Post by Emperor AAdmin on Oct 15, 2019 1:12:13 GMT -5
video (english)
Како је изгледала полемика Дугина и Бернар-Анри Левија?
петак 11. октобар 2019. 17:32
петак 11. октобар 2019. 17:32
Недавно је Институт Нексус организовао дебату између двојице потпуно
супротстављених филозофа. Ево о чему су Дугин и Леви полемисали
Институт Нексус организовао је 21. септембра, поводом 25 година рада ове престижне
холандске организације, дуел између двојице најистакнутијих представника две потпуно
супротстављене животно-филозофско-политичке школе – филозофа либерализма и
атлантизма, Француза Бернар-Анрија Левија, и водећег мислиоца револуционарног
конзервативизма, традиционализма и евроазијства, Руса Александра Дугина. Печат,
ексклузивно, објављује први превод на српски језик транскрипта историјског дуела –
у целини, како га је и објавио Институт Нексус.
Роб Римен: Средиште Чаробног брега чини сукоб два ривалска погледа на свет који се
Роб Римен: Средиште Чаробног брега чини сукоб два ривалска погледа на свет који се
боре за душу Европе. Таквим дуелом почећемо и данашњи Нексус симпозијум. Драго ми
је што су два храбра филозофа прихватила позив да дискутују о премисама и последицама
својих потпуно супротстављених и ривалских светоназора. Називам их храбрим, јер је
постало изузетно ретко да се два филозофска супарника заиста суоче очи у очи. Они
који су прочитали роман Чаробни брег знају да на крају долази до правог физичког
обрачуна. Нафта изазива Сетембринија, Сетембрини одбија да пуца и онда Нафта
извршава самоубиство. На сву срећу, ово се данас неће догодити. Молим вас да топло
поздравите Леа Нафту, познатог и као Александар Дугин, и Лудовика Сетембринија,
познатог и као Бернар-Анри Леви.
Александар Дугин: Пре свега, увек више волим борбу идеја од физичког рата, и веома
Александар Дугин: Пре свега, увек више волим борбу идеја од физичког рата, и веома
сам срећан што сам у прилици да имам ову размену с Бернар-Анријем Левијем, чувеним
у глобалним размерама, размену која није у форми физичког двобоја – јер се понекад
налазимо на истим линијама фронта, али смо на различитим странама – већ ћемо овде
размењивати идеје, што ми је драже, уместо да се физички сукобимо. Можда је то и
једини начин да се то избегне (физички сукоб – прим. прев) или да, макар, покушамо.
Пре свега, желео бих да кажем да је председник (Француске Емануел) Макрон недавно
Пре свега, желео бих да кажем да је председник (Француске Емануел) Макрон недавно
рекао да је хегемонија Запада окончана. Наш председник (Владимир) Путин рекао је
исто за либерализам, или глобални либерализам. Недавно је изашао и број Форин
аферса у којем је објављен чланак Фарида Закарије посвећен опадању западне силе.
Мислим да је очигледно да такво опадање заиста постоји. У вашој књизи Империја и пет
краљева приметили сте веома занимљиву ствар – нестајање америчког присуства на
Блиском истоку у случају Курда. Мислим да се приближавамо крају, не крају историје,
како је Фукујама рекао, него крају политичке модерне. А то је крај нечега веома, веома
важног – крај западне хегемоније, америчке доминације или глобалног либерализма. То
је нешто историјско само по себи, а не техничко.
То тумачим тако – послужићу се Ничеовим речима – да су, на почетку модерне, људи
То тумачим тако – послужићу се Ничеовим речима – да су, на почетку модерне, људи
убили Бога како би се ослободили. Али то је било самоубиство. Убијајући Бога, ми смо
убили сами себе, а сада дочекујемо последњи стадијум нихилизма. Интересантно је да, у
вашој књизи, америчку империју или глобални либерални систем дефинишете као систем
нихилизма заснован на ништавилу. То је веома интересантна идеја, и питао бих вас због
чега и даље браните тај све отвореније нихилистички систем, зашто се борите за ту
трулежну и опадајућу модерну и зашто улажете своју интелектуалну снагу како бисте
је бранили?
Бернар-Анри Леви: Наравно, ја се свакако не борим за нихилизам. Напротив, борим се
Бернар-Анри Леви: Наравно, ја се свакако не борим за нихилизам. Напротив, борим се
против нихилизма. Борим се за политичку модерну, јер она представља демократију,
слободу, једнакост између мушкараца и жена, секуларизам и тако даље. Иако је политичка
модерна вероватно у кризи, одбијам идеју њеног неповратног опадања и, још горе, њеног
нестанка. Одбијам то јер чврсто верујем да је опстанак либералне демократије позитиван
за читав свет. Сада, посветимо се нихилизму. И ја сам прочитао ваша дела. Ви сте мој
супарник. Ми смо супротстављени у већини тема. Али ја признајем ваш значај, макар
на руској сцени. Због тога сам вас пажљиво читао. За мене, данашње отелотворење
нихилизма сте ви. И ваши пријатељи. И евроазијска струја. И морбидна атмосфера која
испуњава ваше књиге. И начин на који растварате саму идеју људских права, личних
слобода, појединости, стављајући их у некакве велике блокове заједница, великих
религија, светих извора и тако даље. Можда постоји криза демократије, али свакако
постоји и мирис нихилизма који ме постиђује када читам вашу Конзервативну револуцију
и сва ваша дела о Евроазији од почетка деведесетих.
