Post by Bozur on Mar 8, 2018 16:57:11 GMT -5
KОМУНИСТИ ПОМАГАЛИ усташки устанак
Како је почела сарадња бољшевика и Павелићевих следбеника. Југословенски комунисти у усташком покрету препознали “револуционарни карактер” који се бори против Београдa.
Међу првим земљама с којима је Совјетски Савез успоставио дипломатске односе била је фашистичка Италија. Рим и Москва, иако су им идеологије биле супротне, једно време имале су истоветан циљ: уништење европског поретка утврђеног међународним мировним уговорима. У оквиру тог циља поклопио се заједнички интерес да је неопходно растурити Југославију као “вештачку версајску творевину”. Спроводећи своју политику и преко Коминтерне, Стаљин је лоше процењивао да му од фашизма не прети никаква опасност, јер је окренут против земаља западне демократије. Био је убеђен да ће се та два буржоаска блока међусобно уништавати и да би такав њихов однос помогао у “извођењу” светске револуције. Зато је са Италијом најпре дошло до сарадње на организованом тероризму.
Бољшевици су оправдавали терористичке акције појединаца, тврдећи да би убиства појединих представника режима могла да заплаше и дезорганизују државну власт. У својој политици разбијања Југославије, Коминтерна је подржавала и подстицала националне организације и групе на Балкану које су се служиле терором и таквом активношћу могле да изазову шире сукобе међу државама на европском простору. Двадесетих година прошлог века, у Бечу је организована и група југословенских комуниста, као “војна ћелија за специјалне задатке”. Групом је руководио Мустафа Голубић, некада припадник “Црне руке”, за кога се у то време сумњало да се бави конспиративним радом, између осталог и планирањем атентата на краља Александра.
Усташки покрет у Хрватској је настао из Хрватске странке права, чији је оснивач био Јосип Франк, због тога су припаднике ове странке називали франковци. Иако су били безначајна политичка организација, издвајали су се радикалним циљевима. Најзначајни је био издвајање Хрватске из Југославије. Франковци су се од определили да им главно дејство буде из иностранства. У Бечу је био огранак, на чијем се челу налазио барон Стјепан Саркотић, бивиши генерал аустроугарске војске, а у Будимпешти Иво Франк, син оснивача странке. У Загребу је странком руководио адвокат Анте Павелић. Он је формирао терористичку организацију “Хрватски домобран”, која је заправо зачетак усташке организације.
Павелић 19. јануара 1929. године напушта земљу. У Бечу и Будимпешти повезује се са хрватском емиграцијом, а затим у Софији с вођстном ВМРО. Заједничи циљ је – рушити Југославију.
Јуна те године Павелић се састаје са важним људима из италијанског министарства. Он тражи да се што пре Хрвати наоружају и добро организују. Други његов захтев је – убити краља Александра – јер би се после тога Југославија распала. Представници Рима прихватају ове захтеве, па је италијанска влада већ од јесени 1929. финансира усташку организацију са 200.000 лира месечно. Тада је то значајна сума новца.Истовремено Министарство иностраних послова у Риму формира специјално одељење које има задатак да пружа новчану помоћ и обезбеђује оружје. Колики је значај овој сарадњи давала италијанска страна говори податак да је ускоро по Павелићевом доласку у Италију дошло и до његовог сусрета са с Мусолинијем.
Југословенски комунисти с будном пажњом прате Павелићеве активности у иностранству. Разлог је једноставан, заједничка сарадња јер они у усташком покрету препознају “револуционарним карактер” пошто се одлучно бори против режима у Београду. Тадашњи односи Југославије и Италије наговештавали су ћи могућност избијања рата који је требало искористити “у борби против српског империјализма”. Секретар КПЈ Милан Горкић залагао се за “стратешки споразум” са Италијом и Мађарском, и то по цену уступања неких области тим државама. Директиве из Москве тражиле су стварање “борбеног споразума” с националним организацијама, и да комунисти шаљу своје људе у Павелићеве војне одреде, да тамо изнутра раде. Захтев да се комунисти упуте у Јанка Пусту, где су се обучавали хрватски терористи, стигао је после сазнања да Павелић планира да у Југославију убаци усташке групе, обучене за “герилску борбу”. Ни усташки логори у Италији нису прошли без присуства кумунистичких емисара. Њихов задатак је био да се обавесте о усташкој спремности за заједничке акције.
– Метод рада комуниста био је и успостављање директног контакта с појединим усташким првацима, у првом реду с Бранком Јелићем и Младеном Лорковићем у Берлину. Комунисти су настојали да у усташким организацијама и ВМРО задобију утицај и спроводе своју политику, али уместо да стекну водећи положај и управљају њиховим радом, догађало се да су потпадали под утицај ових терористичких група, сводећи своју улогу на подршку и учешће у њиховим акцијама – писао је поводом ових догађаја др Бранислав Глигоријевић.
