Post by Bozur on Mar 31, 2013 7:48:36 GMT -5
Америка проценила рудно благо Косова и Метохије на 500 милијарди долара!
На подручју Косова и Метохије постоје знатне резерве различитог рудног блага
На Косову и Метохији се налази 76 одсто укупних резерви лигнита у Србији. Иако ниског квалитета, овај угаљ је погодан за експлоатацију јер се налази на малој дубини, сматрају експерти београдског Рударско – геолошког факултета.
Само два одсто резерви потрошено је досадашњом експлоатацијом. Очигледно да је то повод за велику заинтересованост мултинационалних компанија које се боре за што бољу позицију на том простору.
На другој страни о рудном благу Косова и Метохије размишљају и амерички стручњаци који су процијенили да залихе угља на Косову вреде 500 милијарди долара. Експерти УНМИК-а из само њима знаних разлога процијенили су да су те резерве тек 16 милијарди долара.
На подручју Косова и Метохије постоје и знатне резерве различитог рудног блага. Сматра се да вредност налазишта седам стратегијских руда – олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора достиже и до хиљаду милијарди америчких долара.
Према досадашњим истраживањима, резерве олова и цинка износе око 46 милиона тона, а рудници се налазе у Ајвалији, Кишници и Старом тргу. Руде никла има на Голешу, Главици и Старом Чикатовцу а магнезита, чије се резерве процјењују на око 8 милиона тона, има такође на Голешу и Стрезовцу, као и у Дечанима и Дубоцу. У подручју Ђаковице и Ораховца су лежишта хрома. Бакар и манган се распростиру широм планинског вијенца Проклетије. Залихе боксита износе око 8 милиона тона.
Све је више информација, посебно сателитских снимака, о изузетним резервама нафте на том подручју, као и руде уранијума.
Ни водни потенцијал јужне српске покрајине није за потцјењивање.Овде се налазе бројна изворишта и богати речни токови, као што су Лим, Ибар, Бели Дрим, пет Бистрица, Лепенац, Лаб итд. Њихови ресурси су толики да питком водом могу да снабдијевају многе жедне европске државе.
Електропривреда Србије деценијама је улагала у развој електроенергетског система Косово и Метохије. Иако је у његову ревитализацију у последњих неколико година уложено више стотина милиона евра, овај електроенергетски систем није достигао ни половину производње електричне енергије, коју је остваривао у време док је био дио Електропривреде Србије. Од успостављања протектората 1999. године, међународна заједница је, према неким проценама, у Косову и Метохији уложила између пет и 10 милијарду долара, без видљивих резултата.Досадашњи трошак је мала инвестиција за будућност, у којој би Косово и Метохија била отета Србији, и предата на управљање мегакорпорацијама, које ће под протекторатом НАТО-а црпети тамошње природно богатство.
Извор: Србија Данас
link