Дугин: Занимљиво. Ако ви поистовећујете нихилизам и одбијање западног тумачења
Дугин: Занимљиво. Ако ви поистовећујете нихилизам и одбијање западног тумачења
људских права, слободе и либералне демократије, сложићу се у том смислу. Ја сам
против тога, јер за мене то нису универзалне вредности. Мислим да се демократија,
њено значење, мења. Разговарао сам једном с Фукујамом и он је модерно схватање
либералне демократије дефинисао као владавину мањина над већином, јер се већина
увек може преобразити у популизам, фашизам, комунизам. Мислим да је то потпуно
нова идеја. Не делим то ново схватање либералне демократије. Оспоравам то да би
субјект слободе требало да буде индивидуалан, а то је суштина, осовина идеологије
људских права. Сматрам да идентитет људи, људске културе, друштва не може бити
сведен на индивидуалност. На пример, у нашој руској традицији субјект слободе није
индивидуалан него колективан. Тако је било у време царева, тако је то дефинисала
црква, а потом комунизам. Али колективни идентитет је увек био доминантан у нашој
култури, као што је и у кинеској, индијској и, у извесној мери, исламској култури.
Мислим да сам нихилиста у смислу да одбијам универзалност модерних западних
Мислим да сам нихилиста у смислу да одбијам универзалност модерних западних
вредности. Не мислим да су оне универзалне. Мислим да су западне, да су модерне.
Мислим да је Запад и даље веома моћан и да их веома снажно брани. Ја само оспоравам
да је једини начин тумачења демократије владавина мањине над већином, да је једини
начин тумачења слободе индивидуална слобода, да је једини начин тумачења људских
права пројектовање модерне, западне, индивидуалистичке верзије онога шта значи
бити хуман на друге културе.
Леви: Ви боље познајете своју традицију, руску традицију, од мене. Али довољно сам
Леви: Ви боље познајете своју традицију, руску традицију, од мене. Али довољно сам
близак Русији да бих знао да је ово што сте рекли о позицији субјективитета у руској
традицији неистинито. Имате и традицију Херцена, Пушкина, Тургењева, делимично
Сахарова, читаву славну традицију дисидената који су се борили против тоталитаризма
Совјетског Савеза и који су ту борбу водили у име индивидуалности, права поданика и
људских права. Не можете рећи да тај елемент није део руске традиције. И, поново,
велики део свог живота посветио сам одбрани Русије од ропства, тоталитаризма и тако
даље, да могу рећи овако нешто.
Сада, шта је демократија? Нисам присуствовао вашој дебати с Фукујамом, али рекао бих
Сада, шта је демократија? Нисам присуствовао вашој дебати с Фукујамом, али рекао бих
да је демократија комплексан концепт и комплексан процес. То је владавина већине, али
и владавина мањине. То је владавина народа и владавина парламента. То је веома
комплексна архитектура која временом еволуира, која се обогаћује, и разлика између
демократије и свих врста ауторитаризма, укључујући и онај Путинов у данашњој Русији,
јесте у томе што је демократија увек отворена, увек отворена за промене, увек отворена
за напредак, увек отворена за обогаћивања, опозивања, све то.
О нихилизму. Ви говорите о Ничеу као најбољој дефиницији нихилизма. Уозбиљимо се! То
О нихилизму. Ви говорите о Ничеу као најбољој дефиницији нихилизма. Уозбиљимо се! То
још имамо у сећању. То је Русија са 24 милиона мртвих током Великог патриотског рата. То
је Европа окупирана нацизмом. И то су Јевреји, мој народ, који су готово уништили, свели
на ништавност најгори нихилисти свих времена. Да, постоји једна истинита дефиниција
нихилизма и то је: они који су починили те злочине. А ти људи, ти нацисти, нису пали с неба.
Они су проистекли од идеолога. Од Карла Шмита. Од Шпенглера. Од Стјуарта Чемберлена.
Од Карла Хаусхофера. Све људи које, нажалост, ви симпатишете, цитирате и у чијим речима
налазите инспирацију. Дакле, када кажем да сте нихилиста, када кажем да је Путин нихилиста,
када кажем да у Москви постоји морбидна атмосфера нихилизма, која, успут, доводи до
неких стварних смрти – Ана Политковскаја, Борис Њемцов и многи други убијени у Москви,
или Лондону – ја то и мислим. И мислим да, нажалост по ту величанствену руску
цивилизацију, данас постоји лош, мрачан ветар нихилизма у буквалном смислу речи, онај
који је нацистички и фашистички смисао, а који дува у великој Русији.
Дугин: Слажем се. Мислим да феномен фашизма или националсоцијализма заиста јесте
Дугин: Слажем се. Мислим да феномен фашизма или националсоцијализма заиста јесте
нихилизам и не браним га, јер је то модеран феномен. У мојим очима, сва модерна је
потпуно нихилистичка. Либерализам је нихилизам, комунизам је нихилизам, као и фашизам.
И мислим да се слажем с вама у вези са злочинима које је починио Хитлер, јер је и мој народ
веома патио. Изгубили смо много, милиони су убијени јер су били Словени. У истом обиму
као и Јевреји. Наш народ, совјетски народ, руски народ, борио се у Патриотском рату како
би зауставио фашизам у Европи, у Русији и како би спасио све народе који су патили у тој
ситуацији. И снажно осуђујем све облике расизма. Тако да ако налазим нешто интересантно
код Хајдегера и Шмита, у конзервативној револуцији у Немачкој, то су одређени аспекти
политичког реализма, или геополитичке мисли, или традиционализма, те критика модерне
која је била својствена том конзервативном покрету, али не расизам. Довољно сам храбар
да, када бих се залагао за фашизам или расизам, то и признам.