Припреме за устанак у Хрватској почеле су средином 1931. године. План је био да почне у Лици, јер је преко Велебита најлакше било допремити оружје и муницију. Човек за везу у замљи био је Андрија Артуковић, адвокат из Госпића, челник терористичке организације “Хрватска национална омладина”. Почетком 1932. у Бечу Павелић даје Артуковићу десет милона лира помоћи за организацију побуне. Нешто доцније, на новом састанку, на италијанско-аустријској граници, Артуковић подноси извештај: “Припреме се успешно одвијају, ситуација је повољна, организовано је усташко језгро, на чијем је челу Јуца Рукавина, бивши аустроугарски официр. Може да се рачуна на 3.000 људи, које само треба наоружати”. У марту, у Трсту се састаје усташки штаб: Павелић, Густав Перчец, Бранимир Јелић, Серваци. Разрађени су детаљи устанка. Циљ је био да се прошири по Хрватској, док би Далмацију требало препустити окупацији фашистичке милиције. Овај податак очито говори да је Павелић још тада прихватио да Далмација у будућности припадне Италији.
“Устанак је започео 7. септембра 1932, када је десетак униформисаних усташа с наоружањем пребачено са италијанске територије, преко Задра. Њихова акција свела се на напад на жандармеријску станицу у Брушанима. Жандарми су, међутим, одбили напад и касније, у потери, убили једног усташу, док су се остали разбежали, остављајући за собом седам сандука експлозива и муниције италијанске производње. Иако је руководство КПЈ упутило проглас “цијелом хрватском народу” да свом снагом подупру усташе, њихова акција није наишла ни на какав одзив.
Југословенске власти концентрисале су у Далмацији велике војне снаге и предузеле чишћење терена. У тој акцији ухапшен је један од коловођа, Јуца Рукавина, док је Андрија Артуковић успео да побегне из земље. Читав овај подухват, назван “Лички устанак”, дуго и темељито припреман од стране усташа и италијанских фашиста, претпрео је потпуни неуспех. То је коначно уверило Павелића и његове моћне заштитнике да у Југославији не може да рачуна ни на какву масовнију акцију. Преостало му је оно чему је био вичан, а то је извођење појединачних терористичких акција без борбе, из заседе – пише др Бранислав Глигоријевић.
Оружани упад усташке организације није прошао без потпоре југословенских комуниста. Поред прогласа “цијелом хрватском народу” да се прикључи Павелићевим следбеницима, организовали су и своје акције. У архивском фонду Милана Стојадиноваћа може да се пронађе извештај Евгенија Жукова из тог периода из кога се види да у терористичким активностима у Југославији комунисти нису имали већег успеха. Из овог документа се види и да је у априлу 1932. похапшена група нижих официра, која је по налогу руководства КПЈ припремала пуч у 45. пешадијском пуку у Марибору, с циљем да преузму власт у овом граду.
У то време, ухапшена јс и група од четрдесетак комуниста у Бихаћу, међу којима је био и Оскар Давичо, која је припремала напад на тамошњи гарнизон, како би дошла до оружја. Исте године припреман је и “оружани устанак” комуниста и федералиста у Црној Гори, и у ту сврху набављано је оружје из Италије. Према замисли главног стратега Адолфа Мука, једног од југословенских коминистичких првака, циљ устанка је био директно припајање Црне Горе Совјетској унији.
ПРВИ КОМУНИСТИЧКИ УСТАНАК
Након увођења шестојануарске диктатуре у Југославији, КПЈ је позвала на оружани отпор. Та 1929. година је обележена серијом оружаних окршаја комуниста и полиције. На челу Партије налазио се Јован Малишић, који се по земљи кретао под именом Милан Мартиновић. Он и његови следбеници су узалуд покушавали да покрену масе на “оружани устанак” путем изолованих уличних борби. Скојевци су били углавном истурени у овим уличним побунама. Улазили су у оружане окршаје с полицијом, убијали жандарме, али и сами гинули. Ова тактика КПЈ је изазвала оштре одмазде полиције. Последице су биле да је убијено више десетина комуниста, међу којима су биле и вође, укључујући Малишићевог заменика Ђуру Ђаковића. Неколико стотина чланова КПЈ је ухапшено.
Основни циљ ове акције није више био свргавање буржоазије класном борбом, већ рушење југословенске државе. Упућивани су позиви народу у Хрватској, Словенији, Црној Гори и Македонији да с оружјем изборе националну самосталност. У прогласима Хрватима, комунисти су их позивали “да је куцнуо час да у отвореној борби против београдских властодржаца извојује своју слободу и државну самосталност”. Осниване су посебне организације за остваривање сарадње с франковцима, односно, усташким покретом. Скојевци били су углавном истурени у овим уличним побунама. Улазили су у оружане окршаје с полицијом, убијали жандарме, али и сами гинули.
Извор: novosti.rs
Ознаке: комунисти, српска историја, усташки устанак
srbin.info/2018/03/08/komunisti-pomagali-ustaski-ustanak/
Како је почела сарадња бољшевика и Павелићевих следбеника. Југословенски комунисти у усташком покрету препознали “револуционарни карактер” који се бори против Београдa.
