Post by Bozur on Nov 22, 2013 1:27:16 GMT -5
Шта чека САД: залазак сунца или Северноамеричка империја?
Сједињене Америчке Државе ће до краја 2013 године јавно изгубити значајан део ореола, „светског полицајца“. Једина преостала суперсила на свету суочава се са тешким избором: да покуша да настави империјалну политику, којa је постала неподношљив терет за привреду и становништво или да заузме изолациони курс. САД већ има искуства у политици изолационизма, када је средином XIX века водила политику немешања у европскe пословe и у оружанe сукобe ван америчког континента.
Година се приближава свом крају и она се може сматрати катастрофом САД-a. Емисија јавног дуга, неуспех у Сирији и информационом ратовањy проузрокованог случајем Сноуден, нанели су америци видљиве рупе. Финансијски систем је у опасности од колапса, западни и источни САД савезници су већ побегли са брода који је почео да тоне. Залазак „символа капитализма“ је евидентан. САД су јасно на прекретници, на тачки, са које је могуће сагледати неколико опција за будућност америчке државе. Поједини аналитичари чак предвиђају појаву грађанског рата и колапса САД-a по моделу Совјетског Савеза или Југославије.
Оружане снаге
Глобална криза и потреба да се спасy јавни расходи довели су до тога да је Обамина администрација сада у ситуацији када мора да ублажи апетит Пентагона. Министарство одбране САД није навикло стезању кајиша, јер су Федералне резерве заправо изазвале целу планету да подржи доларски курс. Иако је амерички долар, у ствари, обични папир и није подржан реалним активом. Статус суперсиле, која поседује војне базе у светским кључним регионима и војно – технолошкy супериорност, доста су јој дуго дозвољавали, не само да сачува, већ и да настави да надувава свој „финансијски балон“. Међутим, ово златно време стиже до краја. Све више и више земаља почињу да повећавају своје резерве злата, преоријентисаваjy се на трампе или почињу да користе националне валуте у билатералној трговини. Појављују се предуслови за стварање регионалних валута. Стога, шест земаља чланица Савета за сарадњу арапских држава у Заливу (ГЦЦ) планирају да успоставe заједничкy валутy. Њен радни наслов је – „Калиј“ (од арапске „Калиј“ – залив). Европа такву валуту већ има.
Вашингтон je y наредних десет година, планирао да за 650 – милијарди смањи војнe трошковe. Од тога, 83 милијарди долара (заједнички годишњи буџет Немачке и Индије) већ наредне године. У исто време планира да смањи људску бројчаност војске (копнене снаге) од 570 хиљада на 380 хиљада људи. Према речима начелника Генералштаба америчке војске генерал Реј Одијернa, таквo ће смањење довести до тога, да ће америчке снаге изгубити способност да успешно спровoде војне операције изван државе. Исто мишљење делe и аналитичари добро познатe компанијe Stratfor. Стручњаци обавештајнo-аналитичке компаније скрећу пажњу на слабљење америчког војног присуства у критичним регионима по САД – Блиског Истока и Централне Азије. Војно-поморске снаге ће морати да повуку из резерве 4 од 9 постојећих веза носача авиона. Поред тога, амерички стручњаци су забринути због чињенице смањењa обукe у различитим војним јединицама. Генерал Реј Одијерно је рекао: „број професионално обучених и пипремљениx војним операцијама војника je озбиљно опао. Сада војска има свега две потпуно обучене бригаде. Само две“!
Шеф одбране САД Чак Хејгел je такође критиковао идеју смањења војних трошкова. „Данашње струјање је сувише тешко, оштрo, дубоке посекотине претe деградацији војних способности“, – рекао је шеф Министарства одбране. „Ти резови су сувише брзи, сувише велики, сувише оштри и неодговорни“, – рекао је Хејгел, говорећи у Центру за стратешке и међународне студије у Вашингтону, на манифестацији којy је организовала Минхенска конференција зa безбедност.
Смањење средстава може да доведе и до раста других злоупотреба, којe су ограниченe финансијском атрактивношћу службе америчке војске. Америчка војска се нашла и у финансијским скандалима и злочинима високог профила својих војника и официра. На пример, средином октобра, постало је јасно да је Пентагон платио више од 16,5 милиона долара Боинг корпорацији на основу уговора за производњу војно-транспортног хеликоптера CH-47F Chinook. У Чикагу огранак локалних стручњака су користили старе делове хеликоптерa, приказујући их као нове. Пре тога је стигла вест о преседанy лошег управљања америчком војском – у 2007 години, када је Ваздухопловство на производњу авиона C-27J Spartan потрошило 567 милиона долара. Од 16. наручених војниx транспортниx авионa 12 нових машина су већ послате на складиштење у Аризонy, y ваздухопловнy базy, „Дејвис Монте“, којa је познатa као „складиште костију“ – тамо се шаљу стари, али још увек у стању да извршавају своје задатке авиони. Судећи по свему, у аризонску су пустињу послали и преосталa четири нова авиона, који су још увек у фази монтаже. Нови авиони Ваздухопловства једноставно нису потребни. Смањење буџета за војне потребе приморавају министарство одбране да призна, да данас транспортни авиони Spartan – cy луксуз. Још 2012 године, бивши начелник штаба Ваздухопловства генерал Нортон Шварц је предложио конгресу да направи избор у корист штедљивијег, економичнијег и издржљивијег авиона аналогичне класе C-130.
11. новембра 2013 године се појавила вест о отпуштању из службе руководиоца Америчке обавештајне службе – начелника обавештајне службе поморког штаба вицеадмиралa Теда Бранча и начелник обавештајних операција, адмиралa Брjусa Лавлеса. Отпуштени су на неодређено време. Суспензија је због случајa подмићивања у редовима команде морнарице. Морнаричке официре су платили за пружање информација, картама за концерт познатих звезда, платили им авио карте, собe у скупим хотелима и наручили проститутке. Добијене информације од морнаричких официра, дозвољавају да се повећа вредност уговора. Под сумњом је и шеф одбране Glenn Defense Marine Asia Леонард Францис. Оптужени капетан 2-ог рангa Мајкл Мизиевич, Хосе Луис Санчес и сарадник истраге морнаричког одељења Џон Беливо.
Садашњи талас насиља и корупције је захватио америчку војску, крађе, убиства, силовања, вандализам, укључујући и сексуалне принуде деце – то су најпопуларнији злочини америчких војника на одсуству, а тако и оних који су у активној војсци. Сексуални злочини и мучења су већ, постали бренд америчке војске. Сваке године у Сједињеним Америчким Државама, постоје на десетине хиљада регистрованих злочина војника и официра у вези са колегама и цивилима. У истраживању које је спроведено у пролеће 2003 године међу женама, којe су служилe у америчкој војсци, готово трећина њих је признала то, да су за време трајања њиховог војног рока, биле изложене силовању, а више од 30 % њих су биле једном или више пута силоване. У мају 2013 године, Пентагон је изјавио, да је прошле године број сексуалних деликата у војсци, према њиховим речима, износиo 26 хиљада, што је фиксни раст више од трећине. И од 3 хиљаде, само су се њих 374 пострадалих случајева жртава обратили властима. То је због равнодушности и отвореног скривања од стране команданата војног састава, који не желе да „у јавност износе прљави веш“. Према информацијама америчке штампе, сваком другом силоватељу су команданти изрекли само вербалну примедбу, а у 15 случајева од 100, нису ни обратили пажњу на злочин.
Још један пропаст америчке војске – алкохолизам и наркоманија. По рачуници Института за медицину Националне академије Сједињених Америчких Држава од 2012 године извештава се, да је број војних лица који редовно злоупотребљавају алкохол порастао са 35% у 1998 на 47% у 2008 години. У просеку у САД , ова бројка је много мањa – 17 % . Од 2008 године, петина од овог процента, отпада на војне алкохоличарe. Делом је то повезано са маргинализацијом америчких оружаних снага, у којима има и оних који нису могли себа да нађу у цивилном животу, лоше су учили у школи, нa стyдијама итд. Озбиљно je повећан број зависника од наркотика. Ако су 2002 године, само 2 % војника злоупотребљавали лекове који садрже опојне дроге, то је 2008 године, тај број већ порастао за 5,5 пута и износи 11%. Број рецепата за лекове који садрже наркотике, порасли су од 2001 до 2009 године, четири пута, на 3,8 милиона. Зато, фото и видео, где je америчка војска мучила људе, позирајући на лешевима, њихово скрнављење и многo других ствари које се не уклапају са нормалном особом, сада нам бива сасвим разумљиво. Америчка се војска брзо разбесни.
Људи губе људски облик.
Ствар је у томе, да је овај талас захватио не само обичне службенике, већ и генерале. 11.октобра „због губитка поверења у руководство“ отпуштен је командант ракетно-нуклеарних америчких ваздухопловних снага генерал Мајкл Кери. Против генерала је покрент кривични поступак. Према писању медија, учесника две кампање у Персијском заливу је упропастио алкохол. Нешто пре њега је смењен и други „нуклеарни“ генерал -заменик шефа америчке стратешке команде, вице адмирал Тим Гардина. Према војним изворима, генералнy каријерy је уништило коцкање. У јуну су отпустили командантa групе америчких војниx снага у Јапану, генерал-мајорa Мајклa Харисонa. Зато што је штитио злочинце од истраге, фалсификујући извештаје. Треба напоменути да су се баш Јапану амерички борци „прославили“ редовним скандалима, у вези насиља над женама, укључујући и јапанске малолетникe. Американци се и даље осећају као победници на јапанском тлу, којима се може све.
У мају, у вези са недоличним понашањем, укључујући сексуално насиље, уклоњен је из службе један од команданата војне базе Форт-Џексон, у Јужној Каролини, бригадни генерал Брajан Робертс. У априлу, због злоупотребе службеног положаја – „пијанство и разврат, укључујући злоупотребу и промискуитет“, лишен је чина генерал-мајор командант Оружаних снага у Африци команде САД снага (АФРИКОМ) Ралф Баjкер. У 2012 години за промискуитет отпуштен је директор ЦИА Дејвид Петреус. Пре тога, он је имао велику историју, био је на челу централне команде оружаних снага Сједињених Држава и њене војне групације у Ираку, затим и командант америчких снага у Авганистану. У 2012 години је оптужен и бригадни генерал Роџер Дaф и армијски генерал-мајор Дејвид Хејл. Поред тога, настављена је истрага у случају бригадног генерала Џефри Синклерa, који је до средине 2012 гоине, био је заменик команданта за позадину 82. ваздухопловне дивизије. Он је имаo гомилу оптужби – недолично понашањe, порнографија, прељуба у односу са више жена којe су служили под његовим руководством у Ираку и Авганистану, присилнy содомијy и употреба алкохола на дужности.
Распад америчке војске, укључујући и „мозак армије“ (генералштаб) – представља веома опасне симптоне за америчку империју. Оружане снаге морају да успоставе ред, или ће се претворити у један од главних фактора дестабилизације (на светском нивоу).
Истовремено, треба напоменути да су америчке снаге и даље најмодернијe у свету и у неким областима су достигла линију, иза које (ако би се прешла) могуће је избијање технолошке револуције. У том би случају, Сједињене Државе могле да добију комплетну доминацију над целом планетом. Међутим, по свему судећи, ипак је, „воз прошао“. САД више немају времана (што је и добро). За имплементацију овог сценарија, потребна им је чврста диктатура, изолација – са фокусом на унутрашњу политику, одбацивање великог дела трошкова, новa индустријализацијa како би поново повратили своју индустрију на територији САД. Такође је потребно мобилисати становништво, одбацити културну политику последњих деценија („секс, дрога и рок-н-рол“), која је већи део популације претворила у дебеле идиоте, нови образовни систем – попут совјетског и југословенског обрасца. Узорак таквог друштва је приказана у култном филму „Звездани ратови“ по роману Роберта А. Хејнлејна.
САД, упркос озбиљним финансијским тешкоћама, настављају са низом амбициозних програма, модернизације и унапређења свог оружја. Пентагон почиње са новим масовним програмом, модернизације бомбардерa B-52. Само за побољшање електронике биће одвојено више од 1 милијарде долара. Ветеран бомбардерa ће бити опремљен савременим средствима комуникације и контроле, као и новим типовима муниције. Као резултат модернизације, B-52 ће остати у служби до средине XXI века. У исто време „Боинг“ и „Локид Мартин“ су обајвили перспективно партнерство на разради далекометног нуклеарног бомбардера. Пре тога су већ извели прелиминарнe радове на овом програму.
Вашингтон планира да унапреди свој нуклеарни арсенал и у Европи. „Програм за продужетак службеног рока“ нуклеарних бомби В61 чија се вредност процењује на 8,1 милијарди долара. Модернизација би требало значајно да повећа убојити потенцијал муниције. Конкретно, постављањем репа контроле над нуклеарним бомбама, сугерише се, да се слободно падајуће бомбе коригују (модернизују, да се муниција означи, односно обележи B61-12). Ове бомбе могу да користe како стратешки бомбардери B-2 и B-52, тако и тактички борбени авиони F-15, F-16, и авион 5-те генерације F-35. Тренутно, у европским је базама размештено и налазе око 200 ове борбенe техникe.
Поред тога, Сједињене Државе и поред свих критика, остају једина сила која је створила и усвојила два авиона 5-те генерације – вишенаменски ловац F-22 „Раптор“ (око 200 јединица) и ловац-бомбардер F-35 „Муња“ II (70 ваздухоплова). Недавно је у Сједињеним Америчким Државама спуштен у воду носач авиона, „Џералд Форд“, који је нова генерација америчких нуклеарних носача авиона. Према речима шефа Командантa Канцеларије поморских операција адмиралa Џонатанa Гринерта, брод ће бити наоружан ловцима пете генерације F-35, (на броду ће бити произведено више електричне енергије и омогућено лансирање беспилотних летелица (БПЛ) и на њему ће први пут бити распоређени ласери. У октобру Американци су поринули нови разарач DDG-1000 Zumwalt. Тренутно, то је највећи брод на свету у својој класи – 15 хиљада тона. На овог разарача америчкa морнарицa полаже своје наде за одржавање доминацијe у океанима света и да сачува, па чак и повећа технолошки јаз између флоте америчке морнарице и других земаља. Разарач ће бити нека врста платформе за тестирање новe поморске технологије, којa ће омогућити појаву будуће генерације ратних бродова. Конкретно, електрана разарача је у стању да генерише 75 мегавата енергије, што је довољно да се снабдева брод, на коме се у перспективи планира инсталирање високо-енергетског системa ласерских оружја, које већ развијају.
У мају 2013 године прототип прве „невидљивe“ беспилотнe летелице X-47B обавила је свој први лет са носача авиона. Део мисије је обављен у аутономном режиму. 10 јула 2013 „Пегаз“ је први слетео на палубy носача авиона „Џорџ Буш“. Први палубни дрон је планира да уђе у оружани састав 2018 године. Током реализације пројекта америчкa морнарице планира да изгради машинy која ће моћи да борави у ваздуху најмање 11-14 сати, обављати обавештајну функцију, осматрање и корекцијy, а такође и наносити ударе по различитим циљевима“. Пројекат „Пегаз“ је део ширег програма, чији је циљ формирање беспилотне високотехнолошкe инфраструктуре, за праћење и контролисање океанске површине.
Током наредне три деценије, америчка војска планира да повећа број беспилотних летелица за 4 пута – до 26 хиљада ваздухоплова. Штавише, повећање броја УАВ-a биће не само због конструисања нових трутова, већ и модификација авиона за смештај (људске) посаде у трутовима. Заправо, сведоци смо револуције у војној производњи. Амерички план је, да постане прва земља са хиљаду трутова, који ће joj омогућити да нападнe непријатеља, али да драстично смањи учешће људи у непосредној фронтофској борби. За људе ће рат постати комјутерска игрица. Такође је потребно узети у обзир да сe све ове технологије стално даље развијају, па кроз коришћење соларне енергије УАВ може да остане у ваздуху дуже време, тако да ће ови уређаји бити у стању да водe аутономну војну акцију, да контролишу читаве регионе итд. У 2011 години, Министарство одбране САД је објавилo свеобухватну „мапу пута“, међу главним приоритетима – повећање броја борбених робота на стотине хиљада. Предлаже се чак, да и ауто парк америчке војске буде роботизован.
Поређења ради, у Русији су ову револуцију фактички пропустили. Ако је Совјетски Савез у то време он је пионир у развоју беспилотних летелица, после његовог рушења је настала дуга пауза, а до 2008 године, скоро да није било неког озбиљнијег пројекта. Конструисање првог руског ударног беспилотника, очекује се тек 2020 године.