Износим многе одважне изјаве због којих ме коре. Ја сам против либерализма, против
Износим многе одважне изјаве због којих ме коре. Ја сам против либерализма, против
индивидуализма, против људских права као идеологије, али сам и против расизма и то је
јасно. Ја то не браним. Али расизам је англосаксонски либерални конструкт заснован на
хијерархији између народа. Мислим да је то злочиначки. И мислим да сада глобализам
понавља тај исти злочин, јер глобалисти, либерали попут вас и људи који подржавају ваше
идеје постављају за универзалне вредности оно што су једноставно модерне, западне,
либералне вредности. А то је нова врста расизма – културног, цивилизацијског расизма. Ви
кажете: свако ко прихвата отворено друштво је добар, сви који одбацују отворено друштво
су – као што Попер наводи у поднаслову своје књиге – непријатељи отвореног друштва.
Дакле, постоји нова манихејска подела, нови расизам. Они који су за западне вредности су
добри, сви који то оспоравају у исламској традицији, у руској традицији, у кинеској
традицији, у индијској традицији, било где, они су популисти и сврставају се у фашисте.
Мислим да је то нова врста расизма.
Леви: Међу нама у ствари постоје три значајне тачке неслагања. Пре свега, када говорите о
Леви: Међу нама у ствари постоје три значајне тачке неслагања. Пре свега, када говорите о
глобализацији, ви о томе имате ограничену идеју. Постоји лоша глобализација, наравно, она
која представља униформизацију света. Али глобализација како је виде многи западни
мислиоци, и како је видим и ја, не значи униформност, него отвореност другоме, мостове
између цивилизација, нексус између култура, увоз и извоз речи, теорема и тако даље.
Глобализација може бити и то. Верујте ми, на Западу су многобројни они који се за то боре.
Под два, када кажете да је вера у универзалне вредности нови облик тоталитаризма и тако
Под два, када кажете да је вера у универзалне вредности нови облик тоталитаризма и тако
даље, жао ми је, али то је кратковидо. Поента је да у свакој цивилизацији постоје сјајне
ствари које су измишљене. Ваша, руска цивилизација, којој се дивим и коју поштујем,
измислила је, на пример, кроз Александра Солжењицина идеју борбе против тоталитаризма.
Значајно је то што је Солжењицин учинио и нико од руске културе неће отети ту
величанственост. Толико је западних мислилаца покушавало да мисли о слободи против
тоталитаризма, шта је она, против чега се мора борити, шта је концентрациони логор итд.
Рус је успео да направи такво ремек-дело као што је Архипелаг гулаг. Ништа, нико то
неће одузети руској цивилизацији.
У истом смислу, и Европа је осмислила неке ствари које су на добробит читавог човечанства.
У истом смислу, и Европа је осмислила неке ствари које су на добробит читавог човечанства.
На пример, једнака права између мушкараца и жена. На пример, да нико не буде мучен,
окован или поробљен. То право је универзално. То је, када се исправно спроведе, напредак,
побољшање за читав универзум. Али чињеница је да га је измислила, остварила филозофија
која се зове филозофија просветитељства и чије је родно место Европа. Дакле, идеја није
наметати образац другима. Ради се о узимању из сваке цивилизације онога доброг за
читаво човечанство. Једно од тих добара из Европе је цивилизација људских права, слобода,
појединачног достојанства итд. То заслужује да буде универзално. То треба схватати, осим
ако сте расиста, као корисно за читаво човечанство.
Сада, да ли сте ви, господине Дугин, расиста? Драго ми је што чујем да тврдите да не волите
Сада, да ли сте ви, господине Дугин, расиста? Драго ми је што чујем да тврдите да не волите
расизам. Али нисам сигуран да сте искрени. Читао сам пре неколико дана вашу књигу
Конзервативна револуција. На страни 256 говорили сте о Јеврејима. Не брину мене само
Јевреји, ја сам забринут за све, али овде се радило о Јеврејима. Ви на тој страници говорите
о метафизичком ривалству и рату између аријеваца и Јевреја и кажете да је то изазов,
дебата не само за овај век него за сва времена. Према томе, јасно сте антисемита. И нисам
изненађен јер сви које цитирате и из којих црпите инспирацију – Шпенглер, Хајдегер, који је,
наравно, велики филозоф, и други – јесу контаминирани, искварени, заражени том кугом
антисемитизма. Нажалост, и ви. Ваше дебате с Аленом де Беноа у Француској, ваше везе с
Аленом Соралом, који је писао предговор за једну од ваших књига и који је међу лидерима
француског антисемитизма – све то говори само за себе. Па како сада можете рећи да вам
је расизам стран?
Дугин: Потпуно ми је стран. Мислим да народи имају своје анђеле, своје архетипе. Народи
Дугин: Потпуно ми је стран. Мислим да народи имају своје анђеле, своје архетипе. Народи
нису само колективна тела која су физички присутна, народи имају душу. А имамо и душу
јеврејског народа којој се дивим и коју поштујем. Имам многе пријатеље у Израелу, у
традиционалистичким израелским круговима који деле моја мишљења. То су Јевреји који
верују у Бога. За разлику од вас који себе дефинишете као Јеврејина који не верује у
јеврејског Бога. За моје пријатеље то би било потпуно антисемитски, јер су Јевреји народ
Божји и то је суштина. Дакле, без Бога Јевреји губе своју суштину, своју религијску мисију,
своје место у историји. Важно је да постоје разлике између народа и ја инсистирам на
разлици између душа народа, између анђела народа. Али сам против било какве хијерархије
и расизма. Не кажем да су индоевропска, или грчка, или европска, или немачка, или индијска,
или иранска цивилизација боље, да је исламска или јеврејска традиција боља – ја мислим да
су различите.
