Post by Bozur on Oct 12, 2012 15:08:26 GMT -5
Knjiga koja je napisana od strane profesora srpskog jezika iz Niksica koji je izbacen sa posla zajedno sa preko deset drugih kolega. Razlog zasto su izbaceni je zato sto nijesu postupili po novoj dukljanskoj politickoj liniji (kopiranje Sekule Drljevica i italijanskih diktata Crnoj Gori iz drugog svjetskog rata).
---
in4s.net/index.php/magazin/kultura/25943-no-dugih-makaza
----
www.svetigora.com/node/11424
---
www.mosquito.me/me/desavanja/6mki/crna-gora/podgorica/promocija-knjige-casopisa/noc-dugih-makaza
----
www.vaseljenska.com/vesti-dana/niksic-zivotima-branili-srpski-jezik/
--------
www.in4s.net/index.php/akcenat/spektar/25218-striko-ekspip-njego-baba-i-ujko-su-u-itanci
---
Промоција књиге Веселина Матовића: "Ноћ дугих маказа"
НЕДЕЉА, 09 СЕПТЕМБАР 2012 16:28
МАТИЦА СРПСКА
У организацији Матице српске - Друштво чланова у Црној Гори, Октоиха и НВО Актив професора српског језика и књижевности, одржаће се промоција књиге Веселина Матовића: "Ноћ дугих маказа".
У књизи је у огледалу научне истине, извршена минуциозна анализа свега што је спорно у црногорским уџбеницима за језик и књижевност.
На промоцији учествују:
Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије
Проф. др Драга Бојовић
Будимир Дубак, књижевник
Радинко Крулановић, проф.
Веселин Матовић, аутор
Никшић, Црквено-народни дом Светог Василија Острошког,
Понедељак, 10. септембар у 20:00 часова.
ДОБРОДОШЛИ!
in4s.net/index.php/magazin/kultura/25943-no-dugih-makaza
----
Oдржана промоција књиге „Ноћ дугих маказа" професора Веселина Матовића
У понедјељак, 10. септембра у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, одржана је промоција књиге „Ноћ дугих маказа" професора Веселина Матовића.
У представљању ове књиге којом је, у огледалу научне истине, извршена прецизна анализа свега што је спорно у црногорским уџбеницима за језик и књижевност, учествовали су: Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, проф. др Драга Бојовић, књижевник Будимир Дубак и професор Радинко Крулановић. Овом приликом обратио се и аутор Веселин Матовић, иначе предсједник Актива професора српског језика и књижевности из Никшића и главни уредник часописа „Слово", посвећеног српском језику, књижевности и култури.
Промоцију, коју су организовали Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори, Актив професора српског језика из Никшића и Издавачка кућа „Октоих", водио је свештеник Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке саборне цркве Светог Василија Острошког.
Наслов: Promocija knjige "Noc dugih makaza"
Албум: Ogledalo
Година: 2012
Величина: 80:14 минута (13.78 МБ)
Формат: MP3 Mono 22kHz 24Kbps (CBR)
www.svetigora.com/audio/download/11424/14.09.2012.%20OGLEDALO_Promocija%20knjie%20Noc%20dugih%20makaza%20Matovic.mp3
Преузмите аудио датотеку
www.svetigora.com/node/11424
---
Noć dugih makaza
promocija knjige/časopisa, Knjižara Matice srpske , Podgorica, Crna Gora
U knjižari Matice srpske se priređuje promocija knjige "Noć dugih makaza" Veselina Matovića u kojoj je izvršena minuciozna analiza svega što je sporno u crnogorskim udžbenicima za jezik i književnost.