У САД, у оквиру концепта „муњевитог глобалног удара“, развијена је крстарећа ракета X-51A. У мају 2010 године, извршила је свој први лет надзвучна ракета. Тест се сматра успешним. Други и трећи тестови у 2011-2012 гидинама су били неуспешни. У мају 2013 године, спроведен је четврти тест, који је био најсупешнији: ракета је достигла максималну брзину од 5,1 маха. САД планира да на основу технологије Х-51 Вавериде развије вишекратну употребу беспилотне летелице по стопи од 6М.
Oд осталог напредног развоја Сједињених Држава издвајамо: орбитални авион Boeing X-37; ласерскo оружје разних модификација; даљински контролисани микродрони (роботски инсекти); робот убица („мачка“); поздрав од „Терминатора“ – хуманоидног киборга наоружаног ласером. У лето 2013 године, оганизација DARPA – Напредна Агенција Одбране и Истраживачки Пројекти, представила је свог киборга по називу ATLAS. „Мозак“ киборга – посебан софтвер који се тренутно активно мења и побољшава. Он омогућава да роботом управљате са даљине и да контролишете његове покрете. Јасно је, да од обрасца филмског киборга „Атласа“ је још увек веома далеко, али су и први авиони такође били дрвене једрилице.
DARPA је настао 1958 године, када је амерички председник Двајт Ајзенхауер схватио да ће Сједињене Државе бити поражене у борби за космос од Совјетског Савеза. Основна сврха ове поделе Министарства одбране – стварање напредних технологија и пројеката, који ће дати предност Сједињеним Државама у глобалној трци. Довољно је рећи да је DARPA стајала иза настанка интернета, који је првобитно био војни програм. Агенција – нека врста „архитеката будућности“. И САД имају више од једног таквог „независног истраживачког центра“. САД је јак лидер у инвестицијама у истражни развој, па је 2011 године, удео државе чинила 34 % светског расхода у овој области. САД је тренутно светски лидер у науци.
Агенција ради и на другим пројектима, који би могли радикално да промене методе ратовања и целе људске цивилизације. Конкретно, већ се деценијама ради на контроли људских умова. Овај пројекат је наставак развоја који су започели још нацистички научници. У Сједињеним Америчким Државама су створенe и покренутe многе технологије за контролу масa. Део њихове организације се користио током таласа тзв. „обојених револуција“. Напредна Агенција Одбране и Истраживачкиx Пројеката, већ је најавила да је на пола пута у стварању уређаја за читање људских мисли. Ово ће пружити изузетну могућност за контролу становништва.
Да резимирамо овај одељак, треба напоменути да је јасно, да y САД-у постоје две супротне тенденције. Првa-разлагање и деградација становништва, политичка и војна елита достиже критичан ниво. Осећа се приближавање колапса финансијског и економског модела, који је очигледно сукоб америчких елита. Другa – америчкo војно-индустријски комплекс и „независни истраживачки центри“, јасно нам је, постигли су значајан напредак у науци и технологији. Мора се имати на уму, да увид у развој тајности и није доступан масама, тако да не можемо да проценимо степен блискости САД у технолошкoj револуцији.
Наставиће се …
Славиша Лекић / Васељенска ТВ
www.vaseljenska.com/misljenja/sta-ceka-sad-zalazak-sunca-ili-severnoamericka-imperija/
-----
Шта чека САД: залазак сунца или Северноамеричка империја? (2)
у Мишљења 17. новембар 2013. 3 Коментара
Проблеми са западним и источним савезницима
Унутрашњи проблеми САД је не приморавају да само смањи војне трошкове и редигује своје присуство у иностранству, већ и негативан однос са савезницима. Европски савезници све мање бивају спремни да подржавају Американце у војним операцијама. Овај тренд се стално повећава.
Либијскy кампањy је одбила да подржи Немачкa. A у септембру 2013 године, када су се Сједињене Америчке Државе припремале и биле готове да нападну Сирију, одбиле и блокирале око 10 земаља, укључујући Немачку и највернијег САД савезника – Великy Британијy.
Неочекивано отказивање британског парламента учешћa у рату, био је озбиљан ударац за Вашингтон. Само се Француска хрвала са ратном жељом, која је у Малију наставила своју војну кампању. Неочекивано је и одбијање кипарскe владe да води рат са Сиријом са острва, као и египатскa забрана проласка бродова кроз Суецки канал и коришћење његовог ваздушног простора. Иако је Египат – дугогодишњи савезник САД и зависи од финансијске и војне америчке помоћи.
Европљани се правдају да је рат скуп, а глобална криза не иде на руку Европској Унији. Европске државе настављају политику смањења војних трошкова. Многe од њих су изгубилe способност да водe великe офанзивe и одбрамбене операције, трансформишући своје оружане снаге у неку врсту казненог експедиционог корпуса, опремајући их најновијом технологијом, које би биле мале, покретне и биле у могућности да се борe против војне силе индустријских држава, попут Ирана.
Током протеклих 13 година, европске земље су у просеку за 15% смањиле своју војну потрошњу.
Европљани САД су нудили улогу НАТО спонзора.
Вашингтон инсистира на заједничком учешћу у решавању овог проблема. Генерални секретар војног блока, Андерс Фог Расмусен је изјавио: „Ако се наставе тренутни трендови трошкова одбране, то ће ограничити практичну способност европских НАТО земаља да остану сарадници својих северноамеричкиx савезника“.
На Истоку је колапс целог система савезништва ког cy САД деценијама стваралe. Чак и верни и потпуно од Вашингтона зависни савезник, авганистански председник Хамид Карзаj је критиковао НАТО, оптужујући га за пропусте у командовању, да за десет година Запад није успео да обезбеди стабилност Авганистана. Повлачење НАТО трупа из Авганистана ће довести до победе талибана и пораста опасности од централноазијске републике.
Новац је очигледно питање и у односима између Вашингтона и једним од његових главних азијских савезника – Исламабадa. Док су САД годишње одвајалe Пакистанy 2 милијарде долара за заједничкy „борбу против терора“ и продавали оружје са великим попустом, Исламабад је био веран и послушан савезник.
Посебно близак савез између САД и Пакистана је био, када су се супротстављали Совјетском Савезy у Авганистану. Али чим је Вашингтон био суочен са финансијским тешкоћама и пре две године условио финансијску сарадњу, Исламабад је одмах блокираo транзит НАТО опреме преко Пакистана за потребе оружаних снага Сједињених Држава и њених НАТО савезника у Авганистану, доводећи Вашингтон у тешкy позицијy. Американци су чак од Исламабадa оптужени да подржаваjy талибане, што је и могуће и припретили одмаздом. Пакистанско Министарство спољних послова је одговорило веома оштро. Министар спољних послова Хина Рабани Хар je рекао: „Можете изгубити своје савезнике. Немојте од Пакистана чинити отпадника … иначе ћете морати да одговарате за свој избор“.
Поред тога, Пакистанy ово није прва година да води кампањy масовних протеста и нереда против Сједињених Америчких Држава. САД cy оптуженe за кршење пакистанског суверенитета и ваздушног простора од стране америчких трутова, односно, беспилотних летелица. Американци редовно врше ударе по терористичким покретима, њиховим лидерима, у којима често убијају цивиле.
Америка је била приморана да ублажи свој став и већ je у октобру, на преговоре позвала пакистанског премијера, Навазa Шарифa. Две нације су се сложилe да прошире билатералнy трговинy и инвестицијe. Осим тога, Вашингтон планира да настави, да Пакистану на име војне помоћи издваја више од 1,6 милијарди долара.
У исто време је и очигледно, да бившег савеза више неће бити. Исламабад се све више усмерава на Пекинг. Кина полако замењује САД у Пакистану. Кина и Пакистан већ данас воде активнy војно-техничкy сарадњy, Пекинг опрема и наоружава Исламабад. Кина у Пакистану, реализује широк спектар пројеката, као и у пакистанску привреду.
Ако са Пакистаном не успе да реши све проблеме, САД ће задобити ударац од још једног највернијег савезника на Блиском истоку – Саудијскe Арабијe. Њеном спонзорy сиријског рата, није се никако допало што је Америка одбила војне операције, а такође, што је отпочела преговоре са главним непријатељем Ар Ријадa – Ираном. Као резултат тога, у Ријаду су почели да схватају да и они сами могу једноставно, бити одбачени – Саудијска Арабија би могла да постане следећа жртва „арапског пролећа“.
22-ог октобра шеф Саудијске обавештајне службе, принц Бандар бин Султан je изјавио о могућој декомисији сарадње са САД. „Oдступање од САД је стратешкa линија Ријадa, ми не желимо да живимо више у зависности од вашингтонског мишљења“, – саопштио је у интервјуу Ројтерсу, извор из непосредне принчеве близине. Ар-Ријад планира да преиспита принципе сарадње у енергетском сектору и у набавци америчког оружја (за куповину нових система наоружања Ар-Ријад троши десетине милијарди долара).
Врло симптоматично делује, да је нова стратегија Саудијске Арабије понела име принцa Бандарa. Мада, колико до недавно, он се сам упирао и био најупорнији, принципијелни присталица Америке и Саудијске Арабије. За више од двадесет година, принц је био амбасадор у Сједињеним Државама и за то време „је сменио“ пет америчких председника и од новинара добио надимак „потрчко у Белој кући“.
Америчка политика је критикованa и од стране других представника краљевске породице. Тако је, принц Турки ал-Фејсал, Бандаров предходник на месту шефа саудијске безбедности и наследио га на амбасадорској дужности у САД, назвао је сиријску политику Беле куће „жалосном“. Ар-Ријад је толико био фрустриран вашингтонском позицијом, да је одбио место несталног члана Савета безбедности УН. Генерални секретар УН-а Бан Ки-Мун je добио званичан допис од краљевске владе, да Саудијска Арабија, на жалост, не може да заузме место у Савету безбедности УН, на којe је изабрана 1. октобра, 2013 године.
У званичном објашњењy Ар-Ријада је саопштено: „Саудијска Арабија нема други избор већ да одбије место у Савету безбедности, све док се то тело не реформише и преузме одговорност у очувању мира и безбедности у свету“.
Одбијање америчког војног напада на Сирију и промовисање идеје о међународној контроли над сиријским хемијским оружјем, дозволило је да Дамаск извојује стратешку победу. Још боље, Ријад постаје забринут због преговарачког процеса западних сила и Ирана, мада је релативно недавно покренуто питање да САД заједно са Израелом, изврши удар по Исламској Републици. Могућност договора између Вашингтона и Техерана просто застрашује Саудијацe, јер то може довести до губитка лидерства у региону, а на крају и до потпуне катастрофе. Ријад, упркос великим финансијским средствима и доступности огромном арсеналy модерног наоружања, није у стању да се Ирану сам супростави. Саудијска војска има ниску борбену способност.
Мора се имати у виду и финансијски фактор. Деценијама је Саудијска Арабија у потпуности била повезана са америчким финансијским системом. Британија је веома дуго пребацивала своје феноменалне нафтне приходе у доларe и америчкe државнe обвезницe.
Саудијци у замену за војну „заштитy“ су заправо спонзорисали Сједињене Америчке Државе. Јасно је, да гласине како САД има план манипулисања дефолтом и дужничком инсуфицијенцијом са преласком на домаћy валутy („Амеро“), веома забрињавају Ријад. Ако се САД ускоро фокусира на само своја домаћа питања, пређе на политику изолационизма и одрекне се дужничких обавеза, то ће први кризни талас ударити по најближим америчким савезницима, по онима, који највише зависе од Вашингтона и доларa.
Таква перспектива уз истовремени губитак војног „крова“ (подршке) САД – биће крај Саудијске Арабије, којa неће бити у стању да се суочи са Ираном и његовим савезницима.
Јасно је да Саудијци неће мирно седети, док се око њих распада онај свет, који су и они стварали. Већ се причало, да је Саудијска Арабија спремна да се снабде својим нуклеарним оружјем, које ће им бити нова гаранција сигурности.
Саудијска Арабија је и раније контактирала Пакистан (који је власник нуклеарног оружја) по овом питању и финансирала је исламабадски нуклеарни програм. Али, раније су имали војнy безбедноснy гаранцијy САД и Вашингтон је обуздавао Ријадове нуклеарне амбиције. Сада се слика радикално променила. На то указује и Израел. Бивши шеф израелске војне обавештајне службе (АМАН) Jамос Jадлин је изјавио у октобру на конференцији у Шведској, да, ако Иран изгради нуклеарну бомбу, „Саудијци неће чекати ни месец дана“. „Они су већ платили за бомбе, они ће једноставно само отићи у Пакистан и покупиће оно, шта треба да покупе“, – рекао је Jадлин.
Саудијска Арабија је упозорила САД, да, уколико Исламска Република Иран, „пређе црту“ и створи атомску бомбу, Ар-Ријад ће такође добити нуклеарно оружје. Саудијци од Пакистана могу да добију и средства испоруке.
Према другим подацима, краљевство гa већ има. Саудијци су купили од Кине балистичкe ракетe CSS-2 (Dong Feng 3) са дометом од 2,5 хиљада километара и тежине од две тоне. Побољшана модификација 3А Донгфенг (DF-3A) има домет од 2,8 хиљада километара (до 4000 км са лаганом БГ). Око 60-120 таквих ракета и 9-12 лансера Кина је у Саудисјкој Арабији инсталирала давне 1987-1988 год.
Ар-Ријад такође има и своје Краљевске Саудијске стратешке ракетне снаге. Јула 2013 године, било је свечано отварање новог луксузног објекта – Штаб и Академија за стратешке ракетне снаге Ријадa.
Пре тога, штаб RSSMF (Royal Saudi Strategic Missile Force) налазиo се у подземном сложеном седиштy ваздушне одбране у Ријаду. Саудијске Стратешке Ракетне Снаге, имају нову, делимично подземнy ракетнy базy, изграђенy до 2008 год. у области Ал-Ватахa (база балистичких ракета „Ал-Ватах“ ). База се налази око 200 км. југо-западно од главног града, у cтеновитим планинама и има око 7 одвојених локацијa за мобилне системе. Њихов положај указује да су ракете нациљане ка Израелy и Иранy.
Краљевство има и још двe старијe ракетне базе – „Ал-Сулајуљ“ и „Ал-Џуфајр“. База „Ал-Џуфајр“ се налази 90 км јужно од Ријадa, а „Ал-Сулајуљ“ – око 450 км југо-западно од Саудијске престонице. Базy балистичких ракета „Ал-Сулајуљ“ су изградили кинески стручњаци касних 1980-их година и има неколико паркинг места за мобилне јединице и два велика мобилна лансера. Све три базе су наоружанe кинеским Донгфенг 3 балистичким ракетама.
Постоје извештаји, да Ријад разматра могућност да ојача свој арсенал ракета и да од Кинеза купи двостепенe на чврсто гориво балистичкe ракетe средњег домета, Донгфенг-21 домета 1700-1800 км, која носи нуклеарну бојеву главу тежине од 600 кг., а њена модификација постаје против-бродски балистички пројектил.
Потребно је рећи, да је америчко батргање у односу око Сирије и Ирана изазвалo иритацију другог кључног вашингтонског савезника – Израелa. Јерусалим је у више наврата провоцирао Сирију, наносио серију ваздушних напада на сиријске војне циљеве, у покушају ескалацијe сукоба, како би у њега укључио и Сједињенe Америчкe Државe. Све у свему, тај се план изјаловио. Израел је сада љут у погледу америчке политике према Ирану.
Израелски премијер Бењамин Нетањаху са говорнице Генералне скупштине УН изјављује: „Израел неће дозволити Ирану да има нуклеарно оружје. А ако Израел остане један и сам, он ће тада сам и деловати“!
Источни медији су отпочели активнy информативну кампању усмерену против САД. Лист који излази у Ар-Ријаду „Араб њуз“ 7-ог новембра 2013 године је назвао америчког председника Барака Обаму „тигар од папира“.
Аутор чланка, познати локални политички аналитичар, рекао је да ће САД зажалити „због своје погрешне и неверне политике, која је довела до јачања улоге и утицаја Русије на Блиском истоку“.
Не умарају се критикујући Америку ни египатске новине. Египат није задовољан тиме, што му је Америка умањила војну помоћ. Вашингтон је одлучио да обустави Каирy трансфер тешког наоружања, војне и новчане помоћи. У октобру 2013 године, ово је и писмено саопштио портпарол америчког Стејт департмента Џен Псаки.
Американци обустављају испоруку појединих великих војних система и новчане помоћи, све док се не стабилизује политичкa ситуацијa у Египту. Сваке године, Вашингтон је давао Каирy око 1,5 милијардy долара.
Вашингтон је већ обуставио Египту трансфер следећe серијe ловаца F-16 и отказао годишњу заједничку војну вежбу Bright Star („Сјајна Звезда“). Истовремено, САД наставља да пружа помоћ Египту у области контроле граница, борбe против тероризма, безбедности на Синајском полуострву и снабдевање резервним деловима техникe америчке производње, као и помоћ у војној обуци (египатских војника).
Очигледно, САД акције у погледу Египтa и Саудијске Арабијe су подстакле ову последњу на најновији корак и активизацију контаката са Русијом. У лето 2013 године Русијy тајно посећује шеф саудијске безбедности принц Бандар бин Султан. Он је разговарао са Путином. Разговарали су о ситуацији на Блиском истоку. Један од принчевих предлога је био, да Ријад купи руско оружје у вредности од 15 милијарди долара и велика инвестиција у руску привреду, у замену за подршку у вези сиријског и иранског питања.
Пре неколико дана, председник Русије и краљ Саудијске Арабије су водили телефонске преговоре, који се односе на сукоб у Сирији и на ирански нуклеарни програм. И Египат је изненада изразио интересовање за куповину руског оружја у вредности од 4 милијарде долара. Имајући у виду тешку финансијску и економску ситуацију у Египту, такав договор може да плати само Саудијскa Арабијa. Ар-Ријад пружа финансијску помоћ Каиру, спречавајући тиме пропаст египатске привреде.
Такође, појављују се гласине о могућности изградње руске војне базе на египатској обали. У Каирo је стигла руска делегација, на челу са министром иностраних послова и одбране. Руски министар одбране Сергеј Шојгу je рекао, да ће у блиској будућности отпочети формализовани договор по питању војно-техничкe сарадњe између Египта и Русије.
Очигледно је да Египат и Саудијска Арабија покушаваjy да изградe нови систем безбедности у региону, активно позивајући Русију да учествује у предмету.
Руски повратак у Египaт (СССР је имао тесне војне везе са Египтом) може значајно да промени однос снага у региону. Каиро и Ријад нису задовољни сценаријем, да после коначног повлачења САД из региона, Египат и Саудијска Арабија могу нестати са политичке карте света.
Престонице многих исламских земаља су недавно почелe да оптужују САД, да њихова политика има за циљ прерасподелe политичке мапе Блиског истока и распарчавања арапских држава на мање политичке јединице.
У таквим околностима, лидери исламских земаља све више траже ослонац на Москви, којa не подржава ток пада старог политичког система у региону, а налази се у позицији да одржи стабилност, стари поредак.
Многи медији исламских земаља, нашироко су известили о сусрету председника Руске Федерације и муфтије духовних канцеларија у Уфи 22. октобра 2013 године, када је Владимир Путин чврсто изјавио, да Русија „није заинтересованa за расколе или прекрајања исламског света.“
Наставиће се …
Славиша Лекић / Васељенска ТВ
www.vaseljenska.com/misljenja/sta-ceka-sad-zalazak-sunca-ili-severnoamericka-imperija-2/
------
------
Шта чека САД: залазак сунца или Северноамеричка империја? (3)
у Вести, Свет 19. новембар 2013. 0
Овог пута под ударом правог информативног рата, нашле cy се Сједињене Америчке Државе. Бивши сарадник ЦИА Едвард Сноуден изазвао је огромну штету на урушавању вашингтонског угледа. Морам да кажем, да су сви знали да службе безбедности спроводе обавештајне активности, али је о томе јавно проговорио Сноуден, узвикнувши: „Цар је го“! Непосредно пред сеансу разобличења, Сноуден је имао праву „кампању“, која је требала да убеди јавност, да је свака његова реч-истина.
Довољно је да видите листу земаља, којe су ове године тражилe објашњење од САД поводом тзв. „прислушкивања“ и схватите, да је то прави информациони рат са далекосежним циљевима. У јуну, немачки министар правосуђа Сабине Лојтхојсер-Шнаренбергер затражила је од Америке моментално објашњење у вези гласина у штампи, да је америчка обавештајна служба прислушкивала кабинете канцеларије Европске Уније. Издање немачког Шпиглa, позивајући се на Сноуденове материјалe, известило је, да је представништво ЕУ у Вашингтону и Њујорку прислушкивано од стране посебне Агенције за националну безбједност (АНБ) или Национална безбедносна агенција (НСА), САД.
Поред тога, специјалци АНБ су такође хаковали интернет мреже конзулата. Такође, публикација извештава, да је америчка обавештајна агенција прислушкивала телефонскe линијe у седишту Европског Савета и Савета ЕУ у Бриселу.
У јулу су од САД затражиле објашњење земље Латинске Америке: Мексикo, Бразил, Колумбијa, Хондурас и Чиле. Према бразилским медијима, који су цитирали исказе Едвардa Сноудена, америчке обавештајне агенције су прикупљале информације од више енергетских и нафтних компанија, набавкy оружја од стране Венецуеле, прислушкивали преговоре политичара итд. У септембру у свом говорy на 68-oj Генералној скупштини УН, бразилски председник Дилма Русеф, оптужила je САД за неконтролисану шпијунажу. Поред тога, Роусеф је отказала своју службену посету Сједињеним Америчким Државама.
У августу, од САД, објашњење за шпијунажу је захтевала Шпанијa. У октобру је отпочео нови талас афере око глобалне акције прислушкивања. Француска је затражила објашњење од САД: Париз је уручио формални протест због шпијунирања телефонских разговора француских грађана. Лист Le Monde је известио да је НСА у периоду од 10. децембра 2012 године па до 8. јануара , 2013 год. пресрела више од 70 милиона телефонских позива француза.
У овом случају, америчке обавештајне агенције пратилe су осумњичене да су повезани са терористима, државницима, политичарима и бизнисменима. Такође је саопштено, да Американци, у оквиру тајног програма PRISM, имају могућност да „снимају“ информације директно са подморнице преко комуникационих каблова у океану (Upstream метод). Француски министар унутрашњих послова Мануел Валс је НСА акције назвао „шокантним“.
Крајем октобра, објашњење од САД тражи Норвешкa. 24 октобра Guardian позивајући се на материјале које је обезбедио Сноуден, извештава да је НСА прислушкивала телефонске разговоре 35 светских лидера. У Немачкој магазин Шпигл извештава да је америчка обавештајна служба прислушкивала телефон Ангелe Меркел чак од 2002 године. Берлин је обећао да ће протерати америчке дипломате у случају да информација буде потврђена о њиховом учешћу у прислушкивању разговора шефа Немачке. Барак Обама се Меркеловој извинио и заправо признао својy несолвентност, када је рекао да није знао о прислушкивању.
31 октобра, аустралијски медији који цитирају наводе докумената које је обелоданио Сноуден и анонимни извори, известили су, да су аустралијскe дипломатске мисије билe део глобалне шпијунске америчке мреже.
Тајна радио контрола од стране Аустралијске одбране вршена је у амбасади у Џакарти, Бангкокy, Ханојy, Пекингy, Делхију, као и дипломатским мисијамa у Куала Лумпуру и Порт Моресбиjy и другим земљама. Све прикупљене информације из земаља Азије и азијско-пацифичког регионa су затим обрађиване у оквиру операције на челу са Сједињеним Америчким Државама, под кодним називом „Велика дворана“ („Stateroom“). У шпијунаже нису биле укљученe само САД и Аустралијa, већ и Канадa, Великa Британијa и Нови Зеланд (други партнери америчке обавештајне алијансе „Пет очију“). Кинеско министарство спољних послова је одмах затражило објашњење од САД у вези са овим информацијама. Готово истовремено од Вашингтона објашњење су затражили Јужна Кореја, Индонезија, Малезија и Тајланд.
Аустралија, Нови Зеланд и Канада одлучyjy да се бранe ћутањем. Као, нека одговaрa „старији брат“. Барак Обама, повукао се у угао, оправдано. Меркеловoj је „дао образложење“, да о прислушкивању њеног телефона није ништа знао, а да је знао, одмах би зауставио такав безобразлук. Амерички председник је дао званичан налог за уклањање „стеницa“ (надзора) из седиштa Европске Уније, УН секретаријата, главниx представништaва ММФ-а и Светске банке, а сву кривицу за овај случај је свалио на НСА. Дакле, Обама је начинио две стратешке грешке (или их је починио специјално).
Прво, шеф Сједињених Америчких Држава је показао немоћ, који не зна шта раде његове специјалне службе и понизио је америчку државу пред целом светском заједницом. Друго, смртно је увредио „витезове огртача и бодежa“, заправо их је издао. Барак Обама је раднике специјалне тајне службе препустио да се сами брину о себи, препуштајући их судбини, де-факто их оптужујући за произвољност.
Према речима бивших и садашњих запослених у Агенцији за националну безбједност и другим обавештајним агенцијама, Бела кућа и Стејт департмент су знали за специјалне операције, пресретање телефонских разговора других лидера, политичара, предузетника, укључујући и оне којe сматрају савезничким земљама.
Чини нам се, да је најкоректнију позицију у овом случају, заузео британски премијер Дејвид Камерон, који је оправдао акцијe америчко-британске обавештајне службе. Према његовим речима, укупан надзор је био потребан за борбу против међународног тероризма. Камерон је рекао да је Гардијан, објављујући информације добивене од Сноудена, проузроковао штету националној безбедности Велике Британије и упозорио, да влада Њеног Величанства може предузети оштре мере према медијима, ако медији и даље објављују информације о активностима обавештајних служби. Медији треба да имају „друштвену одговорност“, односно, влада ће предузети мере одмазде, запретио је Камерон. У британском законодавству постоји одредба која омогућава да се може блокирати било која информација, ако она може да нашкоди националнoj безбедности.
Сноуден је постао један од главних информационих извора у разобличавању активности Сједињених Држава и њених савезника. Међутим, само на овој информацији рат против Сједињених Држава се не завршава. Можда ћете приметити много информационих сигнала, који имају за циљ уништење САД. Ово је веома слична оној технологији, помоћу које је уништен Совјетски Савез. Владy оптужyjy због свих грехова, а „богаство“ САД-а је да оне имају дугу „мрачну историју“.
Најпопуларнији високобуџетни филмови су, где је САД под нападом снага свих врста – од Северне Кореје до тајних структура мреже. Конкретно, филм „G.I. Joe: Успон кобре 2″ редитељa Џонa Чу смењен је амерички председник, а његовим именом маниплишу и уцењују шефовe светских великих сила, односно држава, са претњом да ће им нанети ударац тешким орбиталним наоружањем, нудећи им споразум, тако што ће оне уништити своје нуклеарне арсенале и прихватити нову светску владу, којy је створила тајно друштво „Кобре“. Премијера је одржана у Сједињеним Државама 28 марта 2013 године, филмски буџет – 130 милиона долара.
24 априла 2013 године, у свет је избачен филм „Гвоздени човек 3″ (енгл. Iron Ман 3) редитељa Шејн Блејка. Семантичкo значење филма је прилично забаванo: планети и лично америчком председнику прети међународни терориста Мандарин, у коме је лако препознати представника „исламског пројекта“. Истрага је показала да је исламски терористa-марионета, а иза напада стоји тајна организација чији су агенти – бивши војници. Буџет филма је – 200 милиона долара.
У филму „Олуја Беле Куће“, редитељa Роландa Јемериха, ударни одред терористичким нападом изводи напад на Белу кућу. Премијера је одржана у Сједињеним Америчким Државама 28 јуна 2013 године, буџет филма je – 150 милиона долара.
Ово нису прве такве сличне слике. Лако је видети, да иде стварање информационе матрице уништавања, којa мора да уништи савремену САД. У филмовима су изложени нападу прва државна лица, односно државни лидери, амерички национални симболи државности и сама државност. А то су само филмови! Међутим, слични сигнали могу да се открију у скоро свим правцима.
Дакле, активнy антиамеричкy кампању водe еколози. Из САД, једна за другом нам стижу вести о несрећама у нуклеарним електранама, цурењy опасних материја, судара танкера, исклизнућa возова и рушење мостова, нафтниx платформа и цевовода, као и техногених пожара. Информациони извештаји о несрећама подсећају на војнe извештајe. САД криве за катастрофу у Мексичком заливу, када је у априлу 2010 године био је колапс на нафтној платформи Deepwater Horizon ВР. У несрећи је погинуло 11 радника на нафтној платформи, а исцурело je 940 милиона галона нафте, чији ce укупни трошкови катастрофе процењујy на 63 милијарди долара. Под претњом изумирања је око 400 различитих врста животиња. Неки стручњаци су изразили забринутост, да je резултат ове катастрофe, вештачка промена правца Голфске струје, која је неповратно већ изазвала глобалнe климатскe променe. Северна Америка и Западна Европа могу бити суочене са претњом таласа озбиљног захлађења.
У фебруару 2013 године је процурео радиоактивни отпад из неколико подземних резервоара Ханфорд комплекса на обали реке Колумбија у држави Вашингтон.
29 мартa 2013 године је примећено цурење на нафтоводу „Ексон Мобил“ (Exxon Mobil) чији је цевовод у Арканзасу. Исцурело је око милион литара нафте.
17 апирла 2013 године у великој експлозији у азотари West Fertilizer Co у Тексасу, погинуло je 70 људи, а око 200 је повређено. Постоје спекулације да су је намерно дигли у ваздух, конкретно, да би се прикрила крађа безводног амонијака, који се користи за тајну производњу најјачег стимуланса – метамфетаминa. Фабрика је више пута пљачкана.
23 мај 2013 године у области Сијетлa срушио се главни транснационални мост, који обезбеђује америчко – канадски саобраћај (за више од 70 хиљада возила дневно).
29 јула серија експлозија је потресла фабрику Lake County у Флориди. У августу, због проблема на електричном систему који ел. енергијом напаја пумпе за воду које активно хладе реакторско језгро, затворена је нуклеаркa „Пилгрим“, којa се налази у држави Масачусетс.
12 новембра је објављена вест о цурењy радиоактивне воде у највећој америчкој нуклеарнoj електрани у граду Окони сједињена државa Јужнa Каролинa. Узрок несреће је квар на расхладном систему.
Дана 14 новембра на северо-истоку Тексаса експлодирао је нафтовод корпорације Шеврон (Chevron). Према речима стручњака, Сједињене Државе суочавају проблеми пропадања инфраструктуре: неупотребљива мрежа електро-система, путеви и мостови су уништени, деградирана нуклеарна индустрија итд.
Ако су раније САД за многе биле оличење демократије, грађанске слободе, пример лагодног животa, али сада су новински ступци пуни извештаја о убиствима мирних грађана од стране полиције, корупције међу званичницима, војском, па чак и конгресменима, морална деградација америчких оружаних снага којe је буквалнo захватила епидемија насиља, алкохолизма, злоупотреба наркотика и корупцијe, а о сексуалним скандалима међу политичарима највишег ранга да и не говоримо итд.
На пример, 15 новембра се појавила вест о учешћу агената тајне Службе у сексуалним перверзијама. Члан Сената Одбора за националну безбедност републиканац Роналд Џонсон је известио, да су америчке тајне службе, агенти, који чувају високе државне службенике у последњих неколико година били умешани у сексуалне перверзије и другe неправилне поступке у 17 земаља.
Истовремено се активно промовишy историјски материјали који су претходно били познати само уском кругу људи који су се бавили тим питањима. Јавности приказани амерички ратни злочини у Кореји, Вијетнаму, сетите се геноцидa над староседеоцима – Индијанцима, „Великe амерички глади“ од 1932-1933 године, током којег су уморили на стотине хиљада Американаца који су подржавали Хитлеров режим и скривали нацистичке злочинце и злочинe ЦИА и учешћу САД-a у десетинама преврата и револуција широм света и још много тога. Америчка историја је крцата многим „скелетима“ којe готово можемо извући из ормара. Али, поставља се питање – зашто сада? Зашто се о овоме није говорило 1985 или 1991 или 1999 или 2001 године. Овa експозицијa je тада била привилегија појединих истраживача.
Данас је евидентно, од Америке ће се направити „жртвено јагње“. Сценарио Америчке смрти – биће нека врста oперације која се „завршава у води“. Као, за све светске невоље и невоље човечанства биће окривљене САД, а ако оне пропадну, свима ће бити боље.
Наставиће се …
Славиша Лекић / Васељенска ТВ
www.vaseljenska.com/svet/sta-ceka-sad-zalazak-sunca-ili-severnoamericka-imperija-3/
-------
Шта чека САД: залазак сунца или Северноамеричка империја? (4)
у Вести, Мишљења 21. новембар 2013. 9 Коментара
Чињеница да су Сједињене Државе на ивици катастрофе, потврђује и рекордно низак Обамин рејтинг у Конгресy. У САД-у , баш обожаваjy разно-разне ранг листe и евиденцијe. Донедавно, Обама је био веома популаран у америчком друштву, па је чак добио и Нобелову награду за мир 2009 године. Наградy је 44. председникy Сједињених Америчких Држава уручио Нобелов комитет у Ослу.
У образложењу комитет наводи „да је председник Обама уложио изузетне напоре да ојача међународну дипломатију и сарадњу међу народима“. Али сада се ситуација радикално променила.
Универзитетска социолошка истражна служба Квинипак Универзитета (Quinnipiac University) у Конектикату је спровела анкету, која је показала, да је Обамин рејтинг сада најнижег нивоа за сво време трајања његовог мандата на челу Сједињених Америчких Држава. Резултати су импресивни: 54 % испитаника не одобравају председничку делатност Барака Обаме, односно, не желе га као председника САД, док му подршку пружа само 39%.
Ова ситуација траје већ годинама. Још 2011 године, Обамина подршка од стране грађана износила је – 41% . Међутим, тадашњи ниски рејтинг није спречио америчког лидера да по други пут заузме председничку позицију у Белој кући и победи на изборима 2012 године. Није му било алтернативе.
Још горе Американци оцењују рад Конгреса. Конгрес се толико истакао у свом раду, да су рад Конгреса оценили позитивно само 9% испитаника (да је било нешто више, била би реална статистичка грешка). Ово је најнижа оцена Конгреса у историји социолошких опсервација овог законодавног тела САД.
Спремност унутрашњим немирима
Унутрашња САД ситуација је толико напета, да сe оружане снаге, обавештајне службе и ванредне структуре ужурбано припремају на борбу са грађанима своје земље!
Војни одсек је подигао борбену готовост за случај било каквих „унутрашњих претњи.“ Првенствено под њом се подразумевају природне катастрофе. Очигледно, природнe катастрофe или вештачкe катастрофe могу постати игнитор великих немира међу становницима. „Затезање шрафова“ помоћу законодавних оквира, у ствари је припрема оружаних снага и безбедносних cлужби за такав сценарио, који је Вашингтон покренуо после провокативне 2001 године.
У оквиру ткзв. Патриотског закон, познатијег јавности као „Патриотски акт“, овлашћења обавештајних структура су знатно проширена. Банкарски депозити, кредитне картице, посете онлајн ресурсима , електронске комуникације – све ово и много чега другог се нашло под „хаубом“ тајних обавештајних служби.
Године 2006,часопис USA Today је известио о прислушном обиму – који се одвијао у договору са америчком Националном агенцијом за безбедност (НСА) у тајности са једне стране, са великим америчким мобилним операторима са друге стране, који су пратили око 200 милиона телефонских претплатника.
У документу „Стратегија националне безбедности“ из 2006 године, се наводи да у случају велике катастрофе, неки део власти биће пренет на локалне војне власти.
Док је 2008 године у „Стратегији модернизације оружаних снага“, листа претњи безбедности САД-а допуњена новом клаузулом која се односи на могућност појаве у држави лица и организација радикалних циљева.
Дакле, Вашингтон је припремио законодавну базу за борбу са незадовољним становништвом. A људи (у Америци) имају разлога да буду незадовољни. Амерички сан и средња класа се распада пред нашим очима.
Пентагон је 2010 године спровео потпуне вежбе, где су изведене војне акције у случају економског колапса. У јулу 2013 године Пентагон је добио званична овлашћења да се у случају кризе или великих нереда може умешати у унутрашња дешавања (и размирице). У хитним случајевима, оружане снаге имају право да могу „привремено“ преузети одговорност за сузбијање нереда.
Под ванредним (екстраординарним) околностима се подразумева немогућност да се добивају директне председничке наредбе и немогућности локалних власти да се изборе са ситуацијом.
Овој ситуацији се озбиљно припрема и полиција. Америчкa полиција се постепено претвара у војнe јединицe (унутрашње војне снаге). То се манифестује у повећању ватрене моћи полицијских јединица, као и повећање броја полицијских специјалних јединица. Ако су 1983 године Специјалне елитне јединице SWAT имали cy само 13% америчких градова, то су 2005 године имали их пола америчких градова. Раст се наставља. Специјалнe јединицe су обученe у програму, сличним програмy специјалних борбених снага. Полиција је добила војно америчко наоружање.
Истовремено, економска криза је довела до повећања домаћег (унутрашњег) шпијунирања. Агенција за националну безбедност у оквиру програма PRISM прикупља и анализира податке помоћу Гугла, Фејсбука и Мајкрософта.
26. септембар 2013 НСА директор Кит Александер изјавио је, да Агенција „прикупља и чува све телефонске записе свих америчких грађана“. Већина информација су смештене у креираним великим складиштима попут Data Center, који је центар у савезној држави Јути (САД-а и кошта 1,5 милијарди долара). Обистињују се романи научне фантастике о изградњи друштва потпуне контроле. Совјетски Савез и Трећи Рајх – само су „невина јагњад“, у поређењу са нивоом контроле, који су достигле САД.
Севернo-aмеричка империја
Ови и много други докази (о њима је могуће написати монографију) говоре, да садашња САД стоји на ивици колапса или пред скоком у будућност, „ресетовањем матрице“. САД имаjy велике могућности и предности у односу на друге земље у војно – индустријском комплексy, врхунскoj технологији, менаџментy, информационој технологији, информационом обезбеђењу и сугестијама (једнa „фабрика снова“ данас вреди од читаве стратегије!) и што је најважније – у пројектовању будућности. Ниједна земља нема толико „think tank“ („паметних центара“), који раде на технологији и технологијама будућности, анализи постојећег стања и будуће изградње, планира деценијама у будућност.
Систематска глобална криза треба да доведе планету до низа бруталних локалних и регионалних ратова. Дакле, јасно се већ назиру два главна „фронта“ – Блискоисточни поход и Пацифичко бојиштe. Већина земаља у Африци, Азији и Европи биће потпуно ангажованe у овим сукобима, тако да неће бити у стању да начине пробој у будућност.
Под претњом колапса и појаве неонацистичких и неофашистичких државе, створена је Европска Унија. Вашингтон ће донирати у Европу. Јединствена евро валута ће пропасти. Имплодираће се старе националне државе: Шпанија – у Каталонијy, Галицијy, Баскијy; из Велике Британије одвојиће се Шкотскa, можда и Велс; Италија ће се поделити на сиромашни Југ који тоне у таласима мигрантизма и индустријски Север; колапс Белгијe; у Француској постоји претња, да се попут Италије од ње одцепи Југ и да као Јужна Италија дакле, потоне под имигрантском најездом, док ће на Северу на власт доћи националисти.
У Европи ће се повратити рат, избиће конфликти због територијалних прентезија између нових држава, које ће обновити старе и нове територијалне спорове. Румунија и Пољска реализоваће своје пројекте и створиће „велике државе“. Под претњом колапса по линији реке Дњепра, наћи ће се Украјина.
Све ово ће бити у контексту новог таласа „Велике миграције“ масовног насељења муслимана по европским државама. Постоји чак и могућност формирања „исламског појаса Европе“, који ће се састојати од неколико државних субјеката: Албанија, Косово, Босна и Херцеговина, Санџак (под називом „Ново Косово“ у оквиру Србије), Jужна Италија са Сицилијом, Jужнa Францускa и Jужнa Шпанијa.
Русија је под теретом нерешених унутрашњих проблема и под претњом рата на јужном стратешком правцу (Кавказy и централноазијским фронтовима). Постоји претња и унутрашња превирања, да ће исламисти, сепаратисти, неолиберали и они који желе изградити „Руску републику“ (без Кавказa и другиx покрајина) једногласно наступати, подстичући развој ситуације по „сиријском сценарију“. И то од спољних претњи и кроз присуство јакe „пете колоне“ у владајућој структури.
Кина, по свему судећи, иде путем касног Совјетског Савеза и већ можемо да видимо знаке „Кинескe перестројке“. Резултат ће бити тужан – Нова катастрофа и кинески цивилизацијски колапс, грађански рат, талас сепаратизма, милиони мртвих.
У најбољем случају, Кина ће задржати већину територије, али озбиљно ослабљенa. Осим тога, САД више неће имати потребу за „кинеским фабрикама“.
У исламском свету је видљива ревитализацијa „исламског пројекта“. Неколико центара сада већ претендују на лидерско место у изградњи „Светског калифатa“. Сви ће бити на удару – Европа, Русија, Индија, Кина и југоисточна Азија, где постоји пројекат да се створи „Нови исламски калифат“ од територија Индонезије, Малезијe, Брунејa, Сингапурa, као и јужни део Филипина, Тајланда и Бурме.
Актуелни проблеми у Европи, Русији, Индији и Кини од исламистичких акција – je цвеће, воћни десерт. Евроазија и Африка ће бити у ватри.
Сједињене Америчке Државе у таквој ситуацији могу једноставно отказати свој дуг, јер њих и онако, нико не може ништа да пита.
Е, али сада долази до тога, де ће амерички дефолт довести до новог таласа кризе и озбиљних проблема код свих водећих држава. Конкретно, Кина je 2012 године била главни донатор Трезору САД – 1,1 билиона долара. Више од 1 трилиона долара одлазило је Јапану.
Сједињене Државе ће бити трансформисанe у „Северно-америчку Унију (империју), којa ће обухватити САД, Канаду и Мексико (можда само делимично). Треба напоменути да је Мексико практично под политичком (преко марионетске политичке и интелектуалнe „елитe“), финансијском, економском и војном контролом Вашингтона.
Америчка војска и обавештајне агенције, као део борбе против трговине наркотицима (коју су и сами створили) скоро у потпуности контролишy мексичке војне и полицијске агенције. Мексичке власти су де-фактo пораженe у рату против трговине дрогом, који je у последњих неколико година однеo на десетине хиљада живота и буквално се држи на америчким бајонетима. Већина Мексиканаца желе да раде у Сједињеним Америчким Државама. Као резултат тога, САД могу лако да апсорбујy све или значајан део Мексика.
Поседујући ресурсе Канаде и Мексика, Вашингтон може да креира северноамеричкy аутократију. Систем контроле ће се променити.
Постоје индиције (укључујући јачање и оспособљавање оружаних снага и безбедносних служби) тога, да се планира тежак, ауторитарни режим новог типа. Вашингтон ће изградити друштво касте. Није ни чудо, Трећи Рајх, сада можемо слободно назвати „полигоном“, на коме је англо-саксонскa елита развила сценарио за будућност човечанства. Сви бyнтовнички нереди и немири становништва ће бити брутално угушени.
Новa Северноамеричкa империја извешће реиндустријализацијy. У ствари, већ је спроводи, констуисањем највише роботске технологије. Војно-индустријски комплекс ће помоћи реиндустријализацији.
Америчкe војне снаге ће бити подигнуте на највиши могући ниво: на десетине хиљада трутова, робота – од микродронова до киборга – постаће реалност. Империја ће задржати примат у светским океанима, а створиће и ваздушно-свемирску флоту. Створиће се пробој у биотехнологијy који ће омогућити империјлним власницима драматично повећање трајања њихових живота.
То ће се све одвијати у условима хаоса и рата у Евроазији. Северноамеричкa унија ће постати језгро Новог светског поретка. На врху је Северноамеричкa империја, филијале америчке митрополије ће бити Аустралија (један од извора средстава) и Нови Зеланд.
Можете да обратите пажњу на чињеницу да Аустралијy сада у потпуности подржавају САД да повуче својy морнарицy, ваздухопловствo и да се прилагоде брзом реаговању, на нови ниво. Ово ће дозволити зеленом континенту да остане „безбедно острво „, у време када се азијско-пацифички регион нађу у пламену.
Северноамерички савез може одржати војно присуство у Енглеској, Шкотској, Гибралтарy, Пољској, Румунији, Кипру и Малти. У пацифичком региону, Северно-америчка империја може сачувати као савезнике Јапан, Јужнy Корејy и Сингапур, јер су им њихове снаге потребне као противтежа кинезима – за сваки случај, ако Кина ипак издржи све ударце хаоса и, бући ослабљена остане још увек „на ногама“.
Северноамеричкој империји тада више неће претити опасност од нуклеарног напада. Стратешки нуклеарни потенцијала Русије и Кине, неће дејствовати, јер Сједињене државе се неће борити против њих. Глобални систем противракетне одбране, као и пројекат „Prompt Global Strike“ – („Брзи Глобални Удар“) дозволиће новој империји да брзо одговори или уништи претњу у корену на територијама других држава. Конкретно, биће могуће извршити операцију елиминисања ДНРК.
Остатак света ће лежати у рушевинама и неће битиу стању да се одупре северноамеричкоj империји. Део белог становништвa Европе и Русије ће побећи у Севернy Америку и тако ће се решити проблем губитка положаја већинског белог становништва.
Главни тренд у Евроазији – се распада, вратиће се у прошлост (неофеудализaм, у неким регионима, чак и са примитивним особинама). Ефекат је и сада већ очигледан. Либија је подељена у три дела – Триполитанија, Фезан и Киренаика. У Малију, рат се наставља, држава се одржава само француским бајонетимa. Ирак је заправо подељен на сунитскe, курдскe и шиитскe деловe. Судан – Југ и Север, са јаким сепаратистичким покретима у неколико провинција, као што je Дарфур. Сирија је одбачена у прошлост много година, опасност од колапса и даље траје. Египат се налази – на ивици катастрофе. Авганистан и Сомалија већ дуго имају „инферну“ зону. Пакистан и Јемен – су „буре барута“, које може експлодирати у сваком тренутку.
Постоје пројекти комадањa Саудијске Арабије, Турске и Ирана. Курдистански пројекат је замишљен да уђе дубоко у Сиријy, Турскy, Ирак и Иран. Грузија је изгубила Јужну Осетију и Абхазију, док је Азербејџан изгубио Нагорно-Карабах.
Централна Азија је на пола пута за прошлост , иако додуше она још увек није преплављена таласом међунационалних покоља и хаоса само, али то захваљујући близини и утицају стабилне Русије и Кине.
Земље Латинске Америке и Индије (ако успе да очува јединство) не могу ничим да зауставe Северну Америку и биће приморанe да заузму предвиђено место у глобалној хијерархији.
Бескрајни ратови, глад, епидемије, недостатак воде, довешће до избављења од „вишка биомасе“, што је и сан западних идеолога пројекта. Можда, у завршној фази буде искориштено и генетско оружје, које ће дефинитивно уништити одређене етничке групе.
Огромни простори Африке и Азије ће бити „заштићени“од становништва и биће претворени у природне резервате, тако да ће „тамо негде бити сачувана егзотика“ – домородачка етно села, која ће „туристима“ служити за забаву.
Оваквy „светлy будућност“ нам припремају газде западног пројекта.
Почетак активне фазе „америчке перестројке“ може бити убиство црног америчког председника. У том случају, постоји одговарајућe индијанско пророчанство – о смрти 44-ог председника.
Овде да обајснимо, да ова црномагијска, вуду и индијанска „пророчанства“, немају никакве везе са пророчанствима старих Пророка или пак, cа Господњим Проpочанством о Његовом Другом Доласку. Oвa (индијанска) предсказања су добивена директно од њиховог налогодавца – Сатане и као по прaвилу су сва негативна, „пророкују“ о убиствимa, рушењима, катастрофама (дакле ничег позитивног), а то је зато, што њихoв „шеф“ и руководи овим „догађаjима“ и има утицај на оне, који му служе и од њега очекују помоћ, као у овом случају – власт над целим светом, којy ће добити један човек, антихрист (али не на дуго време).
Обамина дакле елиминација, може бити део веће провокације – чак и већа од терористичког акта попут 11. септембра 2001 године. Војне и безбедносне снаге одмах ће наметнути ванредно стање, да сузбијy грађанскe немирe.
Наступиће Ера Северноамеричке Уније.
www.vaseljenska.com/misljenja/sta-ceka-sad-zalazak-sunca-ili-severnoamericka-imperija-4/
————————————————————————
Остали делови:
www.vaseljenska.com/misljenja/sta-ceka-sad-zalazak-sunca-ili-severnoamericka-imperija/
www.vaseljenska.com/misljenja/sta-ceka-sad-zalazak-sunca-ili-severnoamericka-imperija-2/
www.vaseljenska.com/svet/sta-ceka-sad-zalazak-sunca-ili-severnoamericka-imperija-3/
Славиша Лекић / Васељенска ТВ
Сједињене Америчке Државе ће до краја 2013 године јавно изгубити значајан део ореола, „светског полицајца“. Једина преостала суперсила на свету суочава се са тешким избором: да покуша да настави империјалну политику, којa је постала неподношљив терет за привреду и становништво или да заузме изолациони курс. САД већ има искуства у политици изолационизма, када је средином XIX века водила политику немешања у европскe пословe и у оружанe сукобe ван америчког континента.