И што се тиче процеса глобализације који сте описали, да јесте онако како сте рекли, не
И што се тиче процеса глобализације који сте описали, да јесте онако како сте рекли, не
бисмо му се противили. Да постоји дијалог у којем свако учествује – хришћани, муслимани,
Кинези – те брани свој вредносни систем, да је глобализација отворена и праведна, да је
заиста демократски дијалог у којем се тражи најбоље у свим тим цивилизацијама, нико јој се,
верујем, не би противио. Макар јој се ја не бих противио. Али сада је то западна пројекција
западних идеја о томе шта је добро, а шта лоше за универзалне вредности. Капитализам,
тржишна економија, идеологија људских права, индивидуалне слободе, хедонизам,
технократија. Све су то елементи западног историјског и друштвеног искуства који се
пројектују на светском нивоу и то се назива универзализам. Ја сам против тога.
Што се тиче Солжењицина, и ја га пратим јер је био славенофил. Борио се против комунистичког
Што се тиче Солжењицина, и ја га пратим јер је био славенофил. Борио се против комунистичког
ауторитаризма баш у корист руског народа као колективног идентитета. Ја сам против совјетског
тоталитаризма, ја не браним комунизам. Осамдесетих сам био дисидент. Али попут Солжењицина,
нисам пролиберални дисидент – као Солжењицин, ја сам антилиберал. Поменули сте и Херцена.
Поменули сте нека имена из руске историје. Они су махом били западњаци. Етнички или
културолошки су били Руси, али идеолошки то нису били, нису следили нашу традицију. Наша
традиција се заснивала на потпуно другачијој антропологији и онтологији. Занимљиво је да је
Херцен био западњачких погледа и емигрирао је, али се касније вратио с врло
националистичким ставовима. Тургењев није, али Херцен јесте. Дакле, вођа руских западњака
се, искусивши западну културу у емиграцији, вратио изразито националистичким идејама, као
уосталом и многи наши дисиденти по повратку са Запада.
Мислим да би требало да пажљиво чувамо те идентитете – јеврејски, семитски, исламски, руски,
Мислим да би требало да пажљиво чувамо те идентитете – јеврејски, семитски, исламски, руски,
европски – у различитим облицима, и покушамо да нађемо нексус између њих. Да избегнемо ту
симплицистичку верзију тоталитаризам против демократије. Хана Арент, којој се такође дивим,
рекла је да је тоталитаризам модеран феномен, а не традиционални феномен. Тако да, ако
просто супротставимо демократију и либерализам фашизму или комунистичком тоталитаризму,
то је симплицистичка верзија. Мислим да сада треба да замислимо нешто друго, нешто изнад
модерне и, у том смислу, све три политичке теорије – либерализам, комунизам и фашизам –
представљају идеологије које морају бити превазиђене, морамо отићи даље од њих.
Али постоји и нешто интересантно код неких комунистичких мислилаца, попут Грамшија, или
Али постоји и нешто интересантно код неких комунистичких мислилаца, попут Грамшија, или
неких француских комуниста као што су Батај или Дебор. Има толико занимљивих мислилаца
да не би требало да Батаја идентификујемо с гулагом, или Хајдегера с Аушвицом, или да
инсистирамо на томе да су сви либерали злочинци који су бомбардовали Хирошиму. Морамо
пронаћи нешто здраво у свим тим традицијама или, боље, да их надиђемо, да закорачимо
даље од њих.
(Наставак у следећем броју Печата)
Превео Филип Родић
Извор Печат, 11. октобар 2019.
Тагови: Бернар Анри Леви, полемика, Александар Дугин, Печат, филозофија, Филип Родић, дебата
(Наставак у следећем броју Печата)
Превео Филип Родић
Извор Печат, 11. октобар 2019.
Тагови: Бернар Анри Леви, полемика, Александар Дугин, Печат, филозофија, Филип Родић, дебата
Komentari:
Dalibor Simich • pre 3 dana
Hehehhehe, nije trebalo dugo da prodje dok ta francuska krtica ne odigra najjeftiniju kartu a to
Hehehhehe, nije trebalo dugo da prodje dok ta francuska krtica ne odigra najjeftiniju kartu a to
je da ga optuzi da je antisemita i rasista, i time u potpunosti kapitulira pred dubinom argumenta
blagog Dugina. Ukratko, Bernard-Henri Lévy je standardni Sorosev govnovalj.
Dragoslav • pre 3 dana
Не треба очекивати да Дугин растури Левија. Имам утисак да је Дугин у расправу ушао као
Не треба очекивати да Дугин растури Левија. Имам утисак да је Дугин у расправу ушао као
филозоф, а Леви као политички радник. Мана филозофа је да могу да буду апстрактни и
безлични; врлина политичара да знају да буду убедљиви у плићаку. У различитим се
орбитама расправљају. Свеједно, занимљиво је. Једва чекам наставак.
Slavomir Srpski sima • pre 3 dana • edited
Evo slusam ovaj dijalog, i opet proizilazi ocljivo da ga Levi vodi kao kera na uzdi po svojim
Evo slusam ovaj dijalog, i opet proizilazi ocljivo da ga Levi vodi kao kera na uzdi po svojim
politickim ciljevima: da se ispoveda (kao Rus) zasto je navodno Ryusija izvrsila agresiju na
Krim, te paramilitaci iz Rusije vode rat protiv Ukrajine.
Dugin je filozof i ocigledno nije na svom terenu, jer ovo nije rasprava dve ideologije ili teorije,
Dugin je filozof i ocigledno nije na svom terenu, jer ovo nije rasprava dve ideologije ili teorije,
vec Levi ga vodi na politiku da se ispoveda zasto je Rusija agresor.
