Post by radovic on Nov 5, 2008 18:14:54 GMT -5
www.aleksinac.net/?view=lat&action=news&id=uljni_skriljci-nasa_nafta&category=nauka
ULjNI ŠKRILjCI - NAŠA NAFTA
14.07.2008. R.Ž. Markoviæ, PRESS
U aleksinaèkom regionu postoje naslage od 1,8 milijardi tona uljnih škriljaca, od èega se može dobiti oko 180 miliona tona nafte. S obzirom na to da se u Srbiji godišnje preradi i potroši oko èetiri miliona tona „crnog zlata", aleksinaèka nafta mogla bi da namiruje naše potrebe za narednih pedesetak godina!
Srbija ima devet istraženih regiona u kojima se nalaze znaèajne kolièine uljnih škriljaca bogatih mineralnom naftom. Meðutim, škriljci u Aleksincu su posebni po tome što imaju u proseku oko 10 odsto ulja, što ih èini najisplativijim za eksploataciju. Prema nekim istraživanjima, ovaj region smatra se i najbogatijim ležištem u celoj Evropi. Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta (RGF) Dragan Milovanoviæ kaže za Press da je tehnologija vaðenja slièna kao kod uglja. - Škriljci se nalaze na razlièitim mestima i u slojevima razlièite debljine. Eksploatacija bi mogla da se vrši površinski, odnosno na slièan naèin kao i kad se kopa ugalj, ali ne postoji precizna procena koliko bi to moglo da košta - kaže Milovanoviæ.
O „aleksinaèkoj nafti" razmišljalo se još 1954. kada je postojala kompanija za istraživanje uljnih škriljaca, a ozbiljnija istraživanja radili su i 1986. godine Rudarsko-geološki fakultet i Privredna komora Srbije. Prema podacima iz elaborata koji je tada uraðen, najveæe kolièine ovog prirodnog blaga naðene su u reonima sela Subotinac, Bradarac, Bovan i Mozgovo.
Eksploatacijom je trebalo da se bavi Naftna industrija Srbije, ali tada to nije bilo isplativo, pa je sve ostalo samo na ideji. Struènjaci, meðutim, smatraju da bi vaðenje ulja (mineralne nafte) iz škriljaca danas i te kako bilo unosan posao. - U uslovima kada je nafta bila 60 dolara po barelu, tehnologija vaðenja ulja iz škriljaca nije bila isplativa. Danas, meðutim, kada je cena sirove nafte prešla 130 dolara, sigurno je isplativa. Odgovarajuæim procesima ovo ulje bi moglo da se preraðuje i u našim rafinerijama, a mineralne sirovine su sada u ekspanziji u èitavom svetu - tvrdi za Press profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Radule Tošoviæ.
Rezervi uljnih škriljaca ima i u okolini Valjeva, Kraljeva, Kuršumlije, Vranja, Babušnice, Niša, Rekovca kao i u Zapadnomoravskom basenu.
Nafta od škriljaca identièna sirovoj
Uljni škriljci su stene koje sadrže više od 10 odsto organske materije, kerogena (ulja). Obièno nastaju u veæim jezerima, moèvarama ili plitkim delovima velikih voda. Pod odreðenim uslovima prerade i na odreðenoj temperaturi, od njih se dobijaju gas i ulje. Ulje se može direktno sagorevati ili se može dalje preraditi u sintetièku naftu koja ima identiène karakteristike kao i sirova nafta.
ŠKRILjCI NA METI STRANACA
Država nezainteresovana za uljne škriljce, Estonci, Izraelci i Švajcarci žele da ulažu u „naftu" iz Aleksinca
Nekoliko kompanija iz Estonije i Izraela zainteresovano je za eksploataciju oko dve milijarde tona uljnog škriljca iz aleksinaèkog basena, saznaje Press u Ministarstvu energetike.
Pre nekoliko meseci je i kompanija „Holcim", jedan od najveæih svetski proizvoðaèa cementa i betona, objavila da želi da pretvaranjem srpskih uljanih škriljaca u naftu dugoroèno osigura energente za proizvodnju.