Међу првим земљама с којима је Совјетски Савез успоставио дипломатске односе била је фашистичка Италија. Рим и Москва, иако су им идеологије биле супротне, једно време имале су истоветан циљ: уништење европског поретка утврђеног међународним мировним уговорима. У оквиру тог циља поклопио се заједнички интерес да је неопходно растурити Југославију као “вештачку версајску творевину”. Спроводећи своју политику и преко Коминтерне, Стаљин је лоше процењивао да му од фашизма не прети никаква опасност, јер је окренут против земаља западне демократије. Био је убеђен да ће се та два буржоаска блока међусобно уништавати и да би такав њихов однос помогао у “извођењу” светске револуције. Зато је са Италијом најпре дошло до сарадње на организованом тероризму.
Бољшевици су оправдавали терористичке акције појединаца, тврдећи да би убиства појединих представника режима могла да заплаше и дезорганизују државну власт. У својој политици разбијања Југославије, Коминтерна је подржавала и подстицала националне организације и групе на Балкану које су се служиле терором и таквом активношћу могле да изазову шире сукобе међу државама на европском простору. Двадесетих година прошлог века, у Бечу је организована и група југословенских комуниста, као “војна ћелија за специјалне задатке”. Групом је руководио Мустафа Голубић, некада припадник “Црне руке”, за кога се у то време сумњало да се бави конспиративним радом, између осталог и планирањем атентата на краља Александра.
Усташки покрет у Хрватској је настао из Хрватске странке права, чији је оснивач био Јосип Франк, због тога су припаднике ове странке називали франковци. Иако су били безначајна политичка организација, издвајали су се радикалним циљевима. Најзначајни је био издвајање Хрватске из Југославије. Франковци су се од определили да им главно дејство буде из иностранства. У Бечу је био огранак, на чијем се челу налазио барон Стјепан Саркотић, бивиши генерал аустроугарске војске, а у Будимпешти Иво Франк, син оснивача странке. У Загребу је странком руководио адвокат Анте Павелић. Он је формирао терористичку организацију “Хрватски домобран”, која је заправо зачетак усташке организације.
Павелић 19. јануара 1929. године напушта земљу. У Бечу и Будимпешти повезује се са хрватском емиграцијом, а затим у Софији с вођстном ВМРО. Заједничи циљ је – рушити Југославију.
Јуна те године Павелић се састаје са важним људима из италијанског министарства. Он тражи да се што пре Хрвати наоружају и добро организују. Други његов захтев је – убити краља Александра – јер би се после тога Југославија распала. Представници Рима прихватају ове захтеве, па је италијанска влада већ од јесени 1929. финансира усташку организацију са 200.000 лира месечно. Тада је то значајна сума новца.Истовремено Министарство иностраних послова у Риму формира специјално одељење које има задатак да пружа новчану помоћ и обезбеђује оружје. Колики је значај овој сарадњи давала италијанска страна говори податак да је ускоро по Павелићевом доласку у Италију дошло и до његовог сусрета са с Мусолинијем.
Југословенски комунисти с будном пажњом прате Павелићеве активности у иностранству. Разлог је једноставан, заједничка сарадња јер они у усташком покрету препознају “револуционарним карактер” пошто се одлучно бори против режима у Београду. Тадашњи односи Југославије и Италије наговештавали су ћи могућност избијања рата који је требало искористити “у борби против српског империјализма”. Секретар КПЈ Милан Горкић залагао се за “стратешки споразум” са Италијом и Мађарском, и то по цену уступања неких области тим државама. Директиве из Москве тражиле су стварање “борбеног споразума” с националним организацијама, и да комунисти шаљу своје људе у Павелићеве војне одреде, да тамо изнутра раде. Захтев да се комунисти упуте у Јанка Пусту, где су се обучавали хрватски терористи, стигао је после сазнања да Павелић планира да у Југославију убаци усташке групе, обучене за “герилску борбу”. Ни усташки логори у Италији нису прошли без присуства кумунистичких емисара. Њихов задатак је био да се обавесте о усташкој спремности за заједничке акције.
– Метод рада комуниста био је и успостављање директног контакта с појединим усташким првацима, у првом реду с Бранком Јелићем и Младеном Лорковићем у Берлину. Комунисти су настојали да у усташким организацијама и ВМРО задобију утицај и спроводе своју политику, али уместо да стекну водећи положај и управљају њиховим радом, догађало се да су потпадали под утицај ових терористичких група, сводећи своју улогу на подршку и учешће у њиховим акцијама – писао је поводом ових догађаја др Бранислав Глигоријевић.