Kako to da Dugin nije upitao Levija zasto je NATO izvrsila agresiju na Jugoslaviju bez ikakvog
Kako to da Dugin nije upitao Levija zasto je NATO izvrsila agresiju na Jugoslaviju bez ikakvog
legitimiteta, a on podrzao tu agresiju licno (za razliku od Dugina koji nije podrzao niciju
agresiju).?
Moram reci da sam se razocarao u ovaj intelektualni duel, ili "dijalog". jer TO nije dijalog vec
Moram reci da sam se razocarao u ovaj intelektualni duel, ili "dijalog". jer TO nije dijalog vec
otvoreni napad Levija na Dugina, koji je pogresio taktiku jer u borbi moras da budes prvi kjoji
zadaje udarce a ne da ih trpis pa da se onda povlacis ili sledis samo napade drugog.
Mislim Simo da si me dobro razumeo
Mislim Simo da si me dobro razumeo
sima Slavomir Srpski • pre 3 dana • edited
Pa sad- drugi su to drugačije "doživeli"
Recimo jedan komentator iz Niskezemlje- " šaržer Levijevih gumenih reči, se od Dugina
Pa sad- drugi su to drugačije "doživeli"
Recimo jedan komentator iz Niskezemlje- " šaržer Levijevih gumenih reči, se od Dugina
odbijao kao od Ruskog T-34 tenka." .
www.nrc.nl/nieuws/2019/09/26/lezen-als-wapen-tegen-doegin-a3974738
Ja ne mislim kao vi. Jer ja, za razliku od vas ne projektujem moja očekivanja, i moje misli
Ja ne mislim kao vi. Jer ja, za razliku od vas ne projektujem moja očekivanja, i moje misli
na druge. Mislim čak da je Dugin bio nadmoćniji- jer snaga njegovih reči je autentična, za razliku,
od meinstrim amalgama "jednog od vodećih intelektualaca" zapada. BAL, to jeste, e, što vi to
odbijate da prihvatite je vaš problem. Govoriti pred auditorijumom koji isto misli, koji vas gleda
kao neprijatelja, prezire čak ..je imati muda SS, a ne ovako anonimno po "društvenim mrežama"
još nadmeno iskazivat, čuj "razočaranost" ..čutog..
p.s. Inače, "dvoboj " je najavljivan kao " najveći u ovom dobu " ...-) Nemojte posle, kada se
p.s. Inače, "dvoboj " je najavljivan kao " najveći u ovom dobu " ...-) Nemojte posle, kada se
posledice pojave, kao onomad posle Minhena 2007, da se i o ovome govori kao o "presudnom"
u domenu političke filozofije. Ja sam čak siguran, da hoće..Duginu je stalo do Evrope..zato i
prihvata ovakve izazove.
p.p.s Ovo nije njegovo prvo učešće. Prvo je bilo sa Sloterdajkom, pre neku godinu,
p.p.s Ovo nije njegovo prvo učešće. Prvo je bilo sa Sloterdajkom, pre neku godinu,
u istom Institutu.
Slavomir Srpski sima • pre 3 dana • edited
Zao m i je ali ja dozivljavam ono sto vidim u mojoj svesti. Evo, razloga...
Zamisli samo, doveo je Dugina u situaciju da brani Putina u Siriji, iako Rusija tamo nije izvrsila
Zao m i je ali ja dozivljavam ono sto vidim u mojoj svesti. Evo, razloga...
Zamisli samo, doveo je Dugina u situaciju da brani Putina u Siriji, iako Rusija tamo nije izvrsila
bilo kakvu agresiju (imala je svoju luku u Tartasu vec godinama) i bila je zvanicno pozvana od
Siriske legalne drzave clanice u UN da im pomogne da se odbrane od terorizma. Da ne da ukaze
Leviju da rat u Siriji nije povela Rusija vec Saudi Arabija naoruzavajuci muzejhadine da idu i
ruse Siriju !
Zamisli, Dugin nije bio u stanju, kada ga je Levi optuzio da Ukrajina kao drzava postoji pre Rusije,
iako u to vreme termin Ukrajina nije ni postojao vec samo Kijevska RUSIJA. Ali Dugin nije znao i
da pita zasto je Levijev predsednik Sarkozi izvrsio agresiju na Libiju i tamo stvorio najveci problem
i njima ali i Evropi zbog stotine hiljada imigranata koji danas iz severne Afrike guse Italiju i time
i Evropu?
Nije Dugin znao i da ukaze Leviju da nije u Ukrajini prvi gradjanski rat u Evropi posle 2SV rata,,
vec pre svega agresija na Jugoslaviju, u centru Evrope gde je njegova Francuska ucestvovaja
u agresiji bez mandata UN,?
Zao mi je, ali me je Dugin-Levi podsetio na Vucicev odlazak kod Klintona da se izvinjava i da
Zao mi je, ali me je Dugin-Levi podsetio na Vucicev odlazak kod Klintona da se izvinjava i da
place dok ga Klinton tapse po ramenu.
Ako je ovo dvoboj veka, jao ti ga nama Dugin je morao da odbije Levija u pokusaju da sa
Ako je ovo dvoboj veka, jao ti ga nama Dugin je morao da odbije Levija u pokusaju da sa
filozofske teme o politickim sistemima predje na nizak diskurs politicke borbe Levija protiv Rusije.
NIJE TO bila tema sastanka...ali Dugin kao sto rekoh nije praktican politicar kao Levi, i ne zna da
protivnika izbaci iz sedla, ako taj protivnik koristi nedopusteno oruzje prelaskom na potpuno
drigaciju temu i da mu tako podvali. Kao najmanje ispao je naivan, govorio je gde je Rusija pogresila
u Ukrajini, vadio je Rusiju iz Sirije kao da je tamo izvrsila agresiju i td..
