Post by Bozur on Mar 23, 2016 1:40:39 GMT -5
Ђинђићев интервју: Бомбардујте Србију!
March 12, 2015 by radikaliinfo 38 Comments
Српска радикална странка представља јавности црно на бело материјал из “New York Times”-a у коме заједничком изјавом Зоран Ђинђић и Мило Ђукановић позивају НАТО да настави бомбардовање наше земље све док Милошевић не падне са власти, како је Ђинђић недвосмислено поручио америчкој јавности ако се мир потпише пре него што Милошевић падне са власти онда ће то представљати наставак трагедије. Ово је случај интервјуа у коме ништа није двосмислено или изгубљено у преводу, и приказује праву аутошовинистичку природу Зорана Ђинђића.
“Уколико се рат заврши са потписом мировног споразума, а истовремено на власти остане исто вођство, са Слободаном Милошевићем на челу, трагедија и насиље ће се наставити.” – рекао је Ђинђић за “New York Times”.
Текст преносимо у целости (у случају да вас занима оригинални текст на енглеском језику објављен у “New York Times”-у, можете га прочитати кликом ОВДЕ):
др Зоран Ђинђић
“Упркос тренутном сукобу, остајемо посвећени интеграцији Југославије у Европу, и на крају у Европску унију. Пут у Европу је једини пут који ће помоћи нашој земљи да реши своје велике проблеме и изгради трајни мир и стабилност у целом региону. Тешко је замислити да се било каква економска или политичка обнова може десити у Југославији без недвосмислене и дугорочне међународне подршке.
“Упркос тренутном сукобу, остајемо посвећени интеграцији Југославије у Европу, и на крају у Европску унију. Пут у Европу је једини пут који ће помоћи нашој земљи да реши своје велике проблеме и изгради трајни мир и стабилност у целом региону. Тешко је замислити да се било каква економска или политичка обнова може десити у Југославији без недвосмислене и дугорочне међународне подршке.
Само демократска и стабилна Југославија може осигурати стабилност на Балкану. Желимо да нагласимо да су демократске политичке снаге у Југославији посвећени том циљу. Непосредна брига је завршавање рата, обезбеђивање повратка избеглица и спровођење политичког решења које ће укључити да се на Косову распореде међународне трупе.
Међутим да би се успоставио трајни мир, спољни свет мора да учини више од самог решавања косовске кризе. Војна интервенција на Косову је довела до нових проблема, није важно да ли је то било урађено планирано или не. Уз интервенцију, Запад је преузео део одговорности за проналажење решења за ове проблеме.
Истовремено, биће потребни интензивни напори Југословена да поврате поверење спољашњег света и опораве морални статус који је изгубљен због Косова.
Чак и пре краја рата, међународна заједница треба да јасно и недвосмислено заузме став да демократска и економска обнова у Југославији представља званични и обавезујући став. Таква изјава би дала наду грађанима наше земље и подстакла трансформацију на политичкој сцени.
Политички циклус који је у последњих 10 година одвео нашу земљу у ову трагедију мора бити прекинут. Уколико се рат заврши са потписом мировног споразума, а истовремено на власти остане исто вођство, са Слободаном Милошевићем на челу, трагедија и насиље ће се наставити.
Стабилност Југославије је од кључног значаја због њене величине и географског положаја на Балкану и њене улоге које је одлучујућа по стабилности или нестабилности суседне Босне и Херцеговине, Македоније и Албаније. До данас, међутим, међународна стратегија на Југославију своди управљање кризама, док игнорише корене те кризе.
Демократија се може успоставити у нашој земљи само са комплетном политичком транзицијом у Србији и остатку Југославије. То зависи од слободних и фер избора, јачања демократске опозиције Србије, блиске сарадње са демократском Владом Црне Горе, и потпуне изолације од недемократских снага, као и успостављањем спољашњег тела које треба да помогне и прати политичку промену.
Угледни европски политичари са претходним искуством на Балкану, попут бившег премијера Шпаније Фелипе Гонзалеса, бившег канцелара Аустрије Франц Враницки и Ханса Кошника, искусног немачког социјалдемократе, могла би радити у таквој комисији под покровитељством организације за европску безбедност и сарадњу.
