Post by Bozur on Mar 11, 2016 0:52:50 GMT -5
Clanak je postavljen originalno u ultra-liberalnim e-novine valjda kao eksponiranje ranog SSSR-a kao 'vajnog primjera' rane seksulane emancipacije zena. Stvarnost je da su zene tada od komunisticke elite bile primorane (ako su bile izmedju 18-30 godina starosti), na osnovu ovoga clanka, da se prostituisu bez place sa svakim 'primjernim' sektasem kojemu se se one dopale. Svaki primjerni sektas je mogao da izabere po tri zene nedjeljno (maksimum 3 sata interval svaki put) ukljucujuci neciju zenu. Udate zene nisu mogle biti seksulano 'monopolisane' od strane samo jednog covjeka, svoga muza po njihovoh satanistickoj doktrini. Takodje unutar clanka imate jasnu depikciju promocije golotinje kod omladine na dnevnoj bazi umjesto oblacenja!
*E-novine su bez sumlje ispostava zapadne anti-evropske elitisticke cio-propagande.
Molim vas procitatajte sto se dogadjalo prvih godina nakon sto je crvena satanisticka sekta preuzela vlast u Rusiji i uspostavila tadasnji pakao na zemlji zvani SSSR. Ocigledno je da se radi o pokusaju uzurbanog unistavanja Ruske nacije. Satanova djeca tih godina nisu imala srpljenja da postepeno izazovu totalni krah Ruskog duha, kulture, tradicije i familije! Ovu perverziju je dosta odstranio Staljin kada je dosao na vlast. Staljin je, sa druge strane, ubio vise Rusa fizicki nego iko drugi u istoriji (preko 50 miliona). Procitajte clanak.
(1/3)
Seks iza gvozdene zavese
Pišu: Marta Panas-Govorska i Andžej Govorski
Početkom 1918. godine na ulicama Saratova su se pojavili plakati Gubernijskog saveta narodnih komesara. „Objavljuje se nacionalizacija žena!“ – vrištali su naslovi na njima. U nastavku se mogla pročitati idejna deklaracija autorâ dokumenta: „Dosadašnji zakon o braku je klasičan proizvod socijalne nejednakosti, koja mora biti iskorenjena iz Sovjetske Republike!“ U rečenicama koje slede detaljno su izložena pravila eksproprijacije dama. Svaka žena u dobi od sedamnaest do trideset godina, bez obzira na bračno stanje, dužna je da svoje draži stavi na raspolaganje „građanima muškarcima“. Svaki radnik koji izdvaja 2% ličnog dohotka u poseban fond ima pravo da tri puta nedeljno, u terminima ne dužim od tri sata, koristi telo „građanke žene“ po slobodnom izboru. Autori ovog teksta su ipak uzeli u obzir i prava „građana muževa“; oni su imali prvenstvo u korišćenju svojih žena
„Građanin muškarac može tri puta nedeljno polno opštiti sa svakom građankom ženom“ – objavili su sovjetski seksualni aktivisti. Pored toga, želeli su i da se azbuka uči iz porno-čitanke. Seksualna revolucija je ipak kratko trajala, a u SSSR-u je, zahvaljujući Staljinu, ubrzo ponestalo i seksa.
„U SSSR-u nema seksa“ – izjavila je 1986. godine Ljudmila Ivanova, učesnica čuvenog „ženskog“ telemosta između Lenjingrada i Bostona. Malo ko zna da ova krilatica nije bila ništa drugo do Ruskinjin odgovor na pitanje o erotici u reklamama, međutim, ona je u masovnom sećanju momentalno zapisana kao nenamerna ali savršeno uspela sprdnja na račun sovjetskih medija. U Zemlji Sovjeta su, naime, sredstva javnog informisanja bila gotovo sasvim oslobođena svih oblika erotizma. Umesto ljubavnika u strastvenom zagrljaju, televizija i štampa su prikazivale velikodostojnike koji se ljube u usta i aseksualne pionire. Ta medijska hipokrizija bila je rezultat zvanične vizije sovjetskog čoveka kao partijskog šrafa lišenog svake strasti. U potrazi za erotskim sadržajima građani SSSR-a su čak bili spremni da, među ostalim, prate i poljske medije, od početka sedamdesetih godina sve otvorenije za „ružičaste“ sadržaje.
Tokom političkog otopljavanja u drugoj polovini osamdesetih, u SSSR-u dolazi do kulturnih promena, otvara se diskusija o erotici, a rado citirana izjava Ljudmile Ivanove svakako je doprinela postepenom uvođenju normalne slike ljudske telesnosti u sovjetske medije. Rečenica „U SSSR-u nema seksa“, izgovorena u živom programu, podstakla je građane na intimne ispovesti. Na stranicama novina se sve češće pojavljuju reportaže u kojima građani opisuju bračnu zajednicu. Većina njih ponavlja istu matricu – u običnoj sovjetskoj porodici nema erotike, jer nema pozitivnih primera na koje bi se ljudi mogli ugledati i zahvaljujući kojima bi erotski odnosi mogli nastati. I tako se diskusija o odsustvu golišavih scena na televiziji i filmu premetnula u ozbiljnu raspravu o ograničenjima sovjetskog čoveka.
Aktivisti prve seksualne revolucije
No da li je slika nežnosti, čak i onih bračnih, oduvek bila tretirana u SSSR-u kao tabu? Devedesetih godina prošlog veka, kada se sovjetski blok raspadao a granice otvarale za ljude i robu, Rusija je prošla ubrzani kurs erotike i pornografije. Na talasu tih kulturnih promena počelo je sistematičnije proučavanje istorije sovjetskih medija i propagande, ovog puta bez ideoloških pritisaka. Ispostavilo se da je kultu zdravog, aseksualnog tela i uzdržljivih bračnih odnosa, koji je utemeljio Staljin, na početku dvadesetog veka prethodila kratka ali vehementna seksualna revolucija. Događaji koji su se tada odigravali u mladoj boljševičkoj državi šokirali su ne samo Ruse nego i najliberalnije posmatrače sa Zapada.
Za sovjetsku seksualnu revoluciju odgovorni su vođe proletarijata i liberalni umetnici. Međutim, veoma važnu, premda nezapaženu ulogu u tim društvenim promenama odigralo je i seosko stanovništvo.
Otkad je sveta i veka umetnici ispoljavaju izvesnu sklonost ka seksualnim hirovima. Ipak, grupa Srebrni vek, formirana u Rusiji na prelasku iz 19. u 20. vek, pokazivala je naročito interesovanje za tu oblast. Njeni tvorci su, između ostalog, nameravali da preispitaju ustaljene muško-ženske odnose. Njihove „srede u kuli“ ušle su u istoriju ruskog morala. Obično bi započinjale predavanjima i diskusijama, nakon kojih bi, kako kaže legenda, usledile orgije. Cela Rusija je bila u transu zbog tih sreda. Priča o jednoj učesnici, mademoiselle Ljubovi Mendeljejevoj, prekrasnoj i bogatoj ćerki poznatog akademika, posebno je rasplamsavala emocije. Ta gospođica se pridružila srebrnim boemima, odbivši prethodno bračnu ponudu dvojice bogatih i uticajnih kavaljera. Vrlo brzo je našla ljubavnike – pesnike Andreja Belog i Aleksandra Bloka, s kojima je živela u slobodnoj vezi. Poliamorija Ljubovi Dmitrijevne opasno je uzdrmala carske konzervativce i crkvene jerarhe. Moralna liberalizacija među proleterskim aktivistima odigravala se pak nešto drugačije nego ona u umetničkim krugovima. Na kongresu socijaldemokrata 1903. godine u Londonu Lav Trocki dobija zadatak da izradi novu teoriju seksualnosti. U to vreme nastaje i dokument koji odbacuje brak kao buržoaski relikt. Tekst su podržale poznate feministkinje Klara Cetkin i Roza Luksemburg. I danas im možemo biti zahvalni ne samo za osvešćivanje ženskog sveta nego i za propagiranje slobodne ljubavi. Proleterski aktivisti su i praktično podržavali seksualno oslobađanje. Najaktivnije u ulozi učiteljica slobodne ljubavi bile su ruske revolucionarke koje su se upuštale u odnose sa nepoznatim političkim zatvorenicima ne bi li im obodrile duh. Jedna od tih utešiteljki zavirila je i u sibirski kućerak Vladimira Lenjina. U pitanju je njegova kasnija nerazdvojna životna saputnica – Nadežda Krupska. Ipak, vernost revolucionarnoj ideji nije išla rame uz rame sa monogamijom. Boljševički vođa je u emigraciji živeo u ljubavnom trouglu s Krupskom i neodoljivom Inesom Arman.
link