Post by Bozur on Aug 23, 2012 15:09:32 GMT -5
Тровање монаха, крвава литија и папино писмо
Патријарх Варнава
Пише: Јелена Матијевић
Унијаћење Срба и Црногораца у Црној Гори, а потом стварање јадранске конфедерације од Хрватске, Црне Горе и Албаније, наводно је, давнашњи план Ватикана о коме се последњих година све чешће говори. Благонаклон став званичне Црне Горе према такозваној Црногорској православној цркви, најновије отимање имовине Митрополије црногорско-приморс ке које спроводи држава Црна Гора, систематско потискивање српског језика и ћирилице, као и отворени покушаји мењања историјских чињеница, по мишљењу упућених, прави су доказ постепене реализације тог плана.
Идеја о Црној Гори као Црвеној Хрватској нарочито је жива у Боки. Међу тамошњим православцима често се може чути како су Бока Которска и Бар са околином, вековима „ударне тачке“ преко којих римокатоличка црква (РКЦ) упорно покушава да латинизира Црну Гору. Верује се да ће „конституисање“ ЦПЦ и њено прихватање јединства са Римском куријом бити најјачи ударац православљу.
Данас више није тајна, тврде поједини писци и исторчари, да „пројекат унијаћења Црногораца и Црне Горе подржавају римокатолички великодостојници“. Као доказ, помиње се писмо папе Павла Шестог упућено 28. децембра 1969. године, тадашњем митрополиту црногорско-приморском Данилу (Дајковићу). Из њега се јасно види да Ватикан „стоји“ иза низа догађаја у комунистичкој Југославији: стварања црногорске нације, формирања канонски непризнате тзв. Македонске православне цркве, рушења Његошеве капеле, а папа је на известан начин покушао и да „убеди“ митрополита Данила да прихвати понуду о унији са Римском куријом.
У том писму папа предлаже: „Свима је јасно да садашњи народ нема више ништа заједничко са некадашњим народом оријентисаним великосрпском идеологијом која је злоупотребила овај народ, који ето може се рећи потпуно изумире. Нови народ са новим навикама и новим животом је народ будућности и нових прегнућа, па је вољан Свети отац папа да овај народ свесрдно помогне и да га врати у праву Христову веру зато што је вољан да уложи велика средства“.
У све је била умешана и комунистичка власт, која је постепено застрашивала и митрополита и свештенике. Притисак је био велики и систематски па се већ тада веровало како је ЦПЦ већ готова ствар. Ипак, митрополит је у последњем тренутку спасао православље и то, како поуздано сазнајемо, на састанку „очи у очи“ са Блажом Јовановићем. Да Јовановић тада није испоштовао митрополита догодило би се исто што и са МПЦ.
Шрење римокатолицизма и заметање православља је генерална стратегија Ватикана од 1900. године, када је одржан први хрватски католички састанак у загребу. Тада је закључено да сви римокатолици на Балкану морају „носити хрватско име“. Многобројни Срби римокатоличке вере постали су Хрвати – у Далмацији, Славонији, Лици, Кордуну, Банији, док су у Србији, Буњевци, старином Срби, такође постали Хрвати.
У првој половини 20. века, Ватикан је више пута покушавао да успостави конкордат са Србијом. Први пут, потписан је јуна 1914. године за време владе Николе Пашића, али није ратификован. Од 1922. до 1925. године, вођени су преговори и формирана је комисија која се тиме бавила, али безуспешно! Пет година касније краљ Александар, за владе Милана Стојадиновића, поново покреће питање конкордата. Све се одлаже до 1935. када је поново потписан али није прошао Скупштину и Сенат.
Православци на подручју бивше Југославије, овај конкордат повезују са „Крвавом литијом“ од 19. јула 1937. године, тачније са великим народним демонстрацијама против његовог потписивања. Тада су жандарми под вођством Антона Корошеца, министра унутрашњих послова, батинали свештенике и учеснике демонстрација на улицама Београда.
Тада је отрован и патријарх српски Варнава (Росић), један од најумнијих и најобразованијих српских патријарха рођен у Пљевљима. И не само он, већ и његова рођена браћа Урош и Алекса који су дошли у Београд да га обиђу док је боловао.
Један од најдиректнијих покушаја унијаћења црногорских Срба покушан је током четврте деценије 17. века за време митрополита Мардарија Првог који је у томе требало да „одигра одлучујућу улогу“. Међутим, ни тада унија није успостављена и то, како се наводи у историјским изворима, искључиво због невероватно великог отпора становништва.
Коначно, један од најкрвавијих покушаја унијаћења православаца на црногорском приморју јесте тровање монаха у манастиру Светог архангела Гаврила на Михољској Превлаци (војном летовалишту познатом као Острво цвећа). Према предању које су вековима чували православни житељи Боке, половином 15. века, тачније на Аранђеловдан 1445. године, у време млетачке власти, целокупно братство манастира, отровано је арсеном који је један рибар из породице Друшко, због користољубља, а по налогу римокатолика (после одлуке млетачког Сената из 1451. године), сипао у рибљу чорбу. Под изговором да је у њему завладала куга, манастир је потом, сравњен са земљом топовским ђулима млетачке војске.
Тек средином 19. века ово светилиште је обновљено, када је Српкиња Екатарина Властелиновић продала своје имање како би откупила манастирску земљу на Михољској Превлаци. Међутим и она умире изненада у неразјашњеним околностима, а сахрањена је под будним наџором аустроугарске полиције у порти овог манастира, код цркве Свете Тројице...
Геноцидан човек
У листу „Азур“, Јеврем Брковић тврди како је у коренима Дукљана веома утемељена хрватска компонента и како су његови саплеменици Пипери, до краја 12. века били католици. Корак даље, Брковић је отишао у интервјуу за „Глас Концила“, лист службене римокатоличке цркве у коме каже: „Ми смо првобитно били католици. То је познато. Онда нас је Сава Немањић, тај геноцидни Сава Немањић, једноставно поправославио. Најстравичнијим методама које су икада у том периоду могле бити замишљене“.
----
Предкорак покатоличавању
Конкордат је увек „несметана мисија РКЦ“ на територији неке државе, а позадина је ширење римокатоличке вере. Унијаћење је посредан пут односно прва фаза заметања православља. Православни верници се преводе у гркокатолицизам, задржавају своје обичаје, свештеници носе браду и жене се, формално све изгледа као православна црква, али веза са Ватиканом је директна.
www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=599&editionId=18&articleId=85