Dugine mogao si na ova pitanja da mu odgovoris da nisu relevantna za temu susreta, da nisi
Dugine mogao si na ova pitanja da mu odgovoris da nisu relevantna za temu susreta, da nisi
dnevni ruski politicar ili drzavnik vec slobodni mislilac koji se ne bavi politickim aktuelnnim
sukobima zapad-Rusija vec teorijskim modelima i filozofijom. Te zatim uputis Leviju pitanja sa
filozofskog stanovista umesto da kao ucenik cekas samo. na Levijeva provokativna politicka pitanja,
a da onda kao poslusni djak pokusavas da dajes odgovore cak i kada nije tvoja materija naucenija.
Zar ne?
Zar ne?
Slavomir Srpski sima • pre 3 dana
Prema Persijancima, u večnosti koegzistiraju dva principa. Prvi,
Ahura-Mazda, ili Ormuzd, bio je Duh Dobra. Iz Ormuzda je izašlo
više hijerarhija dobra i divnih duhova (anđela i arhanđela). Drugi od
tih večnih principa nazivan je Ahriman. On je takođe bio čist i divan
duh, ali se kasnije pobunio protiv Ormuzda, jer je bio ljubomoran
na njegovu moć. Do toga, međutim, nije došlo sve dok Ormuzd nije
stvorio svetlost, jer pre toga Ahriman nije bio svestan njegovog postojanja.
Prema Persijancima, u večnosti koegzistiraju dva principa. Prvi,
Ahura-Mazda, ili Ormuzd, bio je Duh Dobra. Iz Ormuzda je izašlo
više hijerarhija dobra i divnih duhova (anđela i arhanđela). Drugi od
tih večnih principa nazivan je Ahriman. On je takođe bio čist i divan
duh, ali se kasnije pobunio protiv Ormuzda, jer je bio ljubomoran
na njegovu moć. Do toga, međutim, nije došlo sve dok Ormuzd nije
stvorio svetlost, jer pre toga Ahriman nije bio svestan njegovog postojanja.
Zbog svoje ljubomore i pobune Ahriman je postao Duh Zla.
Iz sebe je individualizovao mnoštvo đestruktivnih stvorenja da povrede Ormuzda.
Kada je Ormuzd stvorio zemlju, Ahriman je u nju uneo prljavštinu. Kad god bi
Iz sebe je individualizovao mnoštvo đestruktivnih stvorenja da povrede Ormuzda.
Kada je Ormuzd stvorio zemlju, Ahriman je u nju uneo prljavštinu. Kad god bi
Ormuzd učinio dobro delo, Ahriman bi u njega postavio princip zla. Konačno, kada
je Ormuzd stvorio ljudsku rasu,
Ahriman se ovaplotio u čovekovoj nižoj prirodi, tako da se u svakoj
ličnosti Duh Dobra i Duh Zla bore za kontrolu.
Ahriman se ovaplotio u čovekovoj nižoj prirodi, tako da se u svakoj
ličnosti Duh Dobra i Duh Zla bore za kontrolu.
БН Marko Obilić • pre 3 dana
Дугин веома лош у дебати. Леви му се толико нудио да га потпи а он мученик прича о
форми. Само да му је споменуо Медлин Олбрајт и убијање 600 000 ирачке дјеце, када је
Леви спомињао будућност наше дјеце, и такође његову блискост са Медлин Облрајт, па
и то што мене највише занимало бормбардовање Србије и трговину органа Срба са
Космета, након уласка НАТО-а Леви би био готов. Убијање толиког броја дјеце током
рата у Ираку није забиљежено ни у вријеме Нацистичке окупације модерног свијета.
Аватар
деда Жикс Владимир Челекетић • pre 2 dana
Jasno, Levi je deo establišmenta a Dugin nije. Levi priča politiku a Dugin bi o filozofiji..A to
деда Жикс Владимир Челекетић • pre 2 dana
Jasno, Levi je deo establišmenta a Dugin nije. Levi priča politiku a Dugin bi o filozofiji..A to
što bi Dugin mogao da mu kaže - Levija ič ne interesuje: on ima svoje mesto, per se, i nikakve
mu filozofije ne trebaju. Kad bi Levi uopšte i pristao na bilo kakav susret gde bi trebao da
bude učenik - dovoljno bi bilo da ga Dugin povede u neki podmoskovski manastir i da mu
ništa ne govori, samo ga pusti da sluša hor. I basove koje ni Baljšoj nema: onda bi mogao
odmah da ga postriže.
дулебг Владимир Челекетић • pre 3 dana
Још нисам нигде прочитао: шта је Дугинов "4-ти пут"?
Slavomir Srpski дулебг • pre 2 dana • edited
Evo citata iz njegove knjige:
"Четврта политичка теорија не може нам бити дата сама по себи. Она ће можда настати,
а можда и неће. Предуслов њеног настанка представља неслагање. Неслагање са
Постлиберализмом као универзалном праксом, са глобализацијом, са Постмодерном,
са“крајем историје”, са статусом кво, са развојем основних цивилизацијских токова по
инерцији у освит XXI века. ...
Четврта политичка теорија замишљена је као алтернатива Постлиберализму, али не као
Четврта политичка теорија замишљена је као алтернатива Постлиберализму, али не као
једна идејна смерница у односу на другу идејну смерницу, већ као идеја супротстављена
материји; као могуће које улази у сукоб са стварним; као још непостојеће које напада
већ постојеће...
Четврта политичка теорија – то је пројекат “крсташког рата” против:
• Постмодерне,
• постиндустријског друштва,
• у пракси остварене либералне замисли,
• глобализма и његових логистичких и технолошких основа.
