Post by Bozur on Mar 10, 2013 1:22:09 GMT -5
Храм у славу вучедолским јунацима
На некадашњем попријешту чувене битке, натопљеном крвљу Црногораца и Херцеговаца, ниче православна богомоља. Градњом овог храма испуњава се завjет краља Николе.
На вучедолској ледини која је прије 137 љета натопљена крвљу Црногораца, Херцеговаца и турских освајача, у славу свијетлих жртава за ослобођење Херцеговине и проширење Црне Горе почела је да ниче православна црква. Тек "искочио" из темеља, овај храм посвећен светом свештеномученику Антиногену, а када буде потпуно завршен, плениће љепотом цијелим крајем.
Иако још није "засио" у звонику, са Вучјега дола се ка истоку и западу увелико шири звук звона, дар приложника Бранислава и његовог сина Миљана Баћовића, Весељка Мирковића, Неђељка Комненића и Црквене општине Прељина.
"Због боја који се збио на овом мјесту, Вучји До је ушао у историју, у наше памћење, у поезију, а најбољи начин да се он прослави и они који су за крст часни и слободу златну живот свој положили је овај који смо изабрали да овде подигнемо свети храм, дивну и красну задужбину, нашу светињу коју ћемо оставити у завјештање нашем потомству да зна којем народу, којој вјери и којој култури припада", каже епископ -будимљанско-никшићки Јоаникије.
" Заслужују вучедолски јунаци, Црногорци и Херцеговци због њихове жртве и спремности да главе своје положе за своју вјеру и за одбрану свог отачаства, да се подигне храм за покој њихових душа. Али, имамо још један разлог. Тог дана су Црногорци и Херцеговци, Срби православне вере ође били једне мисли, једног осјећања, једне спремности да се боре и да се ослободе. Имали су велико поуздање у Бога и Светог Василија да ће им помоћи, а побожни краљ Никола, по предању, те ноћи уочи битке није спавао, него се молио Богу. Млади, свијетли књаз Црне Горе, у кога је цијело српство тада полагало наду, када је видио да му је Бог дао побједу, славио је говорећи - Слава ти Боже и Свети Василије Острошки". Видимо, дакле, указује преосвећени владика, каква је вјера, каква храброст, каква слога била код њих, па се надамо да је нешто од тога остало и у нама: - Да бисмо то што је племенито, свето и узвишено ојачали, треба сви заједно да се уградимо у ову светињу, да нас Бог благослови.
"И, ево, хвала Богу, кренуло је лијепо, сложно, без подјела, без ината, широког срца према свима" - каже владика, наводећи да се градњом овог храма испуњава завјет краља Николе.
"Тадашњи књаз, предводећи Црногорце и Херцеговце, прославио се на Вучјем долу, па је његова главна ратна заслуга побједа у Вучедолској бици. Ступајући у Бањане, он се завештао Богу да ће на овом мјесту подићи цркву Светог Саве, па је овај храм уједно и храм Светог Саве. Црногорском и херцеговачком војском на вучедолској бици (28. јула) 1876. године командовао је књаз Никола, уз помоћ сердара Јола Пилетића и Баја Бошковића, војвода Петра Вукотића и Пека Павловића. Хроничари су забељежили да је у овој бици погинуло и рањено 4.000 Турака, а међу погинулима су поред Селим-паше била и три миралаја (пуковника), три потпуковника и 168 нижих официра. Заплењено је око три хиљаде пушака, 21 застава. Погинулих Црногораца и Херцеговаца је било 70 и 118 рањених...Добили судски спорУправни суд Црне Горе два пута је поништавао решење које је "кочило" извођење радова на цркви, јер је светиња, наводно, подизана без дозволе. Храм је ипак остао на темељима, дозвола од надлежних је одобрена и уз помоћ донатора, приложника, Вучедолци и потомци јунака ове славне битке радују се наставку радова на богомољи.