Naša država i Naftna industrija Srbije, meðutim, još ne razmišljaju o korišæenju aleksinaèkog potencijala!
Prema poslednjim podacima, barel sirove nafte na berzi košta 145 dolara, dok barel nafte iz uljnih škriljaca košta u najskupljoj varijanti 95 dolara.
Iz ovoga proizilazi da je eksploatacija ovog rudnog bogatstva veoma isplativa.
U Ministarstvu rudarstva i energetike su nam rekli da je studija izvodljivosti u kojoj bi trebalo da se odredi isplativost eksploatacije ovog energetskog bogatstva tek u inicijativi.
- Podaci o rezervama aleksinaèkih škriljaca postoje u ministarstvu, ali se radi o studiji procena rezervi. Postoji inicijativa da se zapoène projekat u kojem bi se utvrdile taène rezerve, procenat ulja u škriljcima, kao i troškovi eksploatacije i prerade. Taj projekat je podnet na dalje razmatranje - objasnili su nam u ministarstvu. Direktor sektora za rudarstvo Regionalne privredne komore Niš Slobodan Milosavljeviæ kaže za Press da postoje razlièita mišljenja o isplativosti celog projekta, a najveæi problem stvara tehnologija.
- Zbog skoka cene nafte siguran sam da æe doæi do eksploatacije. Pitanje je samo delovanja vlade na tom polju, ali prema postojeæoj situaciji, ne oèekujem da æe se nešto znaèajno dešavati u narednom periodu - kaže Milosavljeviæ.
Sa Milosavljeviæevim mišljenjem da bi eksploatacija škriljaca sada bila isplativa slaže se i energetski struènjak Zorana Mihajloviæ-Milanoviæ. Prema njenim reèima, njihova prerada u sintetièku naftu ranije nije bila ekonomièna zbog niske cene nafte.
- Od trenutka kada je cena nafte prešla 120 dolara za barel i uz postojanje savremenih tehnologija, sigurno je da je sada ovaj posao isplativ za nas. Mnogi privatnici se interesuju za to. Ali, smatram da bi barem 50 odsto toga trebalo da bude „Naftagosovo", ukoliko ova firma ostane državna.
Trebalo bi pronaæi strateškog partnera sa kojim bismo zajednièki ulagali, jer je naš cilj da prvenstveno zadovoljimo svoje energetske potrebe - kaže Mihajloviæ-Milanoviæ.
Kineski primer ekonomske isplativosti uljnih Škriljaca!
Kineska kompanija „Džilin enerdži" pokrenula je prošle godine veliki projekat eksploatacije škriljaca u oblasti Huadijan, koji su po kolièini nafte u njima slièni aleksinaèkim (oko 10 odsto). Kompanija planira da godišnje dobije oko 200.000 tona nafte, a cela investicija koštaæe oko 150 miliona dolara. Pri ceni nafte od 145 dolara za barel (812 dolara za tonu), ispada da bi se za samo godinu dana moglo zaraditi oko 165 miliona dolara, što znaèi da bi se investicija isplatila za manje od jedne godine!
Ipak, procene kompanije „Rojal daè šel", kao i nekih drugih svetskih kompanija, govore da se eksploatacija uljnih škriljaca bogatih naftom, a naši spadaju meðu najbogatije, isplati veæ pri ceni sirove nafte od 30 dolara za barel.
fakti
- Uljni škriljci eksploatišu se u SAD, Kanadi, Estoniji, Kini, Škotskoj, Švedskoj, Francuskoj, Australiji, Rumuniji, Belorusiji, Maroku i severnoj Africi
- Proseèna cena barela nafte iz uljnih škriljaca kreæe se izmeðu 30 i 50 dolara
- Prema procenama, ulje iz uljnih škriljaca moglo bi da se posebnim tehnološkim procesima prebaci u sintetièku naftu, èije se rezerve procenjuju kao tri puta veæe nego dokazane rezerve obiène nafte u SAD
- Nafta iz škriljaca može se „usisavati" iz samog polja ili se stene mogu površinski razbijati, kopati i mleti, pa onda otpremati do posebnih postrojenja u kojima se na visokim temperaturama izdvaja nafta iz kamena
ULjNI ŠKRILjCI - NAŠA NAFTA
14.07.2008. R.Ž. Markoviæ, PRESS
U aleksinaèkom regionu postoje naslage od 1,8 milijardi tona uljnih škriljaca, od èega se može dobiti oko 180 miliona tona nafte. S obzirom na to da se u Srbiji godišnje preradi i potroši oko èetiri miliona tona „crnog zlata", aleksinaèka nafta mogla bi da namiruje naše potrebe za narednih pedesetak godina!