Тако се враћа теологија. И постаје најважнији елемент Четврте политичке теорије. А када се
Четврта политичка теорија – то је пројекат “крсташког рата” против:
• Постмодерне,
• постиндустријског друштва,
• у пракси остварене либералне замисли,
• глобализма и његових логистичких и технолошких основа.
Тако се враћа теологија. И постаје најважнији елемент Четврте политичке теорије. А када се
она враћа, Постмодерна (глобализација, Постлиберализам, постиндустријско друштво) лако
се препознаје као “царство антихриста”
i onda jedan istorijski proces:
i onda jedan istorijski proces:
"Грци стављају питање битка у средиште своје пажње. Но,тематизујући га, ризикују да се
изгубе у танчинама изузетно сложеног односа између битка и
мишљења, између чистог битка (Seyn) и његовог изражавања у бићу (Seiende), између
мишљења, између чистог битка (Seyn) и његовог изражавања у бићу (Seiende), између
ту-битка (Dasein) и битка по себи (Sein). До тог поремећаја долази већ у Хераклитовом учењу
о физису и логосу, даље се очигледно види код Парменида да би најзад достигао врхунац код
Платона, који је поставио идеје између човека и бића и одредио истину као усклађеност
(референцијална теорија сазнања). Отуд се рађа отуђивање, што постепено доводи до
појаве “рачунџијског разума”, а затим и до развоја технике. Мало-помало човек губи чист
битак из вида и креће путем нихилизма....изненадан повратак битка Хајдегер назива
посебним термином Ereignis, “догађај”.Он се дешава тачно усред светске поноћи, у најцрњој
тачки историје....
Према томе, у средишту Четврте политичке теорије, као њено магнетско средиште, смештен
је вектор приближавања Ereignis (“догађају”) у коме ће се остварити победоносан повратак
битка управо у оном тренутку када човечанство коначно и бесповратно заборави на њега, и
то тако да испари и последњи траг.
Ne vidim jedan pozitivan, jasno definisan, pristup definiciji. Kaze PROTIV cega jeste (negativna
Ne vidim jedan pozitivan, jasno definisan, pristup definiciji. Kaze PROTIV cega jeste (negativna
defuinicija) ali ne i STA jeste. To cekanje "dogadjaja" je kao da neko ocekuje novog Hrista, pa
spada u neku vrstu misticizma. Evo pronadjoh to kod gnostika:
„Kada je nestvoreni, neimenovani otac (BOG Svevisnji) video iskvarenost čovečanstva, On posla
„Kada je nestvoreni, neimenovani otac (BOG Svevisnji) video iskvarenost čovečanstva, On posla
Svog prvorođenog, Nus (Bozanska svest), u svet, u obliku Hrista, zbog iskupljenja svih koji u
Njega veruju, proisteklog iz moći onih koji su napravili svet (Demijurg i njegovih šest sinova,
planetam ih genija). On se pojavi među ljudima kao Čovek Isus i izvrši čudesa.“
Samo da malo pojasnim: taj bitak o kome se govori je onaj izvorni osecaj sjedinjenja sa svebudnim
Samo da malo pojasnim: taj bitak o kome se govori je onaj izvorni osecaj sjedinjenja sa svebudnim
(Budhi u indiji) i svevidecim Bog (Bag na sanskritu, te je Bagavad = "od Boga") u kojem se spaja
dusa pojedinca sa Bozjom univerzalnom (atman), te se moraju citati Upanisad i Vedante (kao Rig
veda). To je proces odvajanja (odlepljivanja) od materijalnog (donjeg) sveta koji je po Persijskom
dualizmu Zaroustra (Zaratustre) podlejen na dualnost svetlsot-mrak, Dobro-Zlo, Duh-Materija.
Gnostici su u ranom Hriscanstvu spojili Isusovu pojavu sa tim dualizmom (kako je gore navedeno).
Duh je pojava Dobrog Boga a Demiurg je nizi Bog (za neke odmetnut od duha kao njegov najvisi
andjeo ) koji formira (stvara) sve materijalne oblike a u materiji je "greh" jer ona kao indijska
"maja" iskrivljuje moguicnost sagledavanja prave bozanske istine, izvor je svih zivotinjskih poriva
i strasti i lepljenja za zivot (na zemlji) koje neminovno postaju patnje i bolesti do same fizicke
smrti. Ta prilepljenost na svakodnevni materijalni zivot u "maji" (iluziji ili "neznanju") je osnova i
Budizma ( Buda(n)): on polazi od stava da se tog "neznanja" covek mora da oslobodi jer ono je
izvor svakog bola, od fizickog do duhovnog. te on sledi svoj "srednji put " oslobodjenja (budjenja)
do dostignuca slobode (potpune budnosti). Stoga Dugin govori o "suprotstavljanju duha materiji",
to jeste o oslobadjanju ljudske duse od nizeg materijalnog haoticnog bivstvovanja (analogno
"duhovnom prociscavanju" monaha u Hriscanstvu). To je ono sto je nas brat covek Isus ostvarivao
u pustinji, kada se borio protiv tog materijalnog u njemu simbolizovano kao "njegova borba protiv
iskusenja djavola", gde je on pobedio materijalno dostignuvsi prosvetljenje duha bozjeg.