Na promociji pored autora učestvuju prof. dr Lidija tomić, prof. dr Jelica Stojanović, Jerej Miodrag Todorović i pjesnik Milutin Mićović.
www.mosquito.me/me/desavanja/6mki/crna-gora/podgorica/promocija-knjige-casopisa/noc-dugih-makaza
----
Никшић: Животима бранили српски језик
15. 07. 2012 10:00 | Велиша Кадић / Новости
Веселин Матовић (Фото: Новости)
Никшић – Нико се још није усудио да јавно помене, а камоли посвети неко своје дело успомени на жртву 14 учитеља из Бјелопавлића, који су пре 96 година одбрану српског језика и ћирилице платили животима, до никшићког професора српског језика Веселина Матовића. Управо је ових дана светло дана угледала његова књига „Ноћ дугих маказа“ у којој је сабрао сва потискивања српског идентитета у црногорским уџбеницима за језик и књижевност од пре неколико деценија до данас. И није било позванијег да о томе пише јер је 2004. године заједно са супругом Радмилом и још 24 професора из Никшића и једног из Херцег Новог, између хлеба и језика изабрао ово друго.
Успротивио се преименовању наставног предмета српски језик у матерњи, што је касније условило брисање његошевског језика из црногорског Устава као јединог службеног.
„Након увођења војне управе, окупатор је, почетком 1916. посебне мере у Црној Гори спровео у школству. Наређено је да се у црногорске школе, уместо ћирилице, уведе латиничко писмо, као и да се из наставних програма избаце јуначке и патриотске песме и српска историја. Томе се одлучно, подношењем отказа на службу, супротставила група учитеља из Бјелопавлића, њих четрнаест, због чега су убрзо ухапшени и стављени под војни суд“, наводи у „посвети“ професор Матовић.
Оставке које су потписали у војној команди у Подгорици, 19. октобра 1916, овако су образложили: „Ћирилица је српска историја-артерија, аорта српског национализма, а ми смо спремни да будемо српски учитељи и нећемо да будемо анационални. Да бисмо остали доследни позиву српског учитеља у Црној Гори, част нам је известити команду да са овим подносимо оставку на своју досадашњу дужност.“
Након двомесечне истраге изречене су им пресуде, као и тројици њихових наводних подстрекача, правницима: Николи Драговићу, Марку Јововићу и Радовану Бошковићу. Учесници побуне били су: Вуксан Радовић, Саво Ђуровић и Велизар Ђурановић, који су после два месеца проведена у затвору пуштени на слободу, док су њих једанаесторица: Илија Мијушковић, Трипко Брајовић, Андрија Драговић, Саво Јововић, Томо Драговић, Радован Поповић, Миладин Вујадиновић, Ново Вучинић, Блажо Радоњић, Цветко Станишић и Јакша Брајовић – интернирани у Болдогасон, а касније за Нежидер, где су остали све до краја Првог светског рата.
„Овај мој скромни рад посвећујем успомени на њихову жртву, која је, верујем, позната Богу, иако од нас заборављена“, поручује професор Матовић.
Професор Милош Ковачевић, један од рецензената, наводи да професор Матовић, који је и сам страдалник, књигу посвећује не колегама који заједно са њим пострадаше бранећи од „монтенегрински повампирене актуелне власти не само истину о српском језику него и право на његову службену употребу – него онима који због сличног чина сличну жртву поднесоше готово деведесет година пре њих.“
Да садашњи страдалници због усуда србистике на тлу Црне Горе не би били заборављени, и да се не би заборавиле голготе кроз које пролазе српски језик и српска књижевност у Црној Гори данас, а које ће једног дана, верујемо, бити само „ружна прошлост“ јер истина мора победити лаж, без обзира на то колико пут до њеног прихватања био спор и трновит, најбољи гарант је управо ова књига што је Матовић подастире културној, стручној и научној јавности на „проверу“…
Мрачне поруке
Веселин Матовић се упустио у анализу садржаја уџбеника за језик и књижевност у црногорским школама, од првог разреда основне до четвртог разреда средње школе. Имао је за циљ да на делу прикаже „удружени подухват“ прогона српске књижевности и језика из образовног система – истакао је писац Будимир Дубак.