Srbija ima devet istraženih regiona u kojima se nalaze znaèajne kolièine uljnih škriljaca bogatih mineralnom naftom. Meðutim, škriljci u Aleksincu su posebni po tome što imaju u proseku oko 10 odsto ulja, što ih èini najisplativijim za eksploataciju. Prema nekim istraživanjima, ovaj region smatra se i najbogatijim ležištem u celoj Evropi. Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta (RGF) Dragan Milovanoviæ kaže za Press da je tehnologija vaðenja slièna kao kod uglja. - Škriljci se nalaze na razlièitim mestima i u slojevima razlièite debljine. Eksploatacija bi mogla da se vrši površinski, odnosno na slièan naèin kao i kad se kopa ugalj, ali ne postoji precizna procena koliko bi to moglo da košta - kaže Milovanoviæ.
O „aleksinaèkoj nafti" razmišljalo se još 1954. kada je postojala kompanija za istraživanje uljnih škriljaca, a ozbiljnija istraživanja radili su i 1986. godine Rudarsko-geološki fakultet i Privredna komora Srbije. Prema podacima iz elaborata koji je tada uraðen, najveæe kolièine ovog prirodnog blaga naðene su u reonima sela Subotinac, Bradarac, Bovan i Mozgovo.
Eksploatacijom je trebalo da se bavi Naftna industrija Srbije, ali tada to nije bilo isplativo, pa je sve ostalo samo na ideji. Struènjaci, meðutim, smatraju da bi vaðenje ulja (mineralne nafte) iz škriljaca danas i te kako bilo unosan posao. - U uslovima kada je nafta bila 60 dolara po barelu, tehnologija vaðenja ulja iz škriljaca nije bila isplativa. Danas, meðutim, kada je cena sirove nafte prešla 130 dolara, sigurno je isplativa. Odgovarajuæim procesima ovo ulje bi moglo da se preraðuje i u našim rafinerijama, a mineralne sirovine su sada u ekspanziji u èitavom svetu - tvrdi za Press profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Radule Tošoviæ.
Rezervi uljnih škriljaca ima i u okolini Valjeva, Kraljeva, Kuršumlije, Vranja, Babušnice, Niša, Rekovca kao i u Zapadnomoravskom basenu.
Nafta od škriljaca identièna sirovoj
Uljni škriljci su stene koje sadrže više od 10 odsto organske materije, kerogena (ulja). Obièno nastaju u veæim jezerima, moèvarama ili plitkim delovima velikih voda. Pod odreðenim uslovima prerade i na odreðenoj temperaturi, od njih se dobijaju gas i ulje. Ulje se može direktno sagorevati ili se može dalje preraditi u sintetièku naftu koja ima identiène karakteristike kao i sirova nafta.
ŠKRILjCI NA METI STRANACA
Država nezainteresovana za uljne škriljce, Estonci, Izraelci i Švajcarci žele da ulažu u „naftu" iz Aleksinca
Nekoliko kompanija iz Estonije i Izraela zainteresovano je za eksploataciju oko dve milijarde tona uljnog škriljca iz aleksinaèkog basena, saznaje Press u Ministarstvu energetike.
Pre nekoliko meseci je i kompanija „Holcim", jedan od najveæih svetski proizvoðaèa cementa i betona, objavila da želi da pretvaranjem srpskih uljanih škriljaca u naftu dugoroèno osigura energente za proizvodnju.
Naša država i Naftna industrija Srbije, meðutim, još ne razmišljaju o korišæenju aleksinaèkog potencijala!