Gnostici u 2-3 veku posle Hrista su smatrali da se samo SPOZANAJOM (znanje= gnos) moze dostici
to preciscenje do Boga oca, ali su nadvadani od onda rimske klerikalne hirejarhije (kada ih je
Imperator Konstantin proglasio drzavnom religijom i dao im moc ) koja je smatrala da se to moze
samo sa molitvama pod kontrolom svetenika (tako je osnovana ortodoksna katolicka Crkva koja je
hiljadu godina kasnije podeljena na danasnju Katolicku i Pravoslavnu). Interesantno je da su ti
"drzavnicki" rimski ortodoksni svestenici izvrsili masovno istrebjenje skoro svih Hriscana gnostika,
i ono malo preostalih je ostalo oko Aleksandrije (kopti) u Egiptu i nesto i u Siriji. Bas su se pokazali
ovi ortodoksni kao hriscani koji postuju Bozju zapovest "ne ubi bliznjeg svoga". Ali citava istorija
kasnije od toga je puna krvavih ubijanja medju hriscanima po Evropi. Ali koga bi to i cudilo: rimska
hijerarhija je osnovana na jednom ribaru Petru koji se Isusa tri puta odrekao (posle nocnog hapsenja
od rimskih zandara) pre nego sto je svanula zora (petlovog kukurikanja, a petao je simbol BUDJENJA
,onog sto gore napisah), i na Saulu vojniku istrebitelju Hriscana koji je na putu za Damask bio
rasvetljen i odrekao se njihovih progona te postao Pavle, Mac ortodoksnih klerikala (ko je bio u Rimu
mogao je da vidi njegove skulture uvek sa macem u ruci)
Zamislite da danas ako neko posumnja u Hrista, to je ipak hiljadu puta manii greh od onog ucinjenog
od Petra, jer Petar je zivio, jeo, razgovarao, sledio, gledao svojim ocima i slusao svojim usima, ucio ,
saucestvovao u svim govorima i delima Hrista i to mesecima i godinama ruku pod ruku sa onda zivim
Hristom. A odma ga izda pre zore tri puta. Njih dvojica (Petar i Pavle) su smatrani osnivacima tog
ortodoksnog Hriscanstva koje je posle stupanja na drzavne jasle u 4-om veku istrebila sve ostale
neistomisljene hriscane da im ne mute vodu. Danas se jos slavi dan Petra i Pavla praznik grada Rima,
Ali se tu nije stalo, te je katolicanstvo izmislilo i Jezuitski (Jezus= Isus) red za prociscavanje
neistomisljenika na lomacama (vatreno cistilo)..
Evo i linka, pa mozte da je memorisete u svom kompjuteru (download)
kupdf.net/download/aleksandar-dugin-cetvrta-politicka-teorija_5a737ea9e2b6f5344088eb1c_pdf
Evo i linka, pa mozte da je memorisete u svom kompjuteru (download)
kupdf.net/download/aleksandar-dugin-cetvrta-politicka-teorija_5a737ea9e2b6f5344088eb1c_pdf
Slavomir Srpski • pre 3 dana • edited
Da, mislim da je Dugin psiholoski u defanzivi naspram Levija. Kada Levi kaze da je Jevrej to nije
Da, mislim da je Dugin psiholoski u defanzivi naspram Levija. Kada Levi kaze da je Jevrej to nije
tacno, vec bi trebao da kaze da je semita ili Izrealac, jer jedan nevernik u Boga (u kojeg verujemo
i mi hriscani i muslimani) ne moze da bude Jevrej. Jevrej je osnovan kao Bozji narod bas identitetom
verovanja u jedinstvenog Boga (iz Starog Zaveta). On je danas samo jedan Francuz, ateista koji
POTICE od nekada jevrejske porodice i tradicije. To vam je isto kao nasi Srbi komunisti koji poticu
iz nekada pravoslavnih porodica: ali oni nisu pravoslavci.
Drugo, Dugin je trebao da predoci Leviju odmah da ono sto je "univerzalno" nije "zapadna
Drugo, Dugin je trebao da predoci Leviju odmah da ono sto je "univerzalno" nije "zapadna
demokratija", te da Leviju daje pravo da sa svog "univerzalistickog stanovista" deli lekcije onima
koji to nisu, na slican nacin na koji vec vekovima Katolicka crkva (Katolicki znaci univerzavno) tvrdi
da je papa u Rimu direktni naslednik Isusa, te su pravoslavne crkve hriscani drugog reda.
Trece, Dugin je odmah morao da opdgovori Leviju da je globalisticka ideologija isto sto i recimo
Trece, Dugin je odmah morao da opdgovori Leviju da je globalisticka ideologija isto sto i recimo
komunisticka ideologija, cije su realizacije ostvarile samo uzasne rezultate. Ne postoji dobri
\liberalizam, kao sto ne postoji dobar komunizam. Jer i najbolje namere ako dovedu do losih
rezxultata znaci da te namere nisu ispravne. Dakle liberalni globalizam kao ideologija je istorijski
potonuo kao ideologija komunizma ili ideologija fasizma. Tacno je da nije stvarao gulage i logore,
ali je je stvorio ogromne nepravde i nikad u istoriji vece razlike od obicnog coveka radnika i
najbogatijih ljudi u svetu. Ni u antickim rezimima i hijerahijama nije postojala toliko ogromna
nepravedna razlika izmedju siromasnih i bogatih.
Imam osecaj da je Levi zloupotrebio Solzenjicina: on jeste bio protiv totalitarizma komunistickog,
Imam osecaj da je Levi zloupotrebio Solzenjicina: on jeste bio protiv totalitarizma komunistickog,
ali kada je otisao na zapad da uvidi vrednosti liberane demokratije vratio se u Rusiju. Da je
Solzenjicin rodjen u americkom liberalizmu koji je proterivao cak i Carlija Caplina is SAD
(Markentizam), verovatno bi se borio protiv takvog drzavnog terorizma nad neistomisljenicima
u SAD.
A sada ocekujem drugi deo rasprave da vidim dokle su doterali.
A sada ocekujem drugi deo rasprave da vidim dokle su doterali.