„Заиста застрашујући пројекат. О томе сведочи и изјава једне универзитетске професорке: ‘Погледала сам нове програме и уџбенике и видим да су очишћени од писаца који децу усмеравају према српству. И то је добро.’“
www.vaseljenska.com/vesti-dana/niksic-zivotima-branili-srpski-jezik/
--------
Стрико, Шекспиp, Његош, баба и ујко су у читанци
СУБОТА, 25 АВГУСТ 2012 08:04
АГАТА КРИСТИ-Ћ
Веселин Матовић (Фото: Новости)
Мртви језик! Старогрчки, латински, старословенски - прави мртви језици. Учиш деклинације, конјугације, читаш текстове, преводиш, анализираш, а проговорити не можеш. Нема конверзације на мртвом језику, само му име каже.Llingua franca! Свјетски језик! Данас је то енглески, а сутра ко зна. Међународни језик! Есперанто. Име је добио по псеудониму свога творца и значи онај који се нада. Један језик са два имена! Српскохрватски или хрватскосрпски.
Изњедрен из штокавице источно-херцеговачког и шумадијско-војвођанског дијалекта. Хрвати су чакавци или кајкавци, осим Дубровника (довољно) и Жумберка(!). Један језик у двије варијанте којем су школарци дослутили име и судбину - српски и хрватски .
Језик у покушају! Дођосмо до Матовића. Веселина Матовића? Наравнo. Кога другог? Није мала ствар када неког зовете презименом, а сви знају на кога мислите. Па не морате рећи господин, професори и сл. јер таквима не требају ласкања, они се не уљуљкују титулама, не усрећује их малограђанско ордење до којег се овдје и сада брзо и лако, а зна се и како, долази. Богу хвала, Матовић, Веселин Матовић, жив је и здрав и себи је, а у име свих нас, дигао споменик. Како? Онако како му приличи - књигом "Ноћ дугих маказа". Људски је да му мало завидимо, малобројни нису покојни након упокојења. То су они за живота обезбиједили. Да је лако, сви бисмо.
Људи кажу моја покојна баба, покојни ујак, али не чух за покојног Петра Ђорђића, покојног Његоша, покојног Шекспира. Веселин Матовић! Невјероватни човјек, стварни, прави. Он је доказ истинитости многих пословица, стихова из епских пјесама, Његошевих гнома ... Није свако зло за зло. Свакако да зло јесте зло и ето им га тамо. Ми имамо Матовића, не можемо га од себе раздвојити - нечим смо га ипак заслужили. Јесмо!
"Ноћ дугих маказа"! Ни ова паклена врућина не може ништа Матовићевим јасним, прецизним, тачним реченицама. Неумољиви Матовић подстиче на размишљање, преиспитивање, тјера на поновно читање у себи и наглас, на подвлачење његових мисли прецизних као дефиниције. При том, Матовић спада у ону ријетку групу аутора који се истовремено и једнако успјешно истим штивом обраћају и лаицима и струци.
Посвета! Поново, по ко зна који пут, читам Матовићеву Посвету. Да ли је могуће да се осим Његошеве "Посвете праху оца Србије" ниједне друге не сјећам? Нема свака књига посвету, али ипак ...
Устајем, насумице узимам књигу за књигом. Читам посвете. Навешћу неке: за моју мајку, К.С. и нашој дјеци, за мога мужа Љубишу (изостављам апозицију), Ч.Ф.Г. Мастерману, члану енглеског парламента...
"Ноћ дугих маказа" има Посвету групи учитеља из Бјелопавлића и нека ми аутор, ако ово буде читао, не замјери на слободи што је овако пишем и зовем, јер сматрам да се мора звати неким властитим именом због изузетности њеног садржаја.
"Ноћ дугих маказа" драгоцијено је свједочанство о једном злочину послије кога је остао видљиви траг, јасна посљедица, писци крими романа би рекли леш. Злочин не само да је до танчина описан и реконструисан него су и починиоци пронађени.
Матовићева "Ноћ дугих маказа" је књига уз коју је стала Матица српска, као и рецензенти Јелица Стојановић, Милош Ковачевић, Петар Милосављевић и Будимир Дубак. Они су дали свој допринос, сада је ред на нас! Овом истински несебичном труду и мјерљивом доприносу који ће временом бити све видљивији неопходни смо и Ми-читаоци .
www.in4s.net/index.php/akcenat/spektar/25218-striko-ekspip-njego-baba-i-ujko-su-u-itanci