Prema poslednjim podacima, barel sirove nafte na berzi košta 145 dolara, dok barel nafte iz uljnih škriljaca košta u najskupljoj varijanti 95 dolara.
Iz ovoga proizilazi da je eksploatacija ovog rudnog bogatstva veoma isplativa.
U Ministarstvu rudarstva i energetike su nam rekli da je studija izvodljivosti u kojoj bi trebalo da se odredi isplativost eksploatacije ovog energetskog bogatstva tek u inicijativi.
- Podaci o rezervama aleksinaèkih škriljaca postoje u ministarstvu, ali se radi o studiji procena rezervi. Postoji inicijativa da se zapoène projekat u kojem bi se utvrdile taène rezerve, procenat ulja u škriljcima, kao i troškovi eksploatacije i prerade. Taj projekat je podnet na dalje razmatranje - objasnili su nam u ministarstvu. Direktor sektora za rudarstvo Regionalne privredne komore Niš Slobodan Milosavljeviæ kaže za Press da postoje razlièita mišljenja o isplativosti celog projekta, a najveæi problem stvara tehnologija.
- Zbog skoka cene nafte siguran sam da æe doæi do eksploatacije. Pitanje je samo delovanja vlade na tom polju, ali prema postojeæoj situaciji, ne oèekujem da æe se nešto znaèajno dešavati u narednom periodu - kaže Milosavljeviæ.
Sa Milosavljeviæevim mišljenjem da bi eksploatacija škriljaca sada bila isplativa slaže se i energetski struènjak Zorana Mihajloviæ-Milanoviæ. Prema njenim reèima, njihova prerada u sintetièku naftu ranije nije bila ekonomièna zbog niske cene nafte.
- Od trenutka kada je cena nafte prešla 120 dolara za barel i uz postojanje savremenih tehnologija, sigurno je da je sada ovaj posao isplativ za nas. Mnogi privatnici se interesuju za to. Ali, smatram da bi barem 50 odsto toga trebalo da bude „Naftagosovo", ukoliko ova firma ostane državna.
Trebalo bi pronaæi strateškog partnera sa kojim bismo zajednièki ulagali, jer je naš cilj da prvenstveno zadovoljimo svoje energetske potrebe - kaže Mihajloviæ-Milanoviæ.
Kineski primer ekonomske isplativosti uljnih Škriljaca!
Kineska kompanija „Džilin enerdži" pokrenula je prošle godine veliki projekat eksploatacije škriljaca u oblasti Huadijan, koji su po kolièini nafte u njima slièni aleksinaèkim (oko 10 odsto). Kompanija planira da godišnje dobije oko 200.000 tona nafte, a cela investicija koštaæe oko 150 miliona dolara. Pri ceni nafte od 145 dolara za barel (812 dolara za tonu), ispada da bi se za samo godinu dana moglo zaraditi oko 165 miliona dolara, što znaèi da bi se investicija isplatila za manje od jedne godine!
Ipak, procene kompanije „Rojal daè šel", kao i nekih drugih svetskih kompanija, govore da se eksploatacija uljnih škriljaca bogatih naftom, a naši spadaju meðu najbogatije, isplati veæ pri ceni sirove nafte od 30 dolara za barel.
fakti
- Uljni škriljci eksploatišu se u SAD, Kanadi, Estoniji, Kini, Škotskoj, Švedskoj, Francuskoj, Australiji, Rumuniji, Belorusiji, Maroku i severnoj Africi
- Proseèna cena barela nafte iz uljnih škriljaca kreæe se izmeðu 30 i 50 dolara
- Prema procenama, ulje iz uljnih škriljaca moglo bi da se posebnim tehnološkim procesima prebaci u sintetièku naftu, èije se rezerve procenjuju kao tri puta veæe nego dokazane rezerve obiène nafte u SAD
- Nafta iz škriljaca može se „usisavati" iz samog polja ili se stene mogu površinski razbijati, kopati i mleti, pa onda otpremati do posebnih postrojenja u kojima se na visokim temperaturama izdvaja nafta iz kamena