Припреме за устанак у Хрватској почеле су средином 1931. године. План је био да почне у Лици, јер је преко Велебита најлакше било допремити оружје и муницију. Човек за везу у замљи био је Андрија Артуковић, адвокат из Госпића, челник терористичке организације “Хрватска национална омладина”. Почетком 1932. у Бечу Павелић даје Артуковићу десет милона лира помоћи за организацију побуне. Нешто доцније, на новом састанку, на италијанско-аустријској граници, Артуковић подноси извештај: “Припреме се успешно одвијају, ситуација је повољна, организовано је усташко језгро, на чијем је челу Јуца Рукавина, бивши аустроугарски официр. Може да се рачуна на 3.000 људи, које само треба наоружати”. У марту, у Трсту се састаје усташки штаб: Павелић, Густав Перчец, Бранимир Јелић, Серваци. Разрађени су детаљи устанка. Циљ је био да се прошири по Хрватској, док би Далмацију требало препустити окупацији фашистичке милиције. Овај податак очито говори да је Павелић још тада прихватио да Далмација у будућности припадне Италији.
“Устанак је започео 7. септембра 1932, када је десетак униформисаних усташа с наоружањем пребачено са италијанске територије, преко Задра. Њихова акција свела се на напад на жандармеријску станицу у Брушанима. Жандарми су, међутим, одбили напад и касније, у потери, убили једног усташу, док су се остали разбежали, остављајући за собом седам сандука експлозива и муниције италијанске производње. Иако је руководство КПЈ упутило проглас “цијелом хрватском народу” да свом снагом подупру усташе, њихова акција није наишла ни на какав одзив.
Југословенске власти концентрисале су у Далмацији велике војне снаге и предузеле чишћење терена. У тој акцији ухапшен је један од коловођа, Јуца Рукавина, док је Андрија Артуковић успео да побегне из земље. Читав овај подухват, назван “Лички устанак”, дуго и темељито припреман од стране усташа и италијанских фашиста, претпрео је потпуни неуспех. То је коначно уверило Павелића и његове моћне заштитнике да у Југославији не може да рачуна ни на какву масовнију акцију. Преостало му је оно чему је био вичан, а то је извођење појединачних терористичких акција без борбе, из заседе – пише др Бранислав Глигоријевић.
Оружани упад усташке организације није прошао без потпоре југословенских комуниста. Поред прогласа “цијелом хрватском народу” да се прикључи Павелићевим следбеницима, организовали су и своје акције. У архивском фонду Милана Стојадиноваћа може да се пронађе извештај Евгенија Жукова из тог периода из кога се види да у терористичким активностима у Југославији комунисти нису имали већег успеха. Из овог документа се види и да је у априлу 1932. похапшена група нижих официра, која је по налогу руководства КПЈ припремала пуч у 45. пешадијском пуку у Марибору, с циљем да преузму власт у овом граду.
У то време, ухапшена јс и група од четрдесетак комуниста у Бихаћу, међу којима је био и Оскар Давичо, која је припремала напад на тамошњи гарнизон, како би дошла до оружја. Исте године припреман је и “оружани устанак” комуниста и федералиста у Црној Гори, и у ту сврху набављано је оружје из Италије. Према замисли главног стратега Адолфа Мука, једног од југословенских коминистичких првака, циљ устанка је био директно припајање Црне Горе Совјетској унији.
ПРВИ КОМУНИСТИЧКИ УСТАНАК
Након увођења шестојануарске диктатуре у Југославији, КПЈ је позвала на оружани отпор. Та 1929. година је обележена серијом оружаних окршаја комуниста и полиције. На челу Партије налазио се Јован Малишић, који се по земљи кретао под именом Милан Мартиновић. Он и његови следбеници су узалуд покушавали да покрену масе на “оружани устанак” путем изолованих уличних борби. Скојевци су били углавном истурени у овим уличним побунама. Улазили су у оружане окршаје с полицијом, убијали жандарме, али и сами гинули. Ова тактика КПЈ је изазвала оштре одмазде полиције. Последице су биле да је убијено више десетина комуниста, међу којима су биле и вође, укључујући Малишићевог заменика Ђуру Ђаковића. Неколико стотина чланова КПЈ је ухапшено.
Основни циљ ове акције није више био свргавање буржоазије класном борбом, већ рушење југословенске државе. Упућивани су позиви народу у Хрватској, Словенији, Црној Гори и Македонији да с оружјем изборе националну самосталност. У прогласима Хрватима, комунисти су их позивали “да је куцнуо час да у отвореној борби против београдских властодржаца извојује своју слободу и државну самосталност”. Осниване су посебне организације за остваривање сарадње с франковцима, односно, усташким покретом. Скојевци били су углавном истурени у овим уличним побунама. Улазили су у оружане окршаје с полицијом, убијали жандарме, али и сами гинули.
Извор: novosti.rs
Ознаке: комунисти, српска историја, усташки устанак
srbin.info/2018/03/08/komunisti-pomagali-ustaski-ustanak/
Komentari:
Perun •
Tito i Pavelić partizani i ustaše
U idеologiji Strankе prava, koju docnijе zastupa i sprovodi Pavеlićеv rеžim, nijе bilo niti jе moglo biti ičеga što jе sadržao nеmački nacional-socijalizam. Osnovni ciljеvi Strankе prava i docnijеg ustaškog pokrеta bili su:
1) stvaranjе hrvatskе državе, koja bi obuhvatila dobar dеo Balkanskog poluostrva, i
2) uništеnjе srbskog naroda na tеritoriji tе hrvatskе državе.