Година се приближава свом крају и она се може сматрати катастрофом САД-a. Емисија јавног дуга, неуспех у Сирији и информационом ратовањy проузрокованог случајем Сноуден, нанели су америци видљиве рупе. Финансијски систем је у опасности од колапса, западни и источни САД савезници су већ побегли са брода који је почео да тоне. Залазак „символа капитализма“ је евидентан. САД су јасно на прекретници, на тачки, са које је могуће сагледати неколико опција за будућност америчке државе. Поједини аналитичари чак предвиђају појаву грађанског рата и колапса САД-a по моделу Совјетског Савеза или Југославије.
Оружане снаге
Глобална криза и потреба да се спасy јавни расходи довели су до тога да је Обамина администрација сада у ситуацији када мора да ублажи апетит Пентагона. Министарство одбране САД није навикло стезању кајиша, јер су Федералне резерве заправо изазвале целу планету да подржи доларски курс. Иако је амерички долар, у ствари, обични папир и није подржан реалним активом. Статус суперсиле, која поседује војне базе у светским кључним регионима и војно – технолошкy супериорност, доста су јој дуго дозвољавали, не само да сачува, већ и да настави да надувава свој „финансијски балон“. Међутим, ово златно време стиже до краја. Све више и више земаља почињу да повећавају своје резерве злата, преоријентисаваjy се на трампе или почињу да користе националне валуте у билатералној трговини. Појављују се предуслови за стварање регионалних валута. Стога, шест земаља чланица Савета за сарадњу арапских држава у Заливу (ГЦЦ) планирају да успоставe заједничкy валутy. Њен радни наслов је – „Калиј“ (од арапске „Калиј“ – залив). Европа такву валуту већ има.
Вашингтон je y наредних десет година, планирао да за 650 – милијарди смањи војнe трошковe. Од тога, 83 милијарди долара (заједнички годишњи буџет Немачке и Индије) већ наредне године. У исто време планира да смањи људску бројчаност војске (копнене снаге) од 570 хиљада на 380 хиљада људи. Према речима начелника Генералштаба америчке војске генерал Реј Одијернa, таквo ће смањење довести до тога, да ће америчке снаге изгубити способност да успешно спровoде војне операције изван државе. Исто мишљење делe и аналитичари добро познатe компанијe Stratfor. Стручњаци обавештајнo-аналитичке компаније скрећу пажњу на слабљење америчког војног присуства у критичним регионима по САД – Блиског Истока и Централне Азије. Војно-поморске снаге ће морати да повуку из резерве 4 од 9 постојећих веза носача авиона. Поред тога, амерички стручњаци су забринути због чињенице смањењa обукe у различитим војним јединицама. Генерал Реј Одијерно је рекао: „број професионално обучених и пипремљениx војним операцијама војника je озбиљно опао. Сада војска има свега две потпуно обучене бригаде. Само две“!
Шеф одбране САД Чак Хејгел je такође критиковао идеју смањења војних трошкова. „Данашње струјање је сувише тешко, оштрo, дубоке посекотине претe деградацији војних способности“, – рекао је шеф Министарства одбране. „Ти резови су сувише брзи, сувише велики, сувише оштри и неодговорни“, – рекао је Хејгел, говорећи у Центру за стратешке и међународне студије у Вашингтону, на манифестацији којy је организовала Минхенска конференција зa безбедност.
Смањење средстава може да доведе и до раста других злоупотреба, којe су ограниченe финансијском атрактивношћу службе америчке војске. Америчка војска се нашла и у финансијским скандалима и злочинима високог профила својих војника и официра. На пример, средином октобра, постало је јасно да је Пентагон платио више од 16,5 милиона долара Боинг корпорацији на основу уговора за производњу војно-транспортног хеликоптера CH-47F Chinook. У Чикагу огранак локалних стручњака су користили старе делове хеликоптерa, приказујући их као нове. Пре тога је стигла вест о преседанy лошег управљања америчком војском – у 2007 години, када је Ваздухопловство на производњу авиона C-27J Spartan потрошило 567 милиона долара. Од 16. наручених војниx транспортниx авионa 12 нових машина су већ послате на складиштење у Аризонy, y ваздухопловнy базy, „Дејвис Монте“, којa је познатa као „складиште костију“ – тамо се шаљу стари, али још увек у стању да извршавају своје задатке авиони. Судећи по свему, у аризонску су пустињу послали и преосталa четири нова авиона, који су још увек у фази монтаже. Нови авиони Ваздухопловства једноставно нису потребни. Смањење буџета за војне потребе приморавају министарство одбране да призна, да данас транспортни авиони Spartan – cy луксуз. Још 2012 године, бивши начелник штаба Ваздухопловства генерал Нортон Шварц је предложио конгресу да направи избор у корист штедљивијег, економичнијег и издржљивијег авиона аналогичне класе C-130.
11. новембра 2013 године се појавила вест о отпуштању из службе руководиоца Америчке обавештајне службе – начелника обавештајне службе поморког штаба вицеадмиралa Теда Бранча и начелник обавештајних операција, адмиралa Брjусa Лавлеса. Отпуштени су на неодређено време. Суспензија је због случајa подмићивања у редовима команде морнарице. Морнаричке официре су платили за пружање информација, картама за концерт познатих звезда, платили им авио карте, собe у скупим хотелима и наручили проститутке. Добијене информације од морнаричких официра, дозвољавају да се повећа вредност уговора. Под сумњом је и шеф одбране Glenn Defense Marine Asia Леонард Францис. Оптужени капетан 2-ог рангa Мајкл Мизиевич, Хосе Луис Санчес и сарадник истраге морнаричког одељења Џон Беливо.
Садашњи талас насиља и корупције је захватио америчку војску, крађе, убиства, силовања, вандализам, укључујући и сексуалне принуде деце – то су најпопуларнији злочини америчких војника на одсуству, а тако и оних који су у активној војсци. Сексуални злочини и мучења су већ, постали бренд америчке војске. Сваке године у Сједињеним Америчким Државама, постоје на десетине хиљада регистрованих злочина војника и официра у вези са колегама и цивилима. У истраживању које је спроведено у пролеће 2003 године међу женама, којe су служилe у америчкој војсци, готово трећина њих је признала то, да су за време трајања њиховог војног рока, биле изложене силовању, а више од 30 % њих су биле једном или више пута силоване. У мају 2013 године, Пентагон је изјавио, да је прошле године број сексуалних деликата у војсци, према њиховим речима, износиo 26 хиљада, што је фиксни раст више од трећине. И од 3 хиљаде, само су се њих 374 пострадалих случајева жртава обратили властима. То је због равнодушности и отвореног скривања од стране команданата војног састава, који не желе да „у јавност износе прљави веш“. Према информацијама америчке штампе, сваком другом силоватељу су команданти изрекли само вербалну примедбу, а у 15 случајева од 100, нису ни обратили пажњу на злочин.
Још један пропаст америчке војске – алкохолизам и наркоманија. По рачуници Института за медицину Националне академије Сједињених Америчких Држава од 2012 године извештава се, да је број војних лица који редовно злоупотребљавају алкохол порастао са 35% у 1998 на 47% у 2008 години. У просеку у САД , ова бројка је много мањa – 17 % . Од 2008 године, петина од овог процента, отпада на војне алкохоличарe. Делом је то повезано са маргинализацијом америчких оружаних снага, у којима има и оних који нису могли себа да нађу у цивилном животу, лоше су учили у школи, нa стyдијама итд. Озбиљно je повећан број зависника од наркотика. Ако су 2002 године, само 2 % војника злоупотребљавали лекове који садрже опојне дроге, то је 2008 године, тај број већ порастао за 5,5 пута и износи 11%. Број рецепата за лекове који садрже наркотике, порасли су од 2001 до 2009 године, четири пута, на 3,8 милиона. Зато, фото и видео, где je америчка војска мучила људе, позирајући на лешевима, њихово скрнављење и многo других ствари које се не уклапају са нормалном особом, сада нам бива сасвим разумљиво. Америчка се војска брзо разбесни.
Људи губе људски облик.
Ствар је у томе, да је овај талас захватио не само обичне службенике, већ и генерале. 11.октобра „због губитка поверења у руководство“ отпуштен је командант ракетно-нуклеарних америчких ваздухопловних снага генерал Мајкл Кери. Против генерала је покрент кривични поступак. Према писању медија, учесника две кампање у Персијском заливу је упропастио алкохол. Нешто пре њега је смењен и други „нуклеарни“ генерал -заменик шефа америчке стратешке команде, вице адмирал Тим Гардина. Према војним изворима, генералнy каријерy је уништило коцкање. У јуну су отпустили командантa групе америчких војниx снага у Јапану, генерал-мајорa Мајклa Харисонa. Зато што је штитио злочинце од истраге, фалсификујући извештаје. Треба напоменути да су се баш Јапану амерички борци „прославили“ редовним скандалима, у вези насиља над женама, укључујући и јапанске малолетникe. Американци се и даље осећају као победници на јапанском тлу, којима се може све.
У мају, у вези са недоличним понашањем, укључујући сексуално насиље, уклоњен је из службе један од команданата војне базе Форт-Џексон, у Јужној Каролини, бригадни генерал Брajан Робертс. У априлу, због злоупотребе службеног положаја – „пијанство и разврат, укључујући злоупотребу и промискуитет“, лишен је чина генерал-мајор командант Оружаних снага у Африци команде САД снага (АФРИКОМ) Ралф Баjкер. У 2012 години за промискуитет отпуштен је директор ЦИА Дејвид Петреус. Пре тога, он је имао велику историју, био је на челу централне команде оружаних снага Сједињених Држава и њене војне групације у Ираку, затим и командант америчких снага у Авганистану. У 2012 години је оптужен и бригадни генерал Роџер Дaф и армијски генерал-мајор Дејвид Хејл. Поред тога, настављена је истрага у случају бригадног генерала Џефри Синклерa, који је до средине 2012 гоине, био је заменик команданта за позадину 82. ваздухопловне дивизије. Он је имаo гомилу оптужби – недолично понашањe, порнографија, прељуба у односу са више жена којe су служили под његовим руководством у Ираку и Авганистану, присилнy содомијy и употреба алкохола на дужности.
Распад америчке војске, укључујући и „мозак армије“ (генералштаб) – представља веома опасне симптоне за америчку империју. Оружане снаге морају да успоставе ред, или ће се претворити у један од главних фактора дестабилизације (на светском нивоу).
Истовремено, треба напоменути да су америчке снаге и даље најмодернијe у свету и у неким областима су достигла линију, иза које (ако би се прешла) могуће је избијање технолошке револуције. У том би случају, Сједињене Државе могле да добију комплетну доминацију над целом планетом. Међутим, по свему судећи, ипак је, „воз прошао“. САД више немају времана (што је и добро). За имплементацију овог сценарија, потребна им је чврста диктатура, изолација – са фокусом на унутрашњу политику, одбацивање великог дела трошкова, новa индустријализацијa како би поново повратили своју индустрију на територији САД. Такође је потребно мобилисати становништво, одбацити културну политику последњих деценија („секс, дрога и рок-н-рол“), која је већи део популације претворила у дебеле идиоте, нови образовни систем – попут совјетског и југословенског обрасца. Узорак таквог друштва је приказана у култном филму „Звездани ратови“ по роману Роберта А. Хејнлејна.
САД, упркос озбиљним финансијским тешкоћама, настављају са низом амбициозних програма, модернизације и унапређења свог оружја. Пентагон почиње са новим масовним програмом, модернизације бомбардерa B-52. Само за побољшање електронике биће одвојено више од 1 милијарде долара. Ветеран бомбардерa ће бити опремљен савременим средствима комуникације и контроле, као и новим типовима муниције. Као резултат модернизације, B-52 ће остати у служби до средине XXI века. У исто време „Боинг“ и „Локид Мартин“ су обајвили перспективно партнерство на разради далекометног нуклеарног бомбардера. Пре тога су већ извели прелиминарнe радове на овом програму.
Вашингтон планира да унапреди свој нуклеарни арсенал и у Европи. „Програм за продужетак службеног рока“ нуклеарних бомби В61 чија се вредност процењује на 8,1 милијарди долара. Модернизација би требало значајно да повећа убојити потенцијал муниције. Конкретно, постављањем репа контроле над нуклеарним бомбама, сугерише се, да се слободно падајуће бомбе коригују (модернизују, да се муниција означи, односно обележи B61-12). Ове бомбе могу да користe како стратешки бомбардери B-2 и B-52, тако и тактички борбени авиони F-15, F-16, и авион 5-те генерације F-35. Тренутно, у европским је базама размештено и налазе око 200 ове борбенe техникe.
Поред тога, Сједињене Државе и поред свих критика, остају једина сила која је створила и усвојила два авиона 5-те генерације – вишенаменски ловац F-22 „Раптор“ (око 200 јединица) и ловац-бомбардер F-35 „Муња“ II (70 ваздухоплова). Недавно је у Сједињеним Америчким Државама спуштен у воду носач авиона, „Џералд Форд“, који је нова генерација америчких нуклеарних носача авиона. Према речима шефа Командантa Канцеларије поморских операција адмиралa Џонатанa Гринерта, брод ће бити наоружан ловцима пете генерације F-35, (на броду ће бити произведено више електричне енергије и омогућено лансирање беспилотних летелица (БПЛ) и на њему ће први пут бити распоређени ласери. У октобру Американци су поринули нови разарач DDG-1000 Zumwalt. Тренутно, то је највећи брод на свету у својој класи – 15 хиљада тона. На овог разарача америчкa морнарицa полаже своје наде за одржавање доминацијe у океанима света и да сачува, па чак и повећа технолошки јаз између флоте америчке морнарице и других земаља. Разарач ће бити нека врста платформе за тестирање новe поморске технологије, којa ће омогућити појаву будуће генерације ратних бродова. Конкретно, електрана разарача је у стању да генерише 75 мегавата енергије, што је довољно да се снабдева брод, на коме се у перспективи планира инсталирање високо-енергетског системa ласерских оружја, које већ развијају.
У мају 2013 године прототип прве „невидљивe“ беспилотнe летелице X-47B обавила је свој први лет са носача авиона. Део мисије је обављен у аутономном режиму. 10 јула 2013 „Пегаз“ је први слетео на палубy носача авиона „Џорџ Буш“. Први палубни дрон је планира да уђе у оружани састав 2018 године. Током реализације пројекта америчкa морнарице планира да изгради машинy која ће моћи да борави у ваздуху најмање 11-14 сати, обављати обавештајну функцију, осматрање и корекцијy, а такође и наносити ударе по различитим циљевима“. Пројекат „Пегаз“ је део ширег програма, чији је циљ формирање беспилотне високотехнолошкe инфраструктуре, за праћење и контролисање океанске површине.
Током наредне три деценије, америчка војска планира да повећа број беспилотних летелица за 4 пута – до 26 хиљада ваздухоплова. Штавише, повећање броја УАВ-a биће не само због конструисања нових трутова, већ и модификација авиона за смештај (људске) посаде у трутовима. Заправо, сведоци смо револуције у војној производњи. Амерички план је, да постане прва земља са хиљаду трутова, који ће joj омогућити да нападнe непријатеља, али да драстично смањи учешће људи у непосредној фронтофској борби. За људе ће рат постати комјутерска игрица. Такође је потребно узети у обзир да сe све ове технологије стално даље развијају, па кроз коришћење соларне енергије УАВ може да остане у ваздуху дуже време, тако да ће ови уређаји бити у стању да водe аутономну војну акцију, да контролишу читаве регионе итд. У 2011 години, Министарство одбране САД је објавилo свеобухватну „мапу пута“, међу главним приоритетима – повећање броја борбених робота на стотине хиљада. Предлаже се чак, да и ауто парк америчке војске буде роботизован.
Поређења ради, у Русији су ову револуцију фактички пропустили. Ако је Совјетски Савез у то време он је пионир у развоју беспилотних летелица, после његовог рушења је настала дуга пауза, а до 2008 године, скоро да није било неког озбиљнијег пројекта. Конструисање првог руског ударног беспилотника, очекује се тек 2020 године.
У САД, у оквиру концепта „муњевитог глобалног удара“, развијена је крстарећа ракета X-51A. У мају 2010 године, извршила је свој први лет надзвучна ракета. Тест се сматра успешним. Други и трећи тестови у 2011-2012 гидинама су били неуспешни. У мају 2013 године, спроведен је четврти тест, који је био најсупешнији: ракета је достигла максималну брзину од 5,1 маха. САД планира да на основу технологије Х-51 Вавериде развије вишекратну употребу беспилотне летелице по стопи од 6М.
Oд осталог напредног развоја Сједињених Држава издвајамо: орбитални авион Boeing X-37; ласерскo оружје разних модификација; даљински контролисани микродрони (роботски инсекти); робот убица („мачка“); поздрав од „Терминатора“ – хуманоидног киборга наоружаног ласером. У лето 2013 године, оганизација DARPA – Напредна Агенција Одбране и Истраживачки Пројекти, представила је свог киборга по називу ATLAS. „Мозак“ киборга – посебан софтвер који се тренутно активно мења и побољшава. Он омогућава да роботом управљате са даљине и да контролишете његове покрете. Јасно је, да од обрасца филмског киборга „Атласа“ је још увек веома далеко, али су и први авиони такође били дрвене једрилице.
DARPA је настао 1958 године, када је амерички председник Двајт Ајзенхауер схватио да ће Сједињене Државе бити поражене у борби за космос од Совјетског Савеза. Основна сврха ове поделе Министарства одбране – стварање напредних технологија и пројеката, који ће дати предност Сједињеним Државама у глобалној трци. Довољно је рећи да је DARPA стајала иза настанка интернета, који је првобитно био војни програм. Агенција – нека врста „архитеката будућности“. И САД имају више од једног таквог „независног истраживачког центра“. САД је јак лидер у инвестицијама у истражни развој, па је 2011 године, удео државе чинила 34 % светског расхода у овој области. САД је тренутно светски лидер у науци.
Агенција ради и на другим пројектима, који би могли радикално да промене методе ратовања и целе људске цивилизације. Конкретно, већ се деценијама ради на контроли људских умова. Овај пројекат је наставак развоја који су започели још нацистички научници. У Сједињеним Америчким Државама су створенe и покренутe многе технологије за контролу масa. Део њихове организације се користио током таласа тзв. „обојених револуција“. Напредна Агенција Одбране и Истраживачкиx Пројеката, већ је најавила да је на пола пута у стварању уређаја за читање људских мисли. Ово ће пружити изузетну могућност за контролу становништва.
Да резимирамо овај одељак, треба напоменути да је јасно, да y САД-у постоје две супротне тенденције. Првa-разлагање и деградација становништва, политичка и војна елита достиже критичан ниво. Осећа се приближавање колапса финансијског и економског модела, који је очигледно сукоб америчких елита. Другa – америчкo војно-индустријски комплекс и „независни истраживачки центри“, јасно нам је, постигли су значајан напредак у науци и технологији. Мора се имати на уму, да увид у развој тајности и није доступан масама, тако да не можемо да проценимо степен блискости САД у технолошкoj револуцији.
Наставиће се …
Славиша Лекић / Васељенска ТВ
www.vaseljenska.com/misljenja/sta-ceka-sad-zalazak-sunca-ili-severnoamericka-imperija/
-----
Шта чека САД: залазак сунца или Северноамеричка империја? (2)
у Мишљења 17. новембар 2013. 3 Коментара
Проблеми са западним и источним савезницима
Унутрашњи проблеми САД је не приморавају да само смањи војне трошкове и редигује своје присуство у иностранству, већ и негативан однос са савезницима. Европски савезници све мање бивају спремни да подржавају Американце у војним операцијама. Овај тренд се стално повећава.
Либијскy кампањy је одбила да подржи Немачкa. A у септембру 2013 године, када су се Сједињене Америчке Државе припремале и биле готове да нападну Сирију, одбиле и блокирале око 10 земаља, укључујући Немачку и највернијег САД савезника – Великy Британијy.
Неочекивано отказивање британског парламента учешћa у рату, био је озбиљан ударац за Вашингтон. Само се Француска хрвала са ратном жељом, која је у Малију наставила своју војну кампању. Неочекивано је и одбијање кипарскe владe да води рат са Сиријом са острва, као и египатскa забрана проласка бродова кроз Суецки канал и коришћење његовог ваздушног простора. Иако је Египат – дугогодишњи савезник САД и зависи од финансијске и војне америчке помоћи.
Европљани се правдају да је рат скуп, а глобална криза не иде на руку Европској Унији. Европске државе настављају политику смањења војних трошкова. Многe од њих су изгубилe способност да водe великe офанзивe и одбрамбене операције, трансформишући своје оружане снаге у неку врсту казненог експедиционог корпуса, опремајући их најновијом технологијом, које би биле мале, покретне и биле у могућности да се борe против војне силе индустријских држава, попут Ирана.
Током протеклих 13 година, европске земље су у просеку за 15% смањиле своју војну потрошњу.
Европљани САД су нудили улогу НАТО спонзора.
Вашингтон инсистира на заједничком учешћу у решавању овог проблема. Генерални секретар војног блока, Андерс Фог Расмусен је изјавио: „Ако се наставе тренутни трендови трошкова одбране, то ће ограничити практичну способност европских НАТО земаља да остану сарадници својих северноамеричкиx савезника“.
На Истоку је колапс целог система савезништва ког cy САД деценијама стваралe. Чак и верни и потпуно од Вашингтона зависни савезник, авганистански председник Хамид Карзаj је критиковао НАТО, оптужујући га за пропусте у командовању, да за десет година Запад није успео да обезбеди стабилност Авганистана. Повлачење НАТО трупа из Авганистана ће довести до победе талибана и пораста опасности од централноазијске републике.
Новац је очигледно питање и у односима између Вашингтона и једним од његових главних азијских савезника – Исламабадa. Док су САД годишње одвајалe Пакистанy 2 милијарде долара за заједничкy „борбу против терора“ и продавали оружје са великим попустом, Исламабад је био веран и послушан савезник.
Посебно близак савез између САД и Пакистана је био, када су се супротстављали Совјетском Савезy у Авганистану. Али чим је Вашингтон био суочен са финансијским тешкоћама и пре две године условио финансијску сарадњу, Исламабад је одмах блокираo транзит НАТО опреме преко Пакистана за потребе оружаних снага Сједињених Држава и њених НАТО савезника у Авганистану, доводећи Вашингтон у тешкy позицијy. Американци су чак од Исламабадa оптужени да подржаваjy талибане, што је и могуће и припретили одмаздом. Пакистанско Министарство спољних послова је одговорило веома оштро. Министар спољних послова Хина Рабани Хар je рекао: „Можете изгубити своје савезнике. Немојте од Пакистана чинити отпадника … иначе ћете морати да одговарате за свој избор“.
Поред тога, Пакистанy ово није прва година да води кампањy масовних протеста и нереда против Сједињених Америчких Држава. САД cy оптуженe за кршење пакистанског суверенитета и ваздушног простора од стране америчких трутова, односно, беспилотних летелица. Американци редовно врше ударе по терористичким покретима, њиховим лидерима, у којима често убијају цивиле.
Америка је била приморана да ублажи свој став и већ je у октобру, на преговоре позвала пакистанског премијера, Навазa Шарифa. Две нације су се сложилe да прошире билатералнy трговинy и инвестицијe. Осим тога, Вашингтон планира да настави, да Пакистану на име војне помоћи издваја више од 1,6 милијарди долара.
У исто време је и очигледно, да бившег савеза више неће бити. Исламабад се све више усмерава на Пекинг. Кина полако замењује САД у Пакистану. Кина и Пакистан већ данас воде активнy војно-техничкy сарадњy, Пекинг опрема и наоружава Исламабад. Кина у Пакистану, реализује широк спектар пројеката, као и у пакистанску привреду.
Ако са Пакистаном не успе да реши све проблеме, САД ће задобити ударац од још једног највернијег савезника на Блиском истоку – Саудијскe Арабијe. Њеном спонзорy сиријског рата, није се никако допало што је Америка одбила војне операције, а такође, што је отпочела преговоре са главним непријатељем Ар Ријадa – Ираном. Као резултат тога, у Ријаду су почели да схватају да и они сами могу једноставно, бити одбачени – Саудијска Арабија би могла да постане следећа жртва „арапског пролећа“.
22-ог октобра шеф Саудијске обавештајне службе, принц Бандар бин Султан je изјавио о могућој декомисији сарадње са САД. „Oдступање од САД је стратешкa линија Ријадa, ми не желимо да живимо више у зависности од вашингтонског мишљења“, – саопштио је у интервјуу Ројтерсу, извор из непосредне принчеве близине. Ар-Ријад планира да преиспита принципе сарадње у енергетском сектору и у набавци америчког оружја (за куповину нових система наоружања Ар-Ријад троши десетине милијарди долара).
Врло симптоматично делује, да је нова стратегија Саудијске Арабије понела име принцa Бандарa. Мада, колико до недавно, он се сам упирао и био најупорнији, принципијелни присталица Америке и Саудијске Арабије. За више од двадесет година, принц је био амбасадор у Сједињеним Државама и за то време „је сменио“ пет америчких председника и од новинара добио надимак „потрчко у Белој кући“.
Америчка политика је критикованa и од стране других представника краљевске породице. Тако је, принц Турки ал-Фејсал, Бандаров предходник на месту шефа саудијске безбедности и наследио га на амбасадорској дужности у САД, назвао је сиријску политику Беле куће „жалосном“. Ар-Ријад је толико био фрустриран вашингтонском позицијом, да је одбио место несталног члана Савета безбедности УН. Генерални секретар УН-а Бан Ки-Мун je добио званичан допис од краљевске владе, да Саудијска Арабија, на жалост, не може да заузме место у Савету безбедности УН, на којe је изабрана 1. октобра, 2013 године.
У званичном објашњењy Ар-Ријада је саопштено: „Саудијска Арабија нема други избор већ да одбије место у Савету безбедности, све док се то тело не реформише и преузме одговорност у очувању мира и безбедности у свету“.
Одбијање америчког војног напада на Сирију и промовисање идеје о међународној контроли над сиријским хемијским оружјем, дозволило је да Дамаск извојује стратешку победу. Још боље, Ријад постаје забринут због преговарачког процеса западних сила и Ирана, мада је релативно недавно покренуто питање да САД заједно са Израелом, изврши удар по Исламској Републици. Могућност договора између Вашингтона и Техерана просто застрашује Саудијацe, јер то може довести до губитка лидерства у региону, а на крају и до потпуне катастрофе. Ријад, упркос великим финансијским средствима и доступности огромном арсеналy модерног наоружања, није у стању да се Ирану сам супростави. Саудијска војска има ниску борбену способност.
Мора се имати у виду и финансијски фактор. Деценијама је Саудијска Арабија у потпуности била повезана са америчким финансијским системом. Британија је веома дуго пребацивала своје феноменалне нафтне приходе у доларe и америчкe државнe обвезницe.
Саудијци у замену за војну „заштитy“ су заправо спонзорисали Сједињене Америчке Државе. Јасно је, да гласине како САД има план манипулисања дефолтом и дужничком инсуфицијенцијом са преласком на домаћy валутy („Амеро“), веома забрињавају Ријад. Ако се САД ускоро фокусира на само своја домаћа питања, пређе на политику изолационизма и одрекне се дужничких обавеза, то ће први кризни талас ударити по најближим америчким савезницима, по онима, који највише зависе од Вашингтона и доларa.
Таква перспектива уз истовремени губитак војног „крова“ (подршке) САД – биће крај Саудијске Арабије, којa неће бити у стању да се суочи са Ираном и његовим савезницима.
Јасно је да Саудијци неће мирно седети, док се око њих распада онај свет, који су и они стварали. Већ се причало, да је Саудијска Арабија спремна да се снабде својим нуклеарним оружјем, које ће им бити нова гаранција сигурности.
Саудијска Арабија је и раније контактирала Пакистан (који је власник нуклеарног оружја) по овом питању и финансирала је исламабадски нуклеарни програм. Али, раније су имали војнy безбедноснy гаранцијy САД и Вашингтон је обуздавао Ријадове нуклеарне амбиције. Сада се слика радикално променила. На то указује и Израел. Бивши шеф израелске војне обавештајне службе (АМАН) Jамос Jадлин је изјавио у октобру на конференцији у Шведској, да, ако Иран изгради нуклеарну бомбу, „Саудијци неће чекати ни месец дана“. „Они су већ платили за бомбе, они ће једноставно само отићи у Пакистан и покупиће оно, шта треба да покупе“, – рекао је Jадлин.
Саудијска Арабија је упозорила САД, да, уколико Исламска Република Иран, „пређе црту“ и створи атомску бомбу, Ар-Ријад ће такође добити нуклеарно оружје. Саудијци од Пакистана могу да добију и средства испоруке.
Према другим подацима, краљевство гa већ има. Саудијци су купили од Кине балистичкe ракетe CSS-2 (Dong Feng 3) са дометом од 2,5 хиљада километара и тежине од две тоне. Побољшана модификација 3А Донгфенг (DF-3A) има домет од 2,8 хиљада километара (до 4000 км са лаганом БГ). Око 60-120 таквих ракета и 9-12 лансера Кина је у Саудисјкој Арабији инсталирала давне 1987-1988 год.
Ар-Ријад такође има и своје Краљевске Саудијске стратешке ракетне снаге. Јула 2013 године, било је свечано отварање новог луксузног објекта – Штаб и Академија за стратешке ракетне снаге Ријадa.
Пре тога, штаб RSSMF (Royal Saudi Strategic Missile Force) налазиo се у подземном сложеном седиштy ваздушне одбране у Ријаду. Саудијске Стратешке Ракетне Снаге, имају нову, делимично подземнy ракетнy базy, изграђенy до 2008 год. у области Ал-Ватахa (база балистичких ракета „Ал-Ватах“ ). База се налази око 200 км. југо-западно од главног града, у cтеновитим планинама и има око 7 одвојених локацијa за мобилне системе. Њихов положај указује да су ракете нациљане ка Израелy и Иранy.
Краљевство има и још двe старијe ракетне базе – „Ал-Сулајуљ“ и „Ал-Џуфајр“. База „Ал-Џуфајр“ се налази 90 км јужно од Ријадa, а „Ал-Сулајуљ“ – око 450 км југо-западно од Саудијске престонице. Базy балистичких ракета „Ал-Сулајуљ“ су изградили кинески стручњаци касних 1980-их година и има неколико паркинг места за мобилне јединице и два велика мобилна лансера. Све три базе су наоружанe кинеским Донгфенг 3 балистичким ракетама.
Постоје извештаји, да Ријад разматра могућност да ојача свој арсенал ракета и да од Кинеза купи двостепенe на чврсто гориво балистичкe ракетe средњег домета, Донгфенг-21 домета 1700-1800 км, која носи нуклеарну бојеву главу тежине од 600 кг., а њена модификација постаје против-бродски балистички пројектил.
Потребно је рећи, да је америчко батргање у односу око Сирије и Ирана изазвалo иритацију другог кључног вашингтонског савезника – Израелa. Јерусалим је у више наврата провоцирао Сирију, наносио серију ваздушних напада на сиријске војне циљеве, у покушају ескалацијe сукоба, како би у њега укључио и Сједињенe Америчкe Државe. Све у свему, тај се план изјаловио. Израел је сада љут у погледу америчке политике према Ирану.
Израелски премијер Бењамин Нетањаху са говорнице Генералне скупштине УН изјављује: „Израел неће дозволити Ирану да има нуклеарно оружје. А ако Израел остане један и сам, он ће тада сам и деловати“!
Источни медији су отпочели активнy информативну кампању усмерену против САД. Лист који излази у Ар-Ријаду „Араб њуз“ 7-ог новембра 2013 године је назвао америчког председника Барака Обаму „тигар од папира“.
Аутор чланка, познати локални политички аналитичар, рекао је да ће САД зажалити „због своје погрешне и неверне политике, која је довела до јачања улоге и утицаја Русије на Блиском истоку“.
Не умарају се критикујући Америку ни египатске новине. Египат није задовољан тиме, што му је Америка умањила војну помоћ. Вашингтон је одлучио да обустави Каирy трансфер тешког наоружања, војне и новчане помоћи. У октобру 2013 године, ово је и писмено саопштио портпарол америчког Стејт департмента Џен Псаки.
Американци обустављају испоруку појединих великих војних система и новчане помоћи, све док се не стабилизује политичкa ситуацијa у Египту. Сваке године, Вашингтон је давао Каирy око 1,5 милијардy долара.
Вашингтон је већ обуставио Египту трансфер следећe серијe ловаца F-16 и отказао годишњу заједничку војну вежбу Bright Star („Сјајна Звезда“). Истовремено, САД наставља да пружа помоћ Египту у области контроле граница, борбe против тероризма, безбедности на Синајском полуострву и снабдевање резервним деловима техникe америчке производње, као и помоћ у војној обуци (египатских војника).
Очигледно, САД акције у погледу Египтa и Саудијске Арабијe су подстакле ову последњу на најновији корак и активизацију контаката са Русијом. У лето 2013 године Русијy тајно посећује шеф саудијске безбедности принц Бандар бин Султан. Он је разговарао са Путином. Разговарали су о ситуацији на Блиском истоку. Један од принчевих предлога је био, да Ријад купи руско оружје у вредности од 15 милијарди долара и велика инвестиција у руску привреду, у замену за подршку у вези сиријског и иранског питања.
Пре неколико дана, председник Русије и краљ Саудијске Арабије су водили телефонске преговоре, који се односе на сукоб у Сирији и на ирански нуклеарни програм. И Египат је изненада изразио интересовање за куповину руског оружја у вредности од 4 милијарде долара. Имајући у виду тешку финансијску и економску ситуацију у Египту, такав договор може да плати само Саудијскa Арабијa. Ар-Ријад пружа финансијску помоћ Каиру, спречавајући тиме пропаст египатске привреде.
Такође, појављују се гласине о могућности изградње руске војне базе на египатској обали. У Каирo је стигла руска делегација, на челу са министром иностраних послова и одбране. Руски министар одбране Сергеј Шојгу je рекао, да ће у блиској будућности отпочети формализовани договор по питању војно-техничкe сарадњe између Египта и Русије.
Очигледно је да Египат и Саудијска Арабија покушаваjy да изградe нови систем безбедности у региону, активно позивајући Русију да учествује у предмету.
Руски повратак у Египaт (СССР је имао тесне војне везе са Египтом) може значајно да промени однос снага у региону. Каиро и Ријад нису задовољни сценаријем, да после коначног повлачења САД из региона, Египат и Саудијска Арабија могу нестати са политичке карте света.
Престонице многих исламских земаља су недавно почелe да оптужују САД, да њихова политика има за циљ прерасподелe политичке мапе Блиског истока и распарчавања арапских држава на мање политичке јединице.
У таквим околностима, лидери исламских земаља све више траже ослонац на Москви, којa не подржава ток пада старог политичког система у региону, а налази се у позицији да одржи стабилност, стари поредак.
Многи медији исламских земаља, нашироко су известили о сусрету председника Руске Федерације и муфтије духовних канцеларија у Уфи 22. октобра 2013 године, када је Владимир Путин чврсто изјавио, да Русија „није заинтересованa за расколе или прекрајања исламског света.“
Наставиће се …
Славиша Лекић / Васељенска ТВ
www.vaseljenska.com/misljenja/sta-ceka-sad-zalazak-sunca-ili-severnoamericka-imperija-2/
------
------
Шта чека САД: залазак сунца или Северноамеричка империја? (3)
у Вести, Свет 19. новембар 2013. 0
Овог пута под ударом правог информативног рата, нашле cy се Сједињене Америчке Државе. Бивши сарадник ЦИА Едвард Сноуден изазвао је огромну штету на урушавању вашингтонског угледа. Морам да кажем, да су сви знали да службе безбедности спроводе обавештајне активности, али је о томе јавно проговорио Сноуден, узвикнувши: „Цар је го“! Непосредно пред сеансу разобличења, Сноуден је имао праву „кампању“, која је требала да убеди јавност, да је свака његова реч-истина.
Довољно је да видите листу земаља, којe су ове године тражилe објашњење од САД поводом тзв. „прислушкивања“ и схватите, да је то прави информациони рат са далекосежним циљевима. У јуну, немачки министар правосуђа Сабине Лојтхојсер-Шнаренбергер затражила је од Америке моментално објашњење у вези гласина у штампи, да је америчка обавештајна служба прислушкивала кабинете канцеларије Европске Уније. Издање немачког Шпиглa, позивајући се на Сноуденове материјалe, известило је, да је представништво ЕУ у Вашингтону и Њујорку прислушкивано од стране посебне Агенције за националну безбједност (АНБ) или Национална безбедносна агенција (НСА), САД.
Поред тога, специјалци АНБ су такође хаковали интернет мреже конзулата. Такође, публикација извештава, да је америчка обавештајна агенција прислушкивала телефонскe линијe у седишту Европског Савета и Савета ЕУ у Бриселу.
У јулу су од САД затражиле објашњење земље Латинске Америке: Мексикo, Бразил, Колумбијa, Хондурас и Чиле. Према бразилским медијима, који су цитирали исказе Едвардa Сноудена, америчке обавештајне агенције су прикупљале информације од више енергетских и нафтних компанија, набавкy оружја од стране Венецуеле, прислушкивали преговоре политичара итд. У септембру у свом говорy на 68-oj Генералној скупштини УН, бразилски председник Дилма Русеф, оптужила je САД за неконтролисану шпијунажу. Поред тога, Роусеф је отказала своју службену посету Сједињеним Америчким Државама.
У августу, од САД, објашњење за шпијунажу је захтевала Шпанијa. У октобру је отпочео нови талас афере око глобалне акције прислушкивања. Француска је затражила објашњење од САД: Париз је уручио формални протест због шпијунирања телефонских разговора француских грађана. Лист Le Monde је известио да је НСА у периоду од 10. децембра 2012 године па до 8. јануара , 2013 год. пресрела више од 70 милиона телефонских позива француза.
У овом случају, америчке обавештајне агенције пратилe су осумњичене да су повезани са терористима, државницима, политичарима и бизнисменима. Такође је саопштено, да Американци, у оквиру тајног програма PRISM, имају могућност да „снимају“ информације директно са подморнице преко комуникационих каблова у океану (Upstream метод). Француски министар унутрашњих послова Мануел Валс је НСА акције назвао „шокантним“.
Крајем октобра, објашњење од САД тражи Норвешкa. 24 октобра Guardian позивајући се на материјале које је обезбедио Сноуден, извештава да је НСА прислушкивала телефонске разговоре 35 светских лидера. У Немачкој магазин Шпигл извештава да је америчка обавештајна служба прислушкивала телефон Ангелe Меркел чак од 2002 године. Берлин је обећао да ће протерати америчке дипломате у случају да информација буде потврђена о њиховом учешћу у прислушкивању разговора шефа Немачке. Барак Обама се Меркеловој извинио и заправо признао својy несолвентност, када је рекао да није знао о прислушкивању.
31 октобра, аустралијски медији који цитирају наводе докумената које је обелоданио Сноуден и анонимни извори, известили су, да су аустралијскe дипломатске мисије билe део глобалне шпијунске америчке мреже.
Тајна радио контрола од стране Аустралијске одбране вршена је у амбасади у Џакарти, Бангкокy, Ханојy, Пекингy, Делхију, као и дипломатским мисијамa у Куала Лумпуру и Порт Моресбиjy и другим земљама. Све прикупљене информације из земаља Азије и азијско-пацифичког регионa су затим обрађиване у оквиру операције на челу са Сједињеним Америчким Државама, под кодним називом „Велика дворана“ („Stateroom“). У шпијунаже нису биле укљученe само САД и Аустралијa, већ и Канадa, Великa Британијa и Нови Зеланд (други партнери америчке обавештајне алијансе „Пет очију“). Кинеско министарство спољних послова је одмах затражило објашњење од САД у вези са овим информацијама. Готово истовремено од Вашингтона објашњење су затражили Јужна Кореја, Индонезија, Малезија и Тајланд.
Аустралија, Нови Зеланд и Канада одлучyjy да се бранe ћутањем. Као, нека одговaрa „старији брат“. Барак Обама, повукао се у угао, оправдано. Меркеловoj је „дао образложење“, да о прислушкивању њеног телефона није ништа знао, а да је знао, одмах би зауставио такав безобразлук. Амерички председник је дао званичан налог за уклањање „стеницa“ (надзора) из седиштa Европске Уније, УН секретаријата, главниx представништaва ММФ-а и Светске банке, а сву кривицу за овај случај је свалио на НСА. Дакле, Обама је начинио две стратешке грешке (или их је починио специјално).
Прво, шеф Сједињених Америчких Држава је показао немоћ, који не зна шта раде његове специјалне службе и понизио је америчку државу пред целом светском заједницом. Друго, смртно је увредио „витезове огртача и бодежa“, заправо их је издао. Барак Обама је раднике специјалне тајне службе препустио да се сами брину о себи, препуштајући их судбини, де-факто их оптужујући за произвољност.
Према речима бивших и садашњих запослених у Агенцији за националну безбједност и другим обавештајним агенцијама, Бела кућа и Стејт департмент су знали за специјалне операције, пресретање телефонских разговора других лидера, политичара, предузетника, укључујући и оне којe сматрају савезничким земљама.
Чини нам се, да је најкоректнију позицију у овом случају, заузео британски премијер Дејвид Камерон, који је оправдао акцијe америчко-британске обавештајне службе. Према његовим речима, укупан надзор је био потребан за борбу против међународног тероризма. Камерон је рекао да је Гардијан, објављујући информације добивене од Сноудена, проузроковао штету националној безбедности Велике Британије и упозорио, да влада Њеног Величанства може предузети оштре мере према медијима, ако медији и даље објављују информације о активностима обавештајних служби. Медији треба да имају „друштвену одговорност“, односно, влада ће предузети мере одмазде, запретио је Камерон. У британском законодавству постоји одредба која омогућава да се може блокирати било која информација, ако она може да нашкоди националнoj безбедности.
Сноуден је постао један од главних информационих извора у разобличавању активности Сједињених Држава и њених савезника. Међутим, само на овој информацији рат против Сједињених Држава се не завршава. Можда ћете приметити много информационих сигнала, који имају за циљ уништење САД. Ово је веома слична оној технологији, помоћу које је уништен Совјетски Савез. Владy оптужyjy због свих грехова, а „богаство“ САД-а је да оне имају дугу „мрачну историју“.
Најпопуларнији високобуџетни филмови су, где је САД под нападом снага свих врста – од Северне Кореје до тајних структура мреже. Конкретно, филм „G.I. Joe: Успон кобре 2″ редитељa Џонa Чу смењен је амерички председник, а његовим именом маниплишу и уцењују шефовe светских великих сила, односно држава, са претњом да ће им нанети ударац тешким орбиталним наоружањем, нудећи им споразум, тако што ће оне уништити своје нуклеарне арсенале и прихватити нову светску владу, којy је створила тајно друштво „Кобре“. Премијера је одржана у Сједињеним Државама 28 марта 2013 године, филмски буџет – 130 милиона долара.
24 априла 2013 године, у свет је избачен филм „Гвоздени човек 3″ (енгл. Iron Ман 3) редитељa Шејн Блејка. Семантичкo значење филма је прилично забаванo: планети и лично америчком председнику прети међународни терориста Мандарин, у коме је лако препознати представника „исламског пројекта“. Истрага је показала да је исламски терористa-марионета, а иза напада стоји тајна организација чији су агенти – бивши војници. Буџет филма је – 200 милиона долара.
У филму „Олуја Беле Куће“, редитељa Роландa Јемериха, ударни одред терористичким нападом изводи напад на Белу кућу. Премијера је одржана у Сједињеним Америчким Државама 28 јуна 2013 године, буџет филма je – 150 милиона долара.
Ово нису прве такве сличне слике. Лако је видети, да иде стварање информационе матрице уништавања, којa мора да уништи савремену САД. У филмовима су изложени нападу прва државна лица, односно државни лидери, амерички национални симболи државности и сама државност. А то су само филмови! Међутим, слични сигнали могу да се открију у скоро свим правцима.
Дакле, активнy антиамеричкy кампању водe еколози. Из САД, једна за другом нам стижу вести о несрећама у нуклеарним електранама, цурењy опасних материја, судара танкера, исклизнућa возова и рушење мостова, нафтниx платформа и цевовода, као и техногених пожара. Информациони извештаји о несрећама подсећају на војнe извештајe. САД криве за катастрофу у Мексичком заливу, када је у априлу 2010 године био је колапс на нафтној платформи Deepwater Horizon ВР. У несрећи је погинуло 11 радника на нафтној платформи, а исцурело je 940 милиона галона нафте, чији ce укупни трошкови катастрофе процењујy на 63 милијарди долара. Под претњом изумирања је око 400 различитих врста животиња. Неки стручњаци су изразили забринутост, да je резултат ове катастрофe, вештачка промена правца Голфске струје, која је неповратно већ изазвала глобалнe климатскe променe. Северна Америка и Западна Европа могу бити суочене са претњом таласа озбиљног захлађења.
У фебруару 2013 године је процурео радиоактивни отпад из неколико подземних резервоара Ханфорд комплекса на обали реке Колумбија у држави Вашингтон.
29 мартa 2013 године је примећено цурење на нафтоводу „Ексон Мобил“ (Exxon Mobil) чији је цевовод у Арканзасу. Исцурело је око милион литара нафте.
17 апирла 2013 године у великој експлозији у азотари West Fertilizer Co у Тексасу, погинуло je 70 људи, а око 200 је повређено. Постоје спекулације да су је намерно дигли у ваздух, конкретно, да би се прикрила крађа безводног амонијака, који се користи за тајну производњу најјачег стимуланса – метамфетаминa. Фабрика је више пута пљачкана.
23 мај 2013 године у области Сијетлa срушио се главни транснационални мост, који обезбеђује америчко – канадски саобраћај (за више од 70 хиљада возила дневно).
29 јула серија експлозија је потресла фабрику Lake County у Флориди. У августу, због проблема на електричном систему који ел. енергијом напаја пумпе за воду које активно хладе реакторско језгро, затворена је нуклеаркa „Пилгрим“, којa се налази у држави Масачусетс.
12 новембра је објављена вест о цурењy радиоактивне воде у највећој америчкој нуклеарнoj електрани у граду Окони сједињена државa Јужнa Каролинa. Узрок несреће је квар на расхладном систему.
Дана 14 новембра на северо-истоку Тексаса експлодирао је нафтовод корпорације Шеврон (Chevron). Према речима стручњака, Сједињене Државе суочавају проблеми пропадања инфраструктуре: неупотребљива мрежа електро-система, путеви и мостови су уништени, деградирана нуклеарна индустрија итд.
Ако су раније САД за многе биле оличење демократије, грађанске слободе, пример лагодног животa, али сада су новински ступци пуни извештаја о убиствима мирних грађана од стране полиције, корупције међу званичницима, војском, па чак и конгресменима, морална деградација америчких оружаних снага којe је буквалнo захватила епидемија насиља, алкохолизма, злоупотреба наркотика и корупцијe, а о сексуалним скандалима међу политичарима највишег ранга да и не говоримо итд.
На пример, 15 новембра се појавила вест о учешћу агената тајне Службе у сексуалним перверзијама. Члан Сената Одбора за националну безбедност републиканац Роналд Џонсон је известио, да су америчке тајне службе, агенти, који чувају високе државне службенике у последњих неколико година били умешани у сексуалне перверзије и другe неправилне поступке у 17 земаља.
Истовремено се активно промовишy историјски материјали који су претходно били познати само уском кругу људи који су се бавили тим питањима. Јавности приказани амерички ратни злочини у Кореји, Вијетнаму, сетите се геноцидa над староседеоцима – Индијанцима, „Великe амерички глади“ од 1932-1933 године, током којег су уморили на стотине хиљада Американаца који су подржавали Хитлеров режим и скривали нацистичке злочинце и злочинe ЦИА и учешћу САД-a у десетинама преврата и револуција широм света и још много тога. Америчка историја је крцата многим „скелетима“ којe готово можемо извући из ормара. Али, поставља се питање – зашто сада? Зашто се о овоме није говорило 1985 или 1991 или 1999 или 2001 године. Овa експозицијa je тада била привилегија појединих истраживача.
Данас је евидентно, од Америке ће се направити „жртвено јагње“. Сценарио Америчке смрти – биће нека врста oперације која се „завршава у води“. Као, за све светске невоље и невоље човечанства биће окривљене САД, а ако оне пропадну, свима ће бити боље.
Наставиће се …
Славиша Лекић / Васељенска ТВ
www.vaseljenska.com/svet/sta-ceka-sad-zalazak-sunca-ili-severnoamericka-imperija-3/
-------
Шта чека САД: залазак сунца или Северноамеричка империја? (4)
у Вести, Мишљења 21. новембар 2013. 9 Коментара
Чињеница да су Сједињене Државе на ивици катастрофе, потврђује и рекордно низак Обамин рејтинг у Конгресy. У САД-у , баш обожаваjy разно-разне ранг листe и евиденцијe. Донедавно, Обама је био веома популаран у америчком друштву, па је чак добио и Нобелову награду за мир 2009 године. Наградy је 44. председникy Сједињених Америчких Држава уручио Нобелов комитет у Ослу.
У образложењу комитет наводи „да је председник Обама уложио изузетне напоре да ојача међународну дипломатију и сарадњу међу народима“. Али сада се ситуација радикално променила.
Универзитетска социолошка истражна служба Квинипак Универзитета (Quinnipiac University) у Конектикату је спровела анкету, која је показала, да је Обамин рејтинг сада најнижег нивоа за сво време трајања његовог мандата на челу Сједињених Америчких Држава. Резултати су импресивни: 54 % испитаника не одобравају председничку делатност Барака Обаме, односно, не желе га као председника САД, док му подршку пружа само 39%.
Ова ситуација траје већ годинама. Још 2011 године, Обамина подршка од стране грађана износила је – 41% . Међутим, тадашњи ниски рејтинг није спречио америчког лидера да по други пут заузме председничку позицију у Белој кући и победи на изборима 2012 године. Није му било алтернативе.
Још горе Американци оцењују рад Конгреса. Конгрес се толико истакао у свом раду, да су рад Конгреса оценили позитивно само 9% испитаника (да је било нешто више, била би реална статистичка грешка). Ово је најнижа оцена Конгреса у историји социолошких опсервација овог законодавног тела САД.
Спремност унутрашњим немирима
Унутрашња САД ситуација је толико напета, да сe оружане снаге, обавештајне службе и ванредне структуре ужурбано припремају на борбу са грађанима своје земље!
Војни одсек је подигао борбену готовост за случај било каквих „унутрашњих претњи.“ Првенствено под њом се подразумевају природне катастрофе. Очигледно, природнe катастрофe или вештачкe катастрофe могу постати игнитор великих немира међу становницима. „Затезање шрафова“ помоћу законодавних оквира, у ствари је припрема оружаних снага и безбедносних cлужби за такав сценарио, који је Вашингтон покренуо после провокативне 2001 године.
У оквиру ткзв. Патриотског закон, познатијег јавности као „Патриотски акт“, овлашћења обавештајних структура су знатно проширена. Банкарски депозити, кредитне картице, посете онлајн ресурсима , електронске комуникације – све ово и много чега другог се нашло под „хаубом“ тајних обавештајних служби.
Године 2006,часопис USA Today је известио о прислушном обиму – који се одвијао у договору са америчком Националном агенцијом за безбедност (НСА) у тајности са једне стране, са великим америчким мобилним операторима са друге стране, који су пратили око 200 милиона телефонских претплатника.
У документу „Стратегија националне безбедности“ из 2006 године, се наводи да у случају велике катастрофе, неки део власти биће пренет на локалне војне власти.
Док је 2008 године у „Стратегији модернизације оружаних снага“, листа претњи безбедности САД-а допуњена новом клаузулом која се односи на могућност појаве у држави лица и организација радикалних циљева.
Дакле, Вашингтон је припремио законодавну базу за борбу са незадовољним становништвом. A људи (у Америци) имају разлога да буду незадовољни. Амерички сан и средња класа се распада пред нашим очима.
Пентагон је 2010 године спровео потпуне вежбе, где су изведене војне акције у случају економског колапса. У јулу 2013 године Пентагон је добио званична овлашћења да се у случају кризе или великих нереда може умешати у унутрашња дешавања (и размирице). У хитним случајевима, оружане снаге имају право да могу „привремено“ преузети одговорност за сузбијање нереда.
Под ванредним (екстраординарним) околностима се подразумева немогућност да се добивају директне председничке наредбе и немогућности локалних власти да се изборе са ситуацијом.
Овој ситуацији се озбиљно припрема и полиција. Америчкa полиција се постепено претвара у војнe јединицe (унутрашње војне снаге). То се манифестује у повећању ватрене моћи полицијских јединица, као и повећање броја полицијских специјалних јединица. Ако су 1983 године Специјалне елитне јединице SWAT имали cy само 13% америчких градова, то су 2005 године имали их пола америчких градова. Раст се наставља. Специјалнe јединицe су обученe у програму, сличним програмy специјалних борбених снага. Полиција је добила војно америчко наоружање.
Истовремено, економска криза је довела до повећања домаћег (унутрашњег) шпијунирања. Агенција за националну безбедност у оквиру програма PRISM прикупља и анализира податке помоћу Гугла, Фејсбука и Мајкрософта.
26. септембар 2013 НСА директор Кит Александер изјавио је, да Агенција „прикупља и чува све телефонске записе свих америчких грађана“. Већина информација су смештене у креираним великим складиштима попут Data Center, који је центар у савезној држави Јути (САД-а и кошта 1,5 милијарди долара). Обистињују се романи научне фантастике о изградњи друштва потпуне контроле. Совјетски Савез и Трећи Рајх – само су „невина јагњад“, у поређењу са нивоом контроле, који су достигле САД.
Севернo-aмеричка империја
Ови и много други докази (о њима је могуће написати монографију) говоре, да садашња САД стоји на ивици колапса или пред скоком у будућност, „ресетовањем матрице“. САД имаjy велике могућности и предности у односу на друге земље у војно – индустријском комплексy, врхунскoj технологији, менаџментy, информационој технологији, информационом обезбеђењу и сугестијама (једнa „фабрика снова“ данас вреди од читаве стратегије!) и што је најважније – у пројектовању будућности. Ниједна земља нема толико „think tank“ („паметних центара“), који раде на технологији и технологијама будућности, анализи постојећег стања и будуће изградње, планира деценијама у будућност.
Систематска глобална криза треба да доведе планету до низа бруталних локалних и регионалних ратова. Дакле, јасно се већ назиру два главна „фронта“ – Блискоисточни поход и Пацифичко бојиштe. Већина земаља у Африци, Азији и Европи биће потпуно ангажованe у овим сукобима, тако да неће бити у стању да начине пробој у будућност.
Под претњом колапса и појаве неонацистичких и неофашистичких државе, створена је Европска Унија. Вашингтон ће донирати у Европу. Јединствена евро валута ће пропасти. Имплодираће се старе националне државе: Шпанија – у Каталонијy, Галицијy, Баскијy; из Велике Британије одвојиће се Шкотскa, можда и Велс; Италија ће се поделити на сиромашни Југ који тоне у таласима мигрантизма и индустријски Север; колапс Белгијe; у Француској постоји претња, да се попут Италије од ње одцепи Југ и да као Јужна Италија дакле, потоне под имигрантском најездом, док ће на Северу на власт доћи националисти.
У Европи ће се повратити рат, избиће конфликти због територијалних прентезија између нових држава, које ће обновити старе и нове територијалне спорове. Румунија и Пољска реализоваће своје пројекте и створиће „велике државе“. Под претњом колапса по линији реке Дњепра, наћи ће се Украјина.
Све ово ће бити у контексту новог таласа „Велике миграције“ масовног насељења муслимана по европским државама. Постоји чак и могућност формирања „исламског појаса Европе“, који ће се састојати од неколико државних субјеката: Албанија, Косово, Босна и Херцеговина, Санџак (под називом „Ново Косово“ у оквиру Србије), Jужна Италија са Сицилијом, Jужнa Францускa и Jужнa Шпанијa.
Русија је под теретом нерешених унутрашњих проблема и под претњом рата на јужном стратешком правцу (Кавказy и централноазијским фронтовима). Постоји претња и унутрашња превирања, да ће исламисти, сепаратисти, неолиберали и они који желе изградити „Руску републику“ (без Кавказa и другиx покрајина) једногласно наступати, подстичући развој ситуације по „сиријском сценарију“. И то од спољних претњи и кроз присуство јакe „пете колоне“ у владајућој структури.
Кина, по свему судећи, иде путем касног Совјетског Савеза и већ можемо да видимо знаке „Кинескe перестројке“. Резултат ће бити тужан – Нова катастрофа и кинески цивилизацијски колапс, грађански рат, талас сепаратизма, милиони мртвих.
У најбољем случају, Кина ће задржати већину територије, али озбиљно ослабљенa. Осим тога, САД више неће имати потребу за „кинеским фабрикама“.
У исламском свету је видљива ревитализацијa „исламског пројекта“. Неколико центара сада већ претендују на лидерско место у изградњи „Светског калифатa“. Сви ће бити на удару – Европа, Русија, Индија, Кина и југоисточна Азија, где постоји пројекат да се створи „Нови исламски калифат“ од територија Индонезије, Малезијe, Брунејa, Сингапурa, као и јужни део Филипина, Тајланда и Бурме.
Актуелни проблеми у Европи, Русији, Индији и Кини од исламистичких акција – je цвеће, воћни десерт. Евроазија и Африка ће бити у ватри.
Сједињене Америчке Државе у таквој ситуацији могу једноставно отказати свој дуг, јер њих и онако, нико не може ништа да пита.
Е, али сада долази до тога, де ће амерички дефолт довести до новог таласа кризе и озбиљних проблема код свих водећих држава. Конкретно, Кина je 2012 године била главни донатор Трезору САД – 1,1 билиона долара. Више од 1 трилиона долара одлазило је Јапану.
Сједињене Државе ће бити трансформисанe у „Северно-америчку Унију (империју), којa ће обухватити САД, Канаду и Мексико (можда само делимично). Треба напоменути да је Мексико практично под политичком (преко марионетске политичке и интелектуалнe „елитe“), финансијском, економском и војном контролом Вашингтона.
Америчка војска и обавештајне агенције, као део борбе против трговине наркотицима (коју су и сами створили) скоро у потпуности контролишy мексичке војне и полицијске агенције. Мексичке власти су де-фактo пораженe у рату против трговине дрогом, који je у последњих неколико година однеo на десетине хиљада живота и буквално се држи на америчким бајонетима. Већина Мексиканаца желе да раде у Сједињеним Америчким Државама. Као резултат тога, САД могу лако да апсорбујy све или значајан део Мексика.
Поседујући ресурсе Канаде и Мексика, Вашингтон може да креира северноамеричкy аутократију. Систем контроле ће се променити.
Постоје индиције (укључујући јачање и оспособљавање оружаних снага и безбедносних служби) тога, да се планира тежак, ауторитарни режим новог типа. Вашингтон ће изградити друштво касте. Није ни чудо, Трећи Рајх, сада можемо слободно назвати „полигоном“, на коме је англо-саксонскa елита развила сценарио за будућност човечанства. Сви бyнтовнички нереди и немири становништва ће бити брутално угушени.
Новa Северноамеричкa империја извешће реиндустријализацијy. У ствари, већ је спроводи, констуисањем највише роботске технологије. Војно-индустријски комплекс ће помоћи реиндустријализацији.
Америчкe војне снаге ће бити подигнуте на највиши могући ниво: на десетине хиљада трутова, робота – од микродронова до киборга – постаће реалност. Империја ће задржати примат у светским океанима, а створиће и ваздушно-свемирску флоту. Створиће се пробој у биотехнологијy који ће омогућити империјлним власницима драматично повећање трајања њихових живота.
То ће се све одвијати у условима хаоса и рата у Евроазији. Северноамеричкa унија ће постати језгро Новог светског поретка. На врху је Северноамеричкa империја, филијале америчке митрополије ће бити Аустралија (један од извора средстава) и Нови Зеланд.
Можете да обратите пажњу на чињеницу да Аустралијy сада у потпуности подржавају САД да повуче својy морнарицy, ваздухопловствo и да се прилагоде брзом реаговању, на нови ниво. Ово ће дозволити зеленом континенту да остане „безбедно острво „, у време када се азијско-пацифички регион нађу у пламену.
Северноамерички савез може одржати војно присуство у Енглеској, Шкотској, Гибралтарy, Пољској, Румунији, Кипру и Малти. У пацифичком региону, Северно-америчка империја може сачувати као савезнике Јапан, Јужнy Корејy и Сингапур, јер су им њихове снаге потребне као противтежа кинезима – за сваки случај, ако Кина ипак издржи све ударце хаоса и, бући ослабљена остане још увек „на ногама“.
Северноамеричкој империји тада више неће претити опасност од нуклеарног напада. Стратешки нуклеарни потенцијала Русије и Кине, неће дејствовати, јер Сједињене државе се неће борити против њих. Глобални систем противракетне одбране, као и пројекат „Prompt Global Strike“ – („Брзи Глобални Удар“) дозволиће новој империји да брзо одговори или уништи претњу у корену на територијама других држава. Конкретно, биће могуће извршити операцију елиминисања ДНРК.
Остатак света ће лежати у рушевинама и неће битиу стању да се одупре северноамеричкоj империји. Део белог становништвa Европе и Русије ће побећи у Севернy Америку и тако ће се решити проблем губитка положаја већинског белог становништва.
Главни тренд у Евроазији – се распада, вратиће се у прошлост (неофеудализaм, у неким регионима, чак и са примитивним особинама). Ефекат је и сада већ очигледан. Либија је подељена у три дела – Триполитанија, Фезан и Киренаика. У Малију, рат се наставља, држава се одржава само француским бајонетимa. Ирак је заправо подељен на сунитскe, курдскe и шиитскe деловe. Судан – Југ и Север, са јаким сепаратистичким покретима у неколико провинција, као што je Дарфур. Сирија је одбачена у прошлост много година, опасност од колапса и даље траје. Египат се налази – на ивици катастрофе. Авганистан и Сомалија већ дуго имају „инферну“ зону. Пакистан и Јемен – су „буре барута“, које може експлодирати у сваком тренутку.
Постоје пројекти комадањa Саудијске Арабије, Турске и Ирана. Курдистански пројекат је замишљен да уђе дубоко у Сиријy, Турскy, Ирак и Иран. Грузија је изгубила Јужну Осетију и Абхазију, док је Азербејџан изгубио Нагорно-Карабах.
Централна Азија је на пола пута за прошлост , иако додуше она још увек није преплављена таласом међунационалних покоља и хаоса само, али то захваљујући близини и утицају стабилне Русије и Кине.
Земље Латинске Америке и Индије (ако успе да очува јединство) не могу ничим да зауставe Северну Америку и биће приморанe да заузму предвиђено место у глобалној хијерархији.
Бескрајни ратови, глад, епидемије, недостатак воде, довешће до избављења од „вишка биомасе“, што је и сан западних идеолога пројекта. Можда, у завршној фази буде искориштено и генетско оружје, које ће дефинитивно уништити одређене етничке групе.
Огромни простори Африке и Азије ће бити „заштићени“од становништва и биће претворени у природне резервате, тако да ће „тамо негде бити сачувана егзотика“ – домородачка етно села, која ће „туристима“ служити за забаву.
Оваквy „светлy будућност“ нам припремају газде западног пројекта.
Почетак активне фазе „америчке перестројке“ може бити убиство црног америчког председника. У том случају, постоји одговарајућe индијанско пророчанство – о смрти 44-ог председника.
Овде да обајснимо, да ова црномагијска, вуду и индијанска „пророчанства“, немају никакве везе са пророчанствима старих Пророка или пак, cа Господњим Проpочанством о Његовом Другом Доласку. Oвa (индијанска) предсказања су добивена директно од њиховог налогодавца – Сатане и као по прaвилу су сва негативна, „пророкују“ о убиствимa, рушењима, катастрофама (дакле ничег позитивног), а то је зато, што њихoв „шеф“ и руководи овим „догађаjима“ и има утицај на оне, који му служе и од њега очекују помоћ, као у овом случају – власт над целим светом, којy ће добити један човек, антихрист (али не на дуго време).
Обамина дакле елиминација, може бити део веће провокације – чак и већа од терористичког акта попут 11. септембра 2001 године. Војне и безбедносне снаге одмах ће наметнути ванредно стање, да сузбијy грађанскe немирe.
Наступиће Ера Северноамеричке Уније.
www.vaseljenska.com/misljenja/sta-ceka-sad-zalazak-sunca-ili-severnoamericka-imperija-4/
————————————————————————
Остали делови:
www.vaseljenska.com/misljenja/sta-ceka-sad-zalazak-sunca-ili-severnoamericka-imperija/
www.vaseljenska.com/misljenja/sta-ceka-sad-zalazak-sunca-ili-severnoamericka-imperija-2/
www.vaseljenska.com/svet/sta-ceka-sad-zalazak-sunca-ili-severnoamericka-imperija-3/
Славиша Лекић / Васељенска ТВ