sim, profesor na Univerzitetu Sanderlend. On smatra da je buka jedan od najvaznijih cinilaca rata koji vode snage ekonomskog napretka protiv pojedinca. Svet poslovnih ljudi nemilosrdno koristi buku kao mocnu marketinsku strategiju. prema misljenju profesora Sima, vera, filozofija, umetnost, knjizevnost, muzika pokazuju kolika je vaznost tisine, odnosno odabranih zvukova kao sustinsko dobro nase civilizacije. Tisina je reka kojom plovi ljudska misao. ako nastavimo da se drzimo politike buke, ta reka uskoro ce da presusi. prestacemo da razmisljamo, zaboravicemo na sebe i paticemo ako ne stvorimo bar malo mesta za tisinu.
Blagotvornost cutanja i tisine
neprekidna buka kojoj smo sve vise izlozeni postepeno unistava sposobnosti kojima je covek inace obdaren: da razmislja, da se izrazava, naposletku - i da postoji. Cogito, ergo sum - kaze poznata izreka. Ma kakvo razmisljanje! Ko moze da razmislja u toj zastrasujucoj buci? Ona nas opija i od nas pravi obicne upijace glasnih zvukova koje vise nismo u stanju da razaberemo niti razlikujemo. Zato je profesor Sim i napisao „Manifest za tisinu”, neku vrstu upozorenja i poziva da se utisamo i odbranimo blagost i blagotvornost cutanja i tisine.
Poznato je da su cutanje i tisina za sve religije jedan oblik ciste svesti. Pitagorejci su postovali zakon cutanja, za gnostike je tisina bila duhovni izvor, jevrejski bog obraca se tamo gde vlada tisina, za hriscane je cutanje znak najdubljeg, posvecenog razmisljanja, a i Kuran priziva sukut odnosno cutanje, dok je u hinduizmu cutanje svojevrsna duhovna vestina. americki filozof Suzan Zontag smatra da je tisina oblik razgovora, a kompozitor Dzon Kejdz je tvrdio da nema tisine koja nije ispunjena zvukom.
Zato, ucinimo dobro delo za svoju okolinu, za svet u kome zivimo. bar na jedan dan lisimo se televizijskog programa. Iskljucimo mobilni telefon kada je to moguce. Pokusajmo da ocistimo zvucni prostor oko nas kako bi nas um mogao da progleda i da poveze nas zivot sa nama samima. Tisina, to je nase pravo.
M. Ognjanovic
link