Ustaštvo jе bilo naslеdnik i nastavak „pravaštva“.
Za razliku od fašizma i nacional-socijalizma, ustaštvo u komunističkom pokrеtu nijе vidеlo nеprijatеlja vеć dobrodošlog savеznika u „slamanju kičmе Srbstvu i Pravoslavlju“,
kako jе doslovcе navеdеno u drugoj tački sporazuma izmеđu ustaškog pokrеta i Komunističkе partijе Jugoslavijе,
koji su u Srеmskoj Mitrovici 1935. potpisali
ustaški prvak Milе Budak i Titov еmisar Moša Pijadе.
milovan •
Ама ко би рек'о! Зар нису у првом реду четници сарадници окупатора?п
Ама ко би рек'о! Зар нису у првом реду четници сарадници окупатора?п
milovan •
То у Србији. У Босни и НДХ су били покрет отпора и заштитник нејачи.
И НИСУ четници Драже михаиловића него недићеви жандарми и љотићева Стража. Не спинуј сељоберу, него говори ко човек!
Срби су имали два покрета отпора и једну колаборантску владу, а хрвати само једну србождерну владу, један исти такав покрет и нису били окупирана држава колаборант, него зависни савезник Сила осовине.
То у Србији. У Босни и НДХ су били покрет отпора и заштитник нејачи.
И НИСУ четници Драже михаиловића него недићеви жандарми и љотићева Стража. Не спинуј сељоберу, него говори ко човек!
Срби су имали два покрета отпора и једну колаборантску владу, а хрвати само једну србождерну владу, један исти такав покрет и нису били окупирана држава колаборант, него зависни савезник Сила осовине.
Мајстор •
"У разговорима, којима су присуствовали и италијански и усташки представници, Титови емисари су отворили карте до краја:
- У националном четничком покрету ми видимо нашег највећег и најопаснијег
непријатеља, пошто они теже да створе Велику Србију, а нас да истисну. Под
таквим околностима ми немамо више никаквог повода да се боримо против немачке
војске, нити да наносимо штете немачким интересима у читавој земљи, били они
војне или привредне природе, а такође и интересима саобраћаја. Ми не тражимо
никакву противуслугу. Треба нам само дати прилику да се боримо против четника
да би их уништили. Следила је кључна тачка Титове понуде:
- Ми смо заробљене Немце већ предали и спремни смо - без противуслуге - да
обуставимо непријатељства у Славонији и источној Босни.25
То је аутоматски значило обуставу непријатељстава не само према нацистичким
окупаторима у овим деловима Југославије већ и према НДХ, јер су обе те области
биле у саставу марионетске усташке државе.
Тито није остао на речима. Свом партијском изасланику у Босни и Херцеговини одмах је
наредио да босански партизани „чисте терен од четника", а да се „не сукобљавају са Немцима и да против њих „не предузимају ма какве акције"
Са садржајем овог Титовог наређења Велебит је претходно упознао агенте Обавештајног
одељења 718. немачке дивизије у Сарајеву, а шефу комуниста Босне и Херцеговине
предао га је у пратњи једног немачког официра.26
Немци су с неверицом слушали и питали су Велебита ко чини Титову војску. Одговорио је
да 70 одсто те војске чине Срби.
- Како је могуће да се Срби боре против четника? - било је следеће питање.
Велебит је одговорио:
- Ми смо Србе убедили а и они су увидели да овде у земљи превласт Срба није добра.27
Истог дана када се обратио свом партијском опуномоћенику у БиХ, 29. марта 1943. године,
Тито се јавио и штабу Првог босанског корпуса, најјаче своје јединице у Босни и
Херцеговини. Команди тог корпуса наредио је да не сме „правити никакве акције" не само против Немаца, већ ни против снага НДХ и да „сву своју борбу употреби против четника".28
Тих дана Тито је и од својих војних изасланика у Славонији тражио да својим диверзантским групама „смјеста нареде да не врше диверзије на пругама, а особито не на прузи Београд-Загреб".29
То је изузетно одговарало и Немцима и усташама. Немцима због слања војске и оружја
на совјетски фронт, а усташама због заштите концентрационог логора у Јасеновцу,
у коме су током Другог светског рата на безочан начин побили стотине хиљада
Срба, Јевреја, Рома и хрватских антифашиста.
Немачке интересе за колаборацију са Титом најпотпуније открива телеграм који је Каше
средином априла 1943. године из Загреба послао Хитлеровом министру иностраних
послова Јоакиму фон Рибентропу:
- Борбе између Титових банди и Михаиловићевих четника, које непосредно пратимо, јако слабе обе стране, а нас поштеђују жртава.
26 АЈ, 507, ЦК КПЈ, 1943/718; ВА, НАВ-Н-Т-315, ролна 2271, снимци 001475-001479.
27 ВА, НАВ-Н-Т-315, ролна 2271, снимци 001475-001479.2
28 ВА, 710-16/1-5.