Убрзана економска обнова на Балкану ће бити могућа само са неком варијантом Маршаловог плана. Обећање помоћи из иностранства помогло би циљу успостављања демократије у Југославији имало би утицај на дуготрајни нагомилани бес. Демократској опозицији ће бити тешко да функционише после НАТО кампање, јер ће нас људи вероватно видети као део те Европе – део тог Запада – која нас бомбардује, уништава нам мостове, путеве и фабрике и убија цивиле. Доћиће до протеста људи у Србији и у Црној Гори.
Међутим, има наде за демократске снаге. Политика господина Милошевића се суочава са уништењем, што би се створило трачак наде за изградњу нечег новог на тим рушевинама. Уколико ишта добро може да се издвоји од зла које је сада међу нама, то је шанса – уз помоћ међународне заједнице – за нови почетак за Југославију.”
Извор: New York Times
LINK
After The War In Serbia Is Over
By Milo Djukanovic and Zoran Djindjic
Published: May 8, 1999
Despite the current conflict, we remain committed to Yugoslavia's integration into Europe, and eventually into the European Union. The road to Europe is the only route that will help our country solve its considerable problems and build a lasting peace and stability throughout the region. It is difficult to imagine that any economic or political renewal can occur in Yugoslavia without unambiguous and long-term international support.
Only a democratic and stable Yugoslavia can secure stability in the Balkans. We want to underscore that the democratic political forces in Yugoslavia are committed to that goal. The immediate concerns are ending the war, securing the return of the refugees and implementing a political settlement in Kosovo that will include the deployment of an international force.
But to establish a lasting peace, the outside world needs to do more than solve the Kosovo crisis. Military intervention in Kosovo has led to new problems, whether or not that was intended. With intervention, the West assumed part of the responsibility for finding solutions to these problems.
At the same time, intense efforts will also be necessary on the part of Yugoslavs to win the trust of the outside world and recover the moral standing lost because of Kosovo.
Even before the end of the war, the international community should state clearly and unequivocally that democratic and economic reconstruction in Yugoslavia represents its official and binding position. Such a statement would give hope to the citizens of our country and encourage the transformation of the political landscape.
The cycle of politics that over the past 10 years or more has led our country to this tragedy must be broken. If the war ends with a signature on a peace agreement and the same leadership in power, with Slobodan Milosevic at the helm, the tragedy and violence will continue.
Yugoslavia's stability is crucial because of its size and geographical position in the Balkans and its role in determining the stability or instability of neighboring Bosnia-Herzegovina, Macedonia and Albania. To date, however, international strategy on Yugoslavia has boiled down to crisis management, while ignoring the roots of crisis.
Democracy can be established in our country only with a complete political transition in Serbia and the rest of Yugoslavia. This depends on free and fair elections, the strengthening of Serbia's democratic opposition, close cooperation with the democratic Government of Montenegro, the complete isolation of undemocratic forces and the establishment of an outside body to help monitor the political change.
Respected European politicians with previous experience in the Balkans, like former Prime Minister Felipe Gonzalez of Spain, former Chancellor Franz Vranitzky of Austria and Hans Koschnick, a veteran German Social Democrat, could work in such a commission under the auspices of the Organization for Security and Cooperation in Europe.
Accelerated economic reconstruction in the Balkans will be possible only with some variant of the Marshall Plan. The promise of outside aid would help the cause of democracy in Yugoslavia by tempering lingering anger. It will be difficult for the democratic opposition to function after this NATO campaign because people are likely to see us as part of that Europe -- part of that West -- that bombed us, destroyed bridges, roads and factories, and killed civilians. People will protest in both Serbia and Montenegro.
But there is hope for the democratic forces. Mr. Milosevic's policies are facing destruction, which would create the glimmer of a chance to build something new on those ruins. If anything good can be extracted from the evil that is now among us, it is the chance -- with international help -- for a new beginning for Yugoslavia.
Milo Djukanovic is the President of Montenegro. Zoran Djindjic is head of the Democratic Party in Serbia.
www.nytimes.com/1999/05/08/opinion/after-the-war-in-serbia-is-over.html