29 ВА, 907-11/2 и 12/2; АЈ, Т-120-212, снимци 126480-126482; Milovan Đilas, Une guerre dans la guerre Yougoslavije 1945, Paris 1979, str. 256; Glez fon Horstenau,Između Hitlera i Pavelića, Beograd 2007, str. 125-126."
Из Књиге Пера Симића, "Тито Феномен 20. Века", Стр. 176, 177, 178, 179
Херцеговина Srele •
Не треба Перо Симић, не треба Милослав Самарџић, довољно је само :
ШТА су тражили комунисти хрвати из Далмације на Неретви међ Србима? На Сутјесци, међ Србима, на Козари међ Србима??
Ђе су чувене борбе за ослобођење Далмације од талијанске окупације, ђе су борбе за Сплит??
Ђе су борбе против усташа у Лиштици, Грудама,Љубушком,Посушју?
Хахахахах
Не треба Перо Симић, не треба Милослав Самарџић, довољно је само :
ШТА су тражили комунисти хрвати из Далмације на Неретви међ Србима? На Сутјесци, међ Србима, на Козари међ Србима??
Ђе су чувене борбе за ослобођење Далмације од талијанске окупације, ђе су борбе за Сплит??
Ђе су борбе против усташа у Лиштици, Грудама,Љубушком,Посушју?
Хахахахах
Srele Херцеговина • pre 41 minuta
Borbe protiv ustasa kod Kupresa, Prozora, Odzaka, Sremskom frontu,
Neretvi, od Sremskog fronta do Trsta i Blajburga samo su se protiv ustasa rokali.
Hajde bre ne brukajte se vise, dve potpuno razlicite ideologije, i dva pokreta
sa potpuno razlicitim ciljevima ne mogu da saradjuju.
Gde vam je pamet.
Nije dovoljno samo citati lazove vec i mozak ukljuciti.
Borbe protiv ustasa kod Kupresa, Prozora, Odzaka, Sremskom frontu,
Neretvi, od Sremskog fronta do Trsta i Blajburga samo su se protiv ustasa rokali.
Hajde bre ne brukajte se vise, dve potpuno razlicite ideologije, i dva pokreta
sa potpuno razlicitim ciljevima ne mogu da saradjuju.
Gde vam je pamet.
Nije dovoljno samo citati lazove vec i mozak ukljuciti.
Херцеговина Srele •
Питам те фино :
Ђе су борбе далматинских партизана против окупатора њихове Далмације, Талијана??
Зар се борба за Сплит, води у србском селу на Зеленгори??
Ђе су борбе против усташа у најљућем леглу змијарнику одакле су долазили да нас ко..љ..у, западној Ерцеговини
ЧИТАВ рат 1941 до 1945 усташка машинерија радила је као сат Љубушки,Лиштица,Груде,Посушје, рат осјетили нису, ЈЕДАН ЈЕДИНИ ДАН.
Зашто??
То те питам.
Остави се Неретве ђе су Срби, Купреса, са половином србског становништва, Блајбурга и Сремског фронта који долазе тек 1945 на крају.
Питам те фино :
Ђе су борбе далматинских партизана против окупатора њихове Далмације, Талијана??
Зар се борба за Сплит, води у србском селу на Зеленгори??
Ђе су борбе против усташа у најљућем леглу змијарнику одакле су долазили да нас ко..љ..у, западној Ерцеговини
ЧИТАВ рат 1941 до 1945 усташка машинерија радила је као сат Љубушки,Лиштица,Груде,Посушје, рат осјетили нису, ЈЕДАН ЈЕДИНИ ДАН.
Зашто??
То те питам.
Остави се Неретве ђе су Срби, Купреса, са половином србског становништва, Блајбурга и Сремског фронта који долазе тек 1945 на крају.
Srele Херцеговина •
Ђе су борбе далматинских партизана против окупатора њихове Далмације, Талијана??
Steta sto nije ziv moj komsija, komandant partizanskog odreda, da
ti objasni DJE su partizani u Dalmaciji. O tome bi ti ja mogao knjigu
napisati. Ili da je ziv moj stari da ti on objasni.
Ali da ja tu pretresam istoriju po Dalmaciji ne pada mi na pamet,
jer sve sto kazem negiraces.
Pa ti negiras i bitku na Nertvi, o cemu dalje da pricamo
Partizanska slobodna teritorija nije bila tako mala u BiH, a zasto nisuy drzali
celu Bosnu, pa verovatno postoje granice nekih mogucnosti, majku mu?
Kakva mi to pitanja postavljas?
Bolje i jednostavnije pitanje je da ja tebi postavim:
1) kako je moguce da dva pokreta potpuno razlicitih ciljeva, i ideologija
da saradjuju?
2) Kako je moguce da jedna strana bude pobednik a druga porazena,, ako su saradjivali? Ispred koga je Ante bezao aprila 1945? Od koga se godinama krio kao mish po Italiji, Argentini, Cileu, Spaniji?
da li je neko obavešten ?
imamo puno dokaza o ustaško-komunističkom dogovoru za uništenje Srba i pravoslavlja okrunjeno sa posetom Maršala papi Piju XII 1944. kada je obećao da ako Srbe ne može da pokatoliči a ono barem će da ih otpravoslavči i sve blagoslovljeno još u Drezdenu. Ono šta ne znamo je stanje Danas - da li je ikada Sporazum otkazan i kad je prestao da važi ?? Meni se čini da je Cilj ostao isti kad su u pitanju Srbi i da su Deca i Unuci Komunizma i Ustaštva samo promenili dress-styling. Mnogo vidljivo danas !
imamo puno dokaza o ustaško-komunističkom dogovoru za uništenje Srba i pravoslavlja okrunjeno sa posetom Maršala papi Piju XII 1944. kada je obećao da ako Srbe ne može da pokatoliči a ono barem će da ih otpravoslavči i sve blagoslovljeno još u Drezdenu. Ono šta ne znamo je stanje Danas - da li je ikada Sporazum otkazan i kad je prestao da važi ?? Meni se čini da je Cilj ostao isti kad su u pitanju Srbi i da su Deca i Unuci Komunizma i Ustaštva samo promenili dress-styling. Mnogo vidljivo danas !
Ruben
Cilj je isti jos od 1054 i nikada niko od tih monstruma nece ga se odreci ; osim toga rezultat je vidljiv u svim sektorima Srpskog drustva ; ekonomsku, politicku, medijsku i sve ostale forme vlasti u Serbiji drze potomci crvenih ustasa ; ocevi su bili ultra komunisti a kopilad ultra mondijalisti - pobornici ekstremnog kapitalizma.
Cilj je isti jos od 1054 i nikada niko od tih monstruma nece ga se odreci ; osim toga rezultat je vidljiv u svim sektorima Srpskog drustva ; ekonomsku, politicku, medijsku i sve ostale forme vlasti u Serbiji drze potomci crvenih ustasa ; ocevi su bili ultra komunisti a kopilad ultra mondijalisti - pobornici ekstremnog kapitalizma.
Gvardijan
Da bila je saradnja izmedju ustasa i partizana (KOS-a) 47/48 godine na planini Papuk u operacdiji Gvardijan. Super su saradjivali. Prvo pohvataju jednu grupu pa ih "ubede" da saradjuju - da jeve drugoj grupi van zemlje da dodju, pa trecoj, itd. Bozidara Kavrana su uhvatili a za malo i Pavelica. To je bila saradnja! Sto bi rekla Stanija, gde je mozak?!
u toj akciji namamljeno je 98 ustasa od toga 57 streljano. A gde je mozak kome se prividja saradnja dva smrtna neprijatelja, jer ustase su bili smrtni neprijatelj zemlji koju su komunisti stvorili, a dokaz su veciti napadi na konzularna predstavnistva i ambasade Juge, ubijanje ambasadora Rolovica, otmice aviona. Ali kome ja pricam?
Da bila je saradnja izmedju ustasa i partizana (KOS-a) 47/48 godine na planini Papuk u operacdiji Gvardijan. Super su saradjivali. Prvo pohvataju jednu grupu pa ih "ubede" da saradjuju - da jeve drugoj grupi van zemlje da dodju, pa trecoj, itd. Bozidara Kavrana su uhvatili a za malo i Pavelica. To je bila saradnja! Sto bi rekla Stanija, gde je mozak?!
u toj akciji namamljeno je 98 ustasa od toga 57 streljano. A gde je mozak kome se prividja saradnja dva smrtna neprijatelja, jer ustase su bili smrtni neprijatelj zemlji koju su komunisti stvorili, a dokaz su veciti napadi na konzularna predstavnistva i ambasade Juge, ubijanje ambasadora Rolovica, otmice aviona. Ali kome ja pricam?
Dule Los Angeles
Jugo-komunisti su imali "svoj put" koji se razlikovao od sovjetskog. I njima je jedini cilj bio-Vlast. Zato su stupali u savez i sa"Crnim djavolom".Raceno sadasnjim recnikom,bili su-Teroristi. Sakupljeni "Od zla oca i od gore majke",vodila ih je mrznja prema Srbiji i Srbima. Medju njima su bili i-Najgori Srbi-komunisti.Takve nije trebalo terati ili mamiti. M.Golubic je bio ubica. Nikad nije bio clan org."Crna ruka".Isti kao i Broz. Zajedno su ubijali,i to vise za pare nego za ideologoju.
Jugo-komunisti su imali "svoj put" koji se razlikovao od sovjetskog. I njima je jedini cilj bio-Vlast. Zato su stupali u savez i sa"Crnim djavolom".Raceno sadasnjim recnikom,bili su-Teroristi. Sakupljeni "Od zla oca i od gore majke",vodila ih je mrznja prema Srbiji i Srbima. Medju njima su bili i-Najgori Srbi-komunisti.Takve nije trebalo terati ili mamiti. M.Golubic je bio ubica. Nikad nije bio clan org."Crna ruka".Isti kao i Broz. Zajedno su ubijali,i to vise za pare nego za ideologoju.
Lido
Ustaski i komunisticki pokret u Kraljevini Jugoslaviji su imali DONEKLE podudarne ciljeve - borba protiv dikatature. U tom smislu mozda je i bilo neke medjusobne podrske u nekim segmentima. Medjutim posle okupcije, kada je ustaski pokret pokazaao svu monstruoznost, ta dva pokreta su bila medjusobno apsolutno suprostavljeni do kraja rata a i posle (najzesce borbe za Livno, Kupres, na Sremskom frontu, itd).
Jedan od najvecih poraza partizana desio se u borbama za Kupres kojeg u nekoliko navrata nisu mogli osvojiti. Partizani su pretrpeli tolike zrtve da su na kraju potpuno odustali, i da su zbog toga izvrsili odmazdu na civilnim stanovnistvom naklonjenim ustaskom rezimu. Ovo nije preuzeto ni od Mirka ni Slavka niti Bulajica, vec pronadjite u wiki 'Borbe za Kupres'.
Ustaski i komunisticki pokret u Kraljevini Jugoslaviji su imali DONEKLE podudarne ciljeve - borba protiv dikatature. U tom smislu mozda je i bilo neke medjusobne podrske u nekim segmentima. Medjutim posle okupcije, kada je ustaski pokret pokazaao svu monstruoznost, ta dva pokreta su bila medjusobno apsolutno suprostavljeni do kraja rata a i posle (najzesce borbe za Livno, Kupres, na Sremskom frontu, itd).
Jedan od najvecih poraza partizana desio se u borbama za Kupres kojeg u nekoliko navrata nisu mogli osvojiti. Partizani su pretrpeli tolike zrtve da su na kraju potpuno odustali, i da su zbog toga izvrsili odmazdu na civilnim stanovnistvom naklonjenim ustaskom rezimu. Ovo nije preuzeto ni od Mirka ni Slavka niti Bulajica, vec pronadjite u wiki 'Borbe za Kupres'.
Dragan P.
Nije to pljuvanje po braći Rusima, već po komunistima iz SSSR i Jugoslavije. Šta si se uhvatio tog oslobađanja Beograda i Jasenovca, zna se da je Jugoslavija ostavljena komunistima prema dogovoru Čerčil-Staljin. Ne bi partizani oslobodili ni Kaluđericu da Crvena armija nije poterala švabe na drugim frontovima. Koji je prvi oslobođeni grad u okupiranoj Evropi i ko ga je i kad oslobodio? Loznica, avgust 1941, JVuO.
Nije to pljuvanje po braći Rusima, već po komunistima iz SSSR i Jugoslavije. Šta si se uhvatio tog oslobađanja Beograda i Jasenovca, zna se da je Jugoslavija ostavljena komunistima prema dogovoru Čerčil-Staljin. Ne bi partizani oslobodili ni Kaluđericu da Crvena armija nije poterala švabe na drugim frontovima. Koji je prvi oslobođeni grad u okupiranoj Evropi i ko ga je i kad oslobodio? Loznica, avgust 1941, JVuO.
Јован:
Комунисти су о Југославији размишљали тек после напада Немачке на СССР 22. јуна 1941. Доте су радили против ње са свима, па и са усташама. То су чињенице. А поменути Милан Стојадиновић је издејствовао да усташки емигранти у Италији изгубе сваку помоћ и подршку италијанског режима. Нажалост, кнез Павле је сменио Стојадиновића и тиме све упропастио, али такође и угрозио стабилност државе, што је довело до њеног краха у Априлском рату.
Комунисти су о Југославији размишљали тек после напада Немачке на СССР 22. јуна 1941. Доте су радили против ње са свима, па и са усташама. То су чињенице. А поменути Милан Стојадиновић је издејствовао да усташки емигранти у Италији изгубе сваку помоћ и подршку италијанског режима. Нажалост, кнез Павле је сменио Стојадиновића и тиме све упропастио, али такође и угрозио стабилност државе, што је довело до њеног краха у Априлском рату.
brko
Komunisti i ustaše su potpisali ugovor 17. aprila 1941, sedam dana posle osnivanja Pavelićeve NDH. U ime ustaša potpisali su Mile Budak i Mladen Lorković, a u ime Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić. U pregovorima je utanačeno i da komunisti neće preduzimati nikakve akcije protiv NDH… ___________ Ne čini li vam se pretjerano, da se u Bulajićevim filmovima vodi neprekidna borba partizana i četnika. Ustaše su prikazivane tek iza domobrana.
Komunisti i ustaše su potpisali ugovor 17. aprila 1941, sedam dana posle osnivanja Pavelićeve NDH. U ime ustaša potpisali su Mile Budak i Mladen Lorković, a u ime Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić. U pregovorima je utanačeno i da komunisti neće preduzimati nikakve akcije protiv NDH… ___________ Ne čini li vam se pretjerano, da se u Bulajićevim filmovima vodi neprekidna borba partizana i četnika. Ustaše su prikazivane tek